Вијеће страних инвеститора, презентација „Бијеле књиге 2009.“ Обраћање замјеника предсједавајућег Савјета министара и министра финансија и трезора БиХ Драгана Вранкића



„Поштовани господине Сосновски,

Даме и господо,

све   вас срдачно  поздрављам и захваљујем на позиву да присуствујем данашњој презентацији Бијеле књиге.

Као земља у транзицији, Босна и Херцеговина је, темељем широког политичког консензуса, приступање Еуропској унији поставила као стратешки приоритет. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Еуропској заједници држава, те као потенцијални кандидат за чланство у Еуропској унији, Босна и Херцеговина је, у жељи да што прије досегне еуропске стандарде, преузела обвезу да   крупним реформама јача политичку, економску и институционалну стабилизацију у земљи.

Процес хармонизације права и прихваћање еуропских стандарда подразумијева опсежне унутарње реформе, опћу консолидацију сустава државе развојем цивилног друштва и његовом демократизацијом, изградњу институција и реформу јавне управе, снажнији господарски развој и интензивније вањскополитичко дјеловање у областима које утјечу на динамику односа БиХ и ЕУ.

Све започете, као и изузетно важне, још незапочете реформе, требају омогућити стварање економске, правне, организацијске и социјалне структуре друштва у БиХ способне за дјеловање сукладно правилима ЕУ.

У процесу покретања и провођења тако свеобухватних реформи Босна и Херцеговина има пуну подршку и помоћ држава земаља Еуропске заједнице. Један од својеврсних видова такве подршке је садржан и у данашњој презентацији Бијеле књиге, коју је припремило, и коју презентира, Вијеће страних инвеститора у БиХ.

Бијела књига оцјењује стање у области приоритетних економских реформи које се тичу стварања повољнијег пословног амбијента у БиХ. Из тога, неизоставно, произлази и анализирање подршке владиних институција у смислу подршке домаћим и страним инвеститорима. Наиме, економске реформе требају омогућити, међу осталим, и отклањање запрека страним улагањима у чему активности државе имају пресудан значај.

Међутим, због комплексности унутарње структуре БиХ и недовољне посвећености реформама, промјене су споре и не доносе потребна побољшања,или бар како ми то очекујемо.

Страна улагања представљају један од приоритета јачања БХ економије. Илустрације ради, истакнуо бих, да је до данас у Босну и Херцеговину, у периду од 2003.год. до 2008.год., према подацима Централне банке БиХ, уложено - у оквиру изравних иноземних улагања - укупно 37,478 милијарди КМ и да су у 2008.год. та улагања износила око 42% ГДП наше земље. Нагласио бих посебно страна улагања у финанцијски сектор и то у банкарски сустав у Босни и Херцеговини. Страни капитал је у многоме у БиХ придонио успјешном процесу транзиције банкарства у стабилан и јак сустав. Вратио је повјерење у банке и   доста успјешно је одговорио изазовима још увијек актуалне свјетске рецесије. 

Без нових страних улагања Босна и Херцеговина, засигурно, неће моћи довољно брзо развијати инфраструктуру земље, значајније и брже повећавати индустријску производњу и запосленост нити развијати друге секторе. Имајући то у виду посебно бих, као упозоравајуће чињенице, истакнуо опадање   страних инвестиција у Босни и Херцеговини у вријеме рецесије што је изравно повезанао с изостанком приоритетних реформи, које су запрека страним улагањима, од којих су неке детаљно, и врло увјерљиво, изнесене у Бијелој књизи, која је данас презентирана.

У протекле три године остварена су скромна побољшања у категоријама мјерења пословног окружења изражених као економске слободе, конкурентност и одвијање пословања. Остварен је одређени напредак у области фискалних и инвестицијских слобода и слободе рада. Мали напредак је постигнут у остваривању имовинске слободе, јавне потрошње и ослобођености од корупције. Побољшана је подузетничка клима али је БиХ и даље једна од најгорих и најмање ефикасних у регији.

У свим наведеним категоријама наша земља је, према оцјенама, погоршала свој положај у односу на земље из окружења, односно у свим наведеним категоријама пословно окружење је сада релативно горе него прије три године. Сусједне земље су , у наведеном раздобљу, радикалније либерализирале своје пословно окружење а Босна и Херцеговина је, једино, успјела задржати постојећи кредитни рејтинг, који је, међутим, најнижи у регији.

БиХ је квалифицирана као земља спорог темпа транзиције ка високим економским слободама.

Очито је како су сусједне земље у изградњи свог пословног окружења, као атрактивнијег за страна улагања радиле брже и ефикасније, и да су све више привлачније за страни капитал од наше земље.

Вриједност анализе и закључака, даних у Бијелој књизи, потврђују и истраживања која врше и друге институције, а која се односе на оцјене пословног окружења. Таква истраживања су обављена у САД од стране америчке фондације Херитеиџ и пословног листа Вал стрит журнал те од стране Дуинг бизниса. У њиховим истраживањима се закључује да је заустављен прекид тренда погоршања у изградњи пословног окружења у БиХ у посљедње вријеме.Међутим, истовремено се закључује да је у другим земљама Југоисточне Еуропе остварен бржи напредак, и да се реформе, у овој области, проводе суставно, усклађено и кординирано.

За вријеме рецесије ове земље су осигурале додатне олакшице за одвијање економских активности и привлачење страних инвестиција, које су подржане реалним приоритетима и добро утврђеним слиједом активности. Поред тога, реформе у тим земљама имају своје заступнике у институцијама сустава, дужносницима и посвећеним професионалцима и тимовима.

Без убрзаних и темељитих реформи БиХ неће свладати проблеме рецесије, ријешити проблеме економске успорености и покренути економију земље ка расту и развоју. Бијела књига, као конкретно искуство пословних људи из иноземства, који обављају пословне активности у нашој земљи, још једном упозоравајуће дјелује и указује нам да требамо радити брже и ефикасније.

А да можемо бити и бржи и ефикаснији показује спремност на реформе које смо преузели и које проводимо у оквиру посљедњег аранжмана с Међународним монетарним фондом.У припреми и закључивању споразума с ММФ-ом били смо веома кооперативни на разини државе и ентитета и сви заједно одлучни да се тражене реформе проведу ма колико тешке и осјетљиве оне биле.Тиме смо одаслали јасну и снажну поруку свијету да БиХ проводи реформе и да нам најважније свјетске финанцијске институције вјерују.То је наравно добро и то је добар знак и за јачање повјерења страних инвеститора и даљњег побољшања пословног амбијента у БиХ.Међутим није добро да кооперативност и ефикасност у дјеловању различитих разина власти у БиХ имамо само с времена на вријеме или када рјешавамо само одређена питања или проблеме, увјетно казано под притиском.То упућује на потребу брзих и одлучних политичких реформи као битног предувјета побољшања и убрзања укупних економских и друштвених реформи у земљи,а тиме и повећању атрактивности БиХ за улагање страног капитала.

 Из тих разлога, увјерен сам да ће данашња презентација бити мотивирајућа за све, а посебно за оне који изравно раде на провођењу реформи у нашој земљи. Очекујем потпунији ангажман на убрзању промјена, које се, у циљу стварања повољнијег пословног амбијента, као дијела укупних економских и друштвених реформи у БиХ на путу к ЕУ, морају провести.

На крају, захвалио бих Вијећу страних инвеститора, и особно господину Сосноwском, на издавању Бијеле књиге и даним препорукама, које су задаћа институција у БиХ.

Хвала вам за позорност.“