Осврт предсједавајућег Савјета министара БиХ др. Дениса Звиздића на референдум у Великој Британији

(осврт објављен у цјелости) 

ЕУ породицу вежу економски, сигурносни и геополитички интереси, на принципу добровољности и у томе је њена величина. Ипак, идеја уједињене Европе није положила испит у Великој Британији. Британски грађани су процијенили да ће њиховој држави у будућности бити боље изван блока 28 и на такву процјену су имали право у складу а Лисабонским уговором.

Као што се у ЕУ не улази преко ноћи, тако се из ње и не излази. Какве ће излазне аранжмане и договоре Британија постићи са онима који у Унији остају и како ће се они одразити на вриједност валуте, БДП и остале економске показатеље Велике Британије сада није извјесно. Међутим, извјесно је да, и када излазак буде реализован Унија неће престати да функционира.

Еуроскептици би, очекивано, након референдума у Великој Британији могли питати шта траже државе аспирантице за чланство у друштву које неко попут Британије напушта? Интеграција у ЕУ је ствар добровољности и интереса. Опредјељење Босне и Херцеговине је да жели бити дио Европске уније. Ту жељу мотивирају чињенице, а не емоције, а чињенице су да је ЕУ економија број 1 у свијету, да је друштво знања и иновација и да ни на једном другом мјесту на планети, људи, у просјеку, не живе боље.

Живимо у свијету  угрожене сигурности, хроничног мањка ресурса и климатских промјена које узрокују више миграција него сва свјетска ратишта заједно. Бити свјестан тога а остати изван интергације као што је у нашем случају ЕУ могу приуштити смо ријетке, ресурсно независне и геополитички незанимљиве државе. БиХ сигурно није једна од њих.

Резултати референдума у Великој Британији не смију обесхрабрити опредјељење БиХ за наставак и убрзање интергације у ЕУ, јер је то оно што грађани БиХ у великој већини (76%) очекују и то је дуг садашњих према будућим генерацијама.

Без обзира на БРЕXИТ, наша земља нема алтернативе осим у догледној будућности бити чланица Европске уније гдје нам је и мјесто. (крај)