Лагумџија на Глобалном самиту у Лондону: Вријеме је за акцију на превенцији сексуалног насиља у сукобима



Замјеник предсједавајућег Савјерта министара и министар иностраних послова Босне и Херцеговине др. Златко Лагумџија учествовао је 12. јуна 2014. године у раду Глобалног самита  посвећеног борби против сексуалног насиља у сукобима (Global Summit to End Sexual Violence in Conflict) који је, под предсједавањем министра иностраних и комонвелт послова Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске Вилијама Хејга и специјалне изасланице високог комесара за избјеглице УН-а Анђелине Ђоли, одржан од 10. до 13. јуна 2014. године у Лондону.

Глобални самит у Лондону је највећи скуп ове врсте организован до сада, а за циљ има стварање снажног замаха у борби против сексуалног насиља у сукобима, пружање подршке свим жртвама и подузимање конкретних акција у будућности. У његовом раду учествују бројне високе делегације, жртве сексуалног насиља, представници међународних организација (УН, ОСЦЕ и др.), међународних и националних правосудних институција (ИЦТY и др.), представници оружаних снага различитих земаља и НАТО-а, те невладиних организација, академске заједнице и медија из око 100 земаља свијета.

Министар Лагумџија је говорио као уводничар на пленарној сесији на министарском нивоу на којој су учествовали и министар иностраних послова Мексика Хосе Антонио Меаде Курибрења, министар иностраних послова Јордана Насер Јудех, предсједник Међународног комитета Црвеног крста Петер Маурер, министрица за родну једнакост и развој Либерије Јулија Данкан-Касел, те администратор УНДП-а Хелен Кларк. Тема сесије је: „Затварање јаза некажњивости: изградња архитектуре превенције: служење и заштита народу“. Свој допринос расправи дала је и потпредсједница Европске комисије, висока представница за спољне послове и сигурносну политику ЕУ Кетрин Ештон.

“Долазим из земље која је на крају 20. вијека прошла кроз највеће страхоте које нас обавезују да ширимо истину о томе како се нешто такво не би могло догодити никоме и нигдје више.

Три су основна питања на која тражимо заједнички одговор. Прво, зашто морамо учинити све да спријечимо сексуалне тортуре као ратни злочин. Друго, како да ојачамо механизме превенције и помогнемо жртвама да се врате у што нормалнији живот. Треће, шта да урадимо како се овај злочин не би дешавао.

Прије свега морамо знати, искуства нас уче да се ово дешавало и да се може десити свакоме и било гдје. Више од 40 хиљада силовања током рата у Босни и Херцеговини је процјена која никада неће бити до краја прецизна, посебно зато што 7 – 10 % жртава силовања је спремно да пријави злочин. Неправда било гдје значи да је правда у опасности свугдје.

Казна и правда могу бити кључни и неопходни, али сами по себи нису довољни алати за превенцију. Ако је правда истина у акцији, онда је негирање злочина неправда која се спрема да се поново догоди. Зато је борба за правду важна колико и  борба против негирања злочина.

Брига о жртвама и осуда злочинаца је важна, али она мора бити праћена друштвеним, економским, политичким и на крају индивидуалним активностима. Правда неће бити достигнута све док они на које се она не односи не буду одлучни као и они којих се то тиче.

Морамо препознати опасност прије него закуца на било чија, а не само на наша врата.

Сребреница се није десила из ведра неба. Данас босанскохерцеговачко правосуђе, Тужилаштво након 21 године је открило, лоцирало, ексхумирало и идентифицирало 395 жртава у масовној гробници Томашица. Када су у Приједору, љета 1992. године људи обиљежавани бијелим тракама јер су другачији, требало је само још пар мјесеци да нестану у масовној гробници.

Зато данас не можемо рећи да не знамо шта ће се десити када се људи физички или друштвено почну обиљежавати јер су различити. Не можемо рећи да не разумијемо шта је коначно одредиште на раскрсници гдје један пут води у сегрегацију, а други у заједничка друштва.

Искуство нас учи да злочин мора бити кажњен, да имамо обавезу помоћи жртви да се врати у нормални живот и да је злочин могуће спријечити. Заједно”,  рекао је министар  Лагумџија.

У свом обраћању министар Лагумџија је указао на изузетан значај пружања подршке жртвама сексуалног насиља које су спремне да говоре о томе шта им се десило и прихватања њихових прича без осуђивања. Шеф босанскохерцеговачке дипломатије је изразио мишљење да улога државе не може и не смије бити ограничена само на изрицање судске пресуде, јер она служи за затварање једног поглавља у животу жртве, те да држава и друштво у цјелини морају бити уз жртве како би им помогле да отворе друга, нормална поглавља живота.

У том конктексту је указао на потребу обезбјеђења правде и борбе против стигматизације ове друштвене популације, адекватног признавања жртава у друштву и регулисања њиховог статуса.

Током учешћа на самиту министар Лагумџија је у име БиХ потписао и „Изјаву о акцији“ у којој се наводи обавеза да сексуално насиље не може представљати посљедицу рата или мањи злочин у односу на друге и да превенција сексуалног насиља представља предуслов за мир, безбједност и одрживи развој.