Обраћање предсједавајућег Звиздића на Форуму за транзицијску правду у постјугословенским земљама

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обратио се у Сарајеву учесницима Форума за транзицијску правду у постјугословенским земљама. Обраћање предсједавајућег Звиздића објављено је у цијелости: 

Поштовани учесници Форума о транзицијској правди,

драги гости,

велико  ми је задовољство што могу да вас поздравим и да вам пожелим добродошлицу у наше Сарајево и у нашу државу Босну и Херцеговину.

Одмах на почетку обраћања желим да кажем да процес транзицијске правде у Босни и Херцеговини није, нажалост, окончан ни 22 године након завршетка рата и бојим се да ће нам требати још доста времена да изградимо друштво у којем ће сви грађани имати једнако право на правду. Иако је протеклих година и владин и невладин сектор, уз значајну помоћ међународне заједнице, уложио доста напора да се ријеше бројни случајеви драстичног кршења људских права у ратном и поратном периоду, чињеница је да не можемо бити задовољни оствареним резултатима. Мислим, прије свега, на први механизам транзицијске правде, односно истраживање и кривично процесуирање ратних злочина.

> Вијеће министара БиХ је крајем 2008. одобрило Државну стратегију за рад на предметима ратних злочина, с циљем да се најсложенији кривични предмети процесуирају у року седам, а преостали за петнаест година. Од тада је прошло девет година, а, према процјенама Хашког трибунала, пред правосуђем БиХ је још више од хиљаду непроцесуираних предмета ратних злочина, док нека истраживања наводе да је око пет хиљада осумњичених за ратне злочине и даље на слободи. У међувремену су затражене измјене и допуне Државне стратегије, пролонгирани су раније утврђени рокови за процесуирање најкомплекснијих предмета ратних злочина, што је код жртава продубило неповјерење у рад домаћих правосудних институција. Недопустиво је да они који су у рату били жртве злочина, који су остали без чланова своје породице, или су протјерани из својих домова, двије деценије чекају правду. Стога је њихово незадовољство сасвим оправдано и разумљиво. 

Додатни је проблем што су многи осумњичени, оптужени, па и пресуђени ратни злочинци спас пронашли у сусједним државама Србији и Хрватској, гдје су и поред ургенција бх. правосуђа поштеђени кривичног прогона.

Вијеће министара БиХ не може утјецати на рад Тужилаштва и Суда БиХ, наша је обавеза да осигурамо институционалне капацитете и финансијска средства, која су протеклих година стално увећавана. У прошлогодишњем буџету БиХ за рад државног Суда је издвојено 17, 2 милиона КМ, за Тужилаштво 13,1 милион КМ и, унаточ политичким опструкцијама, увијек смо испуњавали захтјеве правосудних институција БиХ за додатна финансијска средства. Зато сматрам да од правосудних институција имамо право тражити да се озбиљније посвете процесуирању ратних злочина, не зато што је то један од задатака који је пред БиХ постављен у процесу интеграција у Европску унију, него зато што то дугујемо жртвама, али и цијелом бх. друштву. У том смислу је Вијеће министара БиХ отворено за сваку сарадњу са организацијама цивилног друштва, цијенимо њихов огроман ангажман у истраживању и документирању ратних злочина и откривању пуне истине о блиској прошлости без које нема здраве будућности. Ипак, пред свима нама је још пуно посла, јер не смијемо престати тражити оне који се још увијек воде као нестали, морају се осигурати средства за повратак сваког прогнаника, мора се пронаћи начин да се повратницима омогући живот достојан човјека и да се задовољи минимум људских права, као што је право на рад и образовање на матерњем језику. Наша стварност потврђује да се пракса транзицијске правде у БиХ свакодневно суочава с новим потешкоћама и изазовима, понајвише из разлога што се недавна ратна прошлост још увијек различито интерпретира, што нема искрене воље за суочавање са истином и што још постоје снаге које нису одустале од ратних циљева.

Хвала вам на пажњи и желим вам успјешан наставак рада.