Предсједавајући СМ БиХ Аднан Терзић у Бриселу

Говори ( 05.12.2006 )
Предсједавајући СМ БиХ Аднан Терзић у Бриселу
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине Аднан Терзић обратио се учесницима конференције балканских партнера Европе, коју су организовали Пријатељи Европе, невладина организација са сједиштем у Бриселу. (Говор предсједавајућег Терзића)

Предсједниче Месићу,
Уважене Екселенције,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство што данас могу подијелити са вама искуства Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција. Искористио бих прилику да се захвалим домаћинима на позиву и честитам на организацији овог скупа који фокус ставља на европску перспективу земаља Западног Балкана.
Регион Балкана се сувише често спомињао у негативном контексту, стога ми је драго да је овдје однос земаља у региону окарактерисан као «натјецај љепоте». Одмах да вам кажем, да је љепота земље једини критериј за улазак у Европску унију, мислим да би све земље Западног Балкана већ давно постале чланице. Ми имамо предивне планине, лијепе морске обале, очуване шуме и воде, добру храну и вина.
Међутим, натјецање је много сложеније, Европско Вијеће се за то побринуло у Копенхагену још 1993. године.
Увјерен сам да су земље Западног Балкана постигле у 10 година невјероватан напредак. Од послијератних или транзицијских земаља, свих пет, односно, шест, земаља се данас налази на путу европских интеграција. Ја бих желио да у том позитивном оквиру посматрате регион Западног Балкана.

У посљедње вријеме се све више прича о «замору» од проширења, «апсорпцијском капацитету», «непробављивости проширења», што указује на потребу за реформама унутар држава чланица ЕУ, као и на потребу за бољом комуникацијом са грађанима Европске уније.
У том контексту, ми у Босни и Херцеговини имамо сличан изазов као и чланице ЕУ, дакле, потребу за нашим интерним реформама, како бисмо подигли стандарде, ускладили праксу и процедуре са европским, оснажили демократију, и коначно достигли економску самоодрживост и пуну политичку стабилност.

Желио бих овдје, као премијер Босне и Херцеговине, који је свој цијели мандат посветио еуроатлантским интеграцијама, да подијелим са вама искушења, напоре и лекције које смо научили у посљедње четири године.
Када је моја влада преузела мандат, Босна и Херцеговина није имала довољно капацитета да води било какве преговоре са Европском комисијом. Имали смо прије тога тзв. Мапу пута и њених 18 смјерница које смо испуњавали дуго и уз помоћ високог представника. Ми смо се ипак одлучили да кренемо храбро у процес реформи и прилагођавања европским стандардима. Студија изводљивости, иако је оцијењена позитивно, идентификовала је 16 подручја у којима је Босна морала да учини значајан напредак како бисмо уопште могли започети преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском комисијом. Моја влада је тада одлучила да преузме одговорност, тако да смо израдили Програм имплементације 16 услова проистеклих из Студије изводљивости. Резултат нашег рада су 31 нова институција и 46 закона, чиме смо створили предуслове за отпочињање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, који су свечано отворени прије нешто више од годину дана, 25. новембра 2005. Приликом свечаности отварања преговора комесар за проширење ЕУ Олли Рехн је изјавио „Босна и Херцеговина има јасну европску перспективу и она је данас отварањем преговора још конкретнија и представља нову фазу у односима између Босне и Херцеговине и Европске уније“.
У овом случају не желим бити скроман, и стало ми је да кажем да је Босна и Херцеговина била позитивно изненађење за Европску комисију, те је наш преговарачки тим добио похвале за добру припремљеност и преговарачку способност. Посљедња рунда преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању ће се одржати сљедеће седмице. Заслуге за одлично обављен посао, уз преговарачки тим, наравно има Дирекција за европске интеграције, али не смијемо заборавити ни подршку Мисије Босне и Херцеговине у Бриселу.

Све што смо радили, реформа пореског система (увели смо једностопни ПДВ), царина, правосуђа, јавне управе, успостављање јединственог економског простора, и многе друге реформе и закони које смо донијели, у суштини су значили испуњавање Копенхагеншких критерија. Сматрам да ће нам највећи изазов сигурно бити испуњавање Мадридског, односно административног критерија. Већ сам рекао да је да смо оформили 31 институцију, процјене су да ће за прихватање цјелокупног правног наслијеђа ЕУ «ацqуис цоммунаутаире» бити потребно створити око 100 нових институција.

У Босни и Херцеговини су 1. октобра одржани опћи избори, који су по први пут организовани, проведени и финансирани од стране институција Босне и Херцеговине, без помоћи међународне заједнице. То је веома добар знак демократизације нашег друштва. У току је формирање нове власти, до чега ће, надам се, доћи што прије. Моје четворогодишње искуство у вођењу владе ми је показало да се много тога може постићи у току једног мандата. Поносан сам што наредној влади остављам земљу која је већ на неповратном путу ка еуроатланстким интеграцијама. На њима је одговорност да ли ћемо на том путу стајати или наставити ићи напријед.

Даме и господо,
Ми знамо да је Европска унија регионална групација држава, која своју функционалност темељи на сарадњи својих чланица. Босна и Херцеговина, као и остале државе Западног Балкана, јачају свој капацитет за регионалну сарадњу као предфазу функционирања држава унтар Европске уније, односно функционирања у капацитету држава чланица.
Процес европских интеграција можда и јесте нека врста регионалне утрке, али истовремено морамо бити и «пејсмејкери» једни другима. Наше државе су хисторијски, културално и привредно веома повезане, тако да никоме не може одговарати да сусједна земља заостаје превише у процесу демократизације, успостављања тржишне економије, прихватања европског законодавства.

Даме и господо,
Дозволите ми да се на крају осврнем на однос Европске уније према земљама Западног Балкана. На почетку свог обраћања споменуо сам «замор од проширења» кроз који Европска унија тренутно пролази. Мислим да се у оваквом тумачењу процеса проширења губи из вида потпун значај и величина појма “проширење – енларгемент”. Европска унија никада није имала нити ће имати јачи вањско-политички инструмент од проширења. Тај инструмент је ријешио питање транзиције осам посткомунистичких земаља, сада чланица ЕУ. Желим нагласити да “проширење” уствари значи “демократизација”. Ја не могу и не желим да схватим да се неко у Европској унији може заситити или уморити од ширења демократије и људских права.
Дакле, неопходно је да Европска унија држи отвореном перспективу чланства за земље Западног Балкана, како би се тренд провођења реформи ради усклађивања са европским стандардима и даље наставио. (Крај)