Саопштења

Обраћање предсједавајућег СM БиХ на неформалном састанку предсједника влада земаља југоисточне Европе

Саопштења

14.05.2010

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine

Галерија 1
Галерија 2
Галерија 3
Галерија 4
Предсједавајући Савјета министара БиХ др Никола Шпирић учествовао је у Загребу на неформалном састанку предсједника влада земаља југоисточне Европе, на позив предсједнице Владе Републике Хрватске Јадранке Косор и предсједника Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Томаса Мирова. 

Предсједавајући Шпирић је истакао досадашњу успјешну сарадњу са ЕБРД-ом, једним од највећих инвеститора у БиХ који своје активности усмјерава у два правца: кроз подршку инфраструктурним пројектима и енергетском сектору,  с једне стране,  и подршку финансијском сектору и малим и средњим предузећима,  са друге стране.

Предсједавајући Шпирић је нагласио важност оваквих скупова из угла регионалне сарадње, која се показала круцијалном за превазилажење актуелних изазова.

„Не смије се занемарити чињеница да у овом моменту не постоји већи изазов по глобални мир и стабилност од тренутне финансијске и економске кризе. Уколико пропустимо прилику да се овим питањем позабавимо ургентно и на најозбиљни могући начин она би могла имати снажне реперкусије и у социјалном и политичком смислу“, упозорио је Шпирић.

Он је указао да је данашњи свијет у тој мјери међусобно повезан и зависан да велики пад у једној држави или региону веома брзо може изазвати економске проблеме и колапс и у другим земљама.

„Потребно је имати у виду да је криза о чијим посљедицама данас разговарамо тако брзо и за многе неочекивано погодила цјелокупан свијет на начин који се све до јуче сматрамо незамисливим“, констатовао је предсједавајући Савјета министара БиХ у обраћању на овом скупу.

Он је истакао важност свеобухватне анализе, како појединачне тако и регионалне, којом би били идентификовани узроци неравнотеже и пут изласка из кризе.

„Једно је сигурно, новој економији су потребни нови механизми, нови прописи и много већа транспаретност.

Транспарентност у међународним и домаћим финансијским институцијама, уз нове политике прилогађене тако да на бољи начин служе и помажу најмање развијеним земљама и земљама у развоју, од пресудног је значаја... Морају се створити нови механизми и битно надоградити спремност глобалних институција и фондова да брзо и ефективно интервенишу. Потребно је да организујемо више аналитичких конференција и састанака како на високом тако и на експертском нивоу у предстојећим мјесецима и годинама како бисмо оцијенили остварени напредак и преостале препреке. Морамо наставити да слушамо једни друге, да изражавамо наше властите и глобалне бојазни, да учимо једни од других“, казао је предсједавајући Савјета министара.

Предсједавајући Шпирић је навео да је за БиХ, као и за већину других земаља региона,  кључно питање како се мале и отворене економије могу бранити од екстерних шокова.

„До сада је одговор наших фискалних власти био стенд бај аранжман са ММФ-ом,  вриједан 1,2 милијарде евра; одржавање ликвидности банкарског сектора;  те очување повјерења у комерцијалне банке, јер је криза показала да је флоскула `повјерење се тешко стиче а лако губи` најизраженија у банкарству. С циљем смањења потенцијалних ризика и очувања финансијске стабилности потребно је развијати надзор над свим сегментима финансијског сектора, наставити са реформама у социјалном сектору, те као најважније појачати активности на привлачењу директних страних инвестиција“, истакао је предсједавајући Шпирић.

Данашњи скуп, према ријечима предсједавајућег, представља добру прилику да конкретно буду размотрени важни пројекти од регионалног значаја који могу бити од изузетне помоћи за превазилажење посљедица економске кризе,  поготово ако се у обзир узме чињеница да са становишта привредног развоја западног Балкана регионални приступ има много боље шансе за успјех и да је привлачење инвестиција питање које је одавно прешло државне границе. Предсједавајући Шпирић сматра да  би у имплементацији таквих пројеката важну улогу могла имати и Европска банка за обнову и развој.

Предсједавајући Шпирић је овом приликом истакао значај изградње коридора 5Ц у процесу привредне и саобраћајне интеграције средњоевропског простора, као и важност великих регионалних пројеката на пољу искоришатавња енергетских ресурса, те њиховог позитивног повратног ефеката на стање економија земаља региона. С тим у вези он је предочио велике капацитете када су у питању енергетски ресурси у БиХ.

Подједнако важним сматра и реконструкције жељезничке мреже, као и пројекте у вези пловности ријеке Саве, те изражава очекивање да ће Европска банка за обнову и развој дати потребни подстрек и подршку за имплемнтацију таквих пројеката.

Предсједавајући Савјета министара је изнио став да земље региона морају показати много више смисла за сарадњу у свим доменима, превасходно економском.  „Плашим се да се досадашња сарадња много више задржала у сфери манифестационог, а много мање у сфери конкретног. Такав луксуз себи не можемо допустити“, истакао је Шпирић.

Предсједавајући је и на овом скупу нагласио да је стратешко опредјељење и приоритет БиХ развијање регионалне сарадње с циљем да земље појединачно, као и регион у цјелини  додатно напредују. „Располажемо са великим потенцијалима само је питање како и када ћемо то искористити“, закључио је Шпирић. (крај)