Прeдсjeдaвajући СM Никoлa Шпирић говорио о могућностима унапређења спољнотрговинске размјене

Саопштења ( 10.07.2007 )
Прeдсjeдaвajући СM Никoлa Шпирић говорио о могућностима унапређења спољнотрговинске размјене
Предсједавајући Савјета министара БиХ др Никола Шпирић рекао је на конференцији „Стање и могућности унапређења спољнотрговинске размјене БиХ“, коју је организовала Спољнотрговинска комора БиХ у Сарајеву, да ће без развоја производње у БиХ бити смањене и њене могућности за извоз, те да зато треба учинити све да домаћа предузећа постају конкурентна како би се могла носити са снажним гигантима који долазе изван БиХ.

„Морамо схватити да је немогуће само на бази бенифиција створити конкурентну производњу. Морамо учинити све да наше компаније постану отпорне, конкурентне и да системски уобличимо привредни амбијент који ће сам по себи бити подстицајан“, поручио је Шпирић.
Уз констатацију да наглашен спољнотрговински дефицит представља кочницу даљег опоравка привреде, он је оцијенио да се данас не може говорити о доброј економији у БиХ, али готово сигурно може о економији која је на добром путу.
Подсјетио да је БиХ остварила стопу економског раста од шест одсто, да је инфлација на нивоу земаља еврозоне, да стопа запошљавања износи 2,5 одсто и да је суфицит у буџету институција БиХ на нивоу од три одсто бруто друштвеног производа.
"То говори да су предузете мјере дале добре резултате, те да је данас прилика да видимо да ли су те мјере довољне да би тренд економског раста био настављен. Стопа раста бруто друштвеног производа од шест одсто није максимална стопа раста, нити гарантује даље динамизирање економског раста у БиХ", рекао је Шпирић.
Предсједавајући Савјета министара је указао на процјене аналитичара да ће се повољни трендови и тенденције у спољнотрговинској размјени из 2006. наставити и у овој години, при чему се полазило од претпоставке да ће значајно учешће у извозу имати привредни капацитети који су пуштени у производњу крајем прошле године и они који су почели са радом почетком ове године. Међутим, подаци за првих пет мјесеци ове године показују нешто другачија кретања.
У првих пет мјесеци 2007. године остварен је извоз из БиХ у вриједности од 2.393.045.839 КМ, што је за 20,65 одсто више у односу на исти период прошле године. У истом периоду, вриједност увоза износила је 5.117.835.458 КМ,што је за 27,5 одсто више у односу на исти период прошлегодине. Захваљујући оваквим резултатима, ниво покривености увоза извозом смањен је за 5,37 одсто, те је у овом периоду износио 46,8 одсто.
„То су први негативни сигнали које добијамо. Добро је да данас разговарамо на који начин можемо и 2007. годину завршити са већом покривеношћу увоза извозом“, казао је Шпирић.
Он је подсјетио да су најзначајнији спољнотрговински партнерни БиХ земље у окружењу, Хрватска, Србија и Црна Гора, и земље чланице ЕУ, и то Италија, Њемачка и Аустрија.
Шпирић је оцијенио да је постигнути добри резултати у реформи банкарског сектора, мада нису остварени максимални ефекти у смислу обарања каматних стопа које би биле стимулативне за развој привреде у БиХ.
„У овој години ћемо морати наставити реформу пореског система, као и реформе у областима тржишта рада, пензијског и социјалног система, здравственог осигурања и буџетске потрошње“, истакао је Шпирић, наглашавајући да све ово мора бити у функцији изградње повољног привредног амбијента, како би се повећала конкурентност бх. привреде и тиме њена већа извозна експанзија.
„У уређивању система у БиХ, нажалост, показујемо доста слабости, јер понекад водимо јалове политичке дебате умјесто да правимо снажније искораке“, упозорио је предсједавајући Савјета министара БиХ и оцијенио да још нису створени услови за функционисање јединственог тржишта.
Говорећи о Централноевропском споразуму о слободној трговини (ЦEФТА), Шпирић је рекао да ЦEФTA даје веће шансе и за прозводњу и за извоз, али и за увоз на тржиште БиХ.
„Сви они који желе да постану дио уједињене Европе морају прихватати те сегменте регионалне интеграције, као што је ЦEФTA, јер нико ко се бави економијом не може да каже да је тржиште од 100 или 150 милиона мање погодно од тржишта које је на нивоу 4,5 милиона становника“, подвукао је Шпирић.
Он је рекао да ће Савјет министара учинити све што је у његовој моћи да би дао стимиланс развоју производње и нагласио да ће Савјет министара и даље бити отворен за сарадњу са привредним коморама, синдикатима, послодовацима у проналажењу најбољих рјешења „како бисмо се радовали успјеху економије БиХ.
„Крхке државне институције, које су са муком стваране, морају бити оснажене да би се могле носити са економским и политичким изазовима. Сваки допринос на том путу је добро дошао“, закључио је предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић.
(крај)