Предсједавајући СМ Никола Шпирић на конференцији поводом 10. годишњице ЦББиХ

Говори ( 13.09.2007 )
Предсједавајући СМ Никола Шпирић на конференцији поводом 10. годишњице ЦББиХ
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине др Никола Шпирић обратио се у Сарајеву учесницима конференције поводом 10 година Централне банке БиХ. (Говор објављујемо у цјелини).

Поштована чланице Извршног одбора Европске централне банке,
господине извршни директоре Међународног монетарног фонда,
господо гувернери,
цијењени гости,
даме и господо,


У име Вијећа министара Босне и Херцеговине и у лично име желим вам добродошлицу у Босну и Херцеговину и Сарајево. Гувернеру Централне банке Босне и Херцеговине, господину Кемалу Козарићу, желим захвалити што ми је указао част да отворим конференцију посвећену обиљежавању десете годишњице Централне банке Босне и Херцеговине.

Истовремено, Централној банци Босне и Херцеговине, актуелном гувернеру и његовим претходницима, Управном одбору ове институције и свим запосленим желим честитати овај јубилеј који је значајан не само по томе што Банка обиљежава десет година, већ и по томе што је тај период обиљежен резултатима који дају основу за постизање макроекономске стабилности. Осим тога, успјела је изградити и одржати висок степен повјерења како привредних субјеката, тако и грађана. Углед ове институције је неупитан у домаћим и међународним круговима, а резултати које остварује од изузетног су значаја за све нас.

Такви резултати били су могући захваљујући моделу валутног одбора, али и независности Централне банке Босне и Херцеговине. Наиме, један од основних постулата модерног централног банкарства је независност централне банке. Централна банка Босне и Херцеговине може се оквалификовати као институција која ужива висок степен институционалне, али и стварне независности. То је омогућило овој институцији да у свом дјеловању оствари задатке, битне за Босну и Херцеговину и њене грађане: одржи стабилност валуте и одржи инфлацију на нивоу Европске уније.

Није непознато да је Босна и Херцеговина на путу ка европским интеграцијама реализовала значајан дио реформи, политичких и економских. Наиме, у оквиру преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, који треба да води јачим економским и трговачким везама Босне и Херцеговине и Европске уније, Босна и Херцеговина проводи један број економских реформи. Тржишна економија западноевропског типа, отварање нових радних мјеста, макроекономска стабилност и убрзан економски раст постижу се реформама. Преостале економске реформе морају се постепено приближавати економској политици држава чланица Европске уније. Генерално, даљи економски напредак земље могуће је остварити у ономе што се зове реални сектор, а основу за напредак чини монетарна политика, у координацији са фискалном политиком.

Реформе се проводе и у финансијском сектору, као дијелу економије. Централна банка Босне и Херцеговине такође је морала проћи дуг и на моменте болан период реформи. Оне и даље трају, будући да и Централна банка, као државна институција, стреми испуњавању европских стандарда. Контакти домаће монетарне институције са Европском централном банком и почетак њихове сарадње, који се огледа у управо окончаном програму процјене потреба Централне банке Босне и Херцеговине, показују, чини се, обострану жељу да и Централна банка Босне и Херцеговине у догледно вријеме постане саставни дио европских монетарних активности.

Достићи захтјевне европске стандарде је тешко, али то истовремено значи просперитет, економски развој и бољи стандард босанскохерцеговачким грађанима. Централна банка Босне и Херцеговине, као једна од државних институција, креће се у том правцу.

Стога уз честитке на изузетном успјеху постигнутом у првих десет година њеног рада, овој институцији пожељећу још успјешнијих наредних десет година, те да обиљежавање сљедеће деценије рада буде обиљежавање рада једне институције која ће бити чланица Европског система централних банака.


Хвала за пажњу!