Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Позицију Босне и Херцеговине о процесу стабилизације и придруживања за 5. састанак Савјета за стабилизацију и придруживање БиХ – ЕУ, који ће бити одржан 19. јула 2023. године у Бриселу.

Позиција БиХ, у коју су уврштени коментари и сугестије изнесени у оквиру Колегијума за европске интеграције, који је данас усвојио овај документ, снажно наглашава стратешко опредјељење Босне и Херцеговине за пуноправно чланство у Европској унији, након добијања статуса кандидата.

На сједници је дата сагласност на предложени састав делегације БиХ за 5. састанак, које ће предводити предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто. У делегацији ће, међу осталим, бити  замјеник предсједавајуће и министар одбране БиХ Зукан Хелез, министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, уз представнике Министарства спољних послова, Дирекције за европске интегреације и Мисије БиХ при Европској унији.  

Претходно је Савјет министара БиХ усвојио Информацију Сталне делегације Босне и Херцеговине у оквиру Савјета за стабилизацију и придруживање Босна и Херцеговина – ЕУ у вези с овим састанком.

ИСТРАЖИВАЊЕ ДЕИ-ја: 73,3 % ИСПИТАНИКА ПОДРЖАВА УЛАЗАК БиХ У ЕУ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о резултатима истраживања јавног мњења "Стајалишта грађана о чланству у Европској унији и процесу интеграција у Европску унију", проведеног у мају и јуну 2023. године на узорку од 1.200 испитаника на нивоу цијеле БиХ.

У периоду провођења истраживања 73,3 % испитаника је подржало улазак БиХ у Европску унију, што је за 4,1 % мање у односу на истраживање из претходне године. Улазак у Европску унију је подржало 86 % испитаника из Федерације Босне и Херцеговине, 50,6 % испитаника из Републике Српске и 71,5 % испитаника из Брчко Дистрикта БиХ.

Највише испитаника, и то 36,3 %, који подржавају улазак БиХ у ЕУ као главни разлог наводе слободу кретања људи, робе и капитала, док 30,5 % њих издваја гаранцију трајног мира и политичке стабилности, а 22,4 % поштовање закона и прописа. Истовремено, као разлог подржавања 9,1 % испитаника наводи унапређење инфраструктуре.

Више од половине испитаника (52,7 %) који не подржавају улазак БиХ у ЕУ као најчешћи разлог наводи страх од већих трошкова живота и пореза, док 17,5 % испитаних сматра како је разлог губитак разноликости култура, а 13,2 % одговорило је како је то превелика централизација.

На питање која је реформа неопходна за унапређење свакодневног живота бх. грађана готово половина или 46,6 % испитаника је навела борбу против корупције, 18,3 % сматра како је неопходна реформа судова и тужилаштава, 17,6 % испитаника је навело потребу смањена пореских оптерећења, 10,3 % испитаних неопходном сматра реформу социјалног система, а тек њих 4,9 %  је навело реформу јавне управе.   

Највише испитаника (50,7 %) сматра да би највећу корист од уласка БиХ у ЕУ имали млади, а 16,3 % одговорило је како ће то бити политичари.

Укупно 40,9 %  испитаника сматра како политизација просеса интегрисања у највећој мјери отежава интеграцију БиХ у ЕУ, што је више за 1,8 % у односу на годину раније, док је  неспремност за промјене као разлог навело 23,3 % грађана.

ИНСТИТУТ ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ ЗАДУЖЕН ЗА ПРИПРЕМУ СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПЕРИОД  2024 - 2028.

Савјет министара БиХ је задужио Институт за интелектуалну својину Босне и Херцеговине да припреми и Савјету министара БиХ достави приједлог стратегије интелектуалне својине Босне и Херцеговине за период 2024. – 2028 године, с циљем побољшања система у овој области и одговарајућег усклађивања с правном тековином Европске уније.

УСПРКОС ПОРЕМЕЋАЈИМА НА ТРЖИШТУ МЉЕКАРСКИ СЕКТОР ОДРАЖАВА СТАБИЛНОСТ

Савјет министара БиХ усвојио је Анализу стања на тржишту млијека и млијечних производа у Босни и Херцеговини за период 2019. - 2022. година, коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа.

Према овој анализи, сектор производње и прераде млијека још одржава стабилност успркос поремећајима на тржишту насталим усљед пандемије Ковида-19 и смањења производње и раста цијена сточне хране.

У БиХ је у прошлој години укупно произведено 621,33 милиона литара сировог млијека, од чега крављег 601,2 милиона литара, овчијег 12,9 милиона литара и козјег 7,23 милиона литара. Прошлогодишња производња сировог млијека је забиљежила повећање од 3 % у поређењу с претходним годинама.  

Мљекаре од домаћих произвођача откупљују просјечно до 40 % произведених количина свјежег сировог крављег млијека. У прошлој години мљекарама је испоручено више од 250 хиљадаа тона, и то по просјечној цијени од 0,70 КМ по литри, што је више за 10 фенинга у односу на претходне три године. Истовремено су инпути за производњу били у сталном порасту, почевши од 2019. године, а 2022. је забиљежен раст између 40 % и 60 %.

У БиХ послују 23 мљекаре с капацитетима прераде од 350 милиона литара, а њихова искориштеност је око 60 %. Млијеко и млијечне производе на европско тржиште пласира 11 мљекара из БиХ.

Произвођачи сировог млијека корисници су подстицајних средстава. Током 2022. године исплаћен је 81 милион КМ по основи премије за млијеко, односно 8 милиона или 11 % више него годину раније.

Најзначајније повећање потрошачких цијена је изражено током прошле године, када је за килограм маслаца било потребно издвојити у просјеку око 28 КМ, тврдокорног сира око 17 КМ, килограм маргарина око 6 КМ и литру млијека око 2 КМ.

Обим укупне спољнотрговинске размјене млијека и млијечних производа износио је 337 милиона КМ у прошлој години, од чега је удио увоза у укупном промету износио 66 %, а извоза око 34 %. Вриједност укупног увоза млијека и млијечних производа износила је 223,8 милиона КМ и забиљежила је раст од 29 % у прошлој у односу на претходну годину. Истовремено, из БиХ је извезено млијека и млијечних производа у износу 112,9 милиона КМ, што представља раст од 21 %. На повећање вриједности увоза и извоза утицало је повећање увозних и извозних цијена млијека и млијечних производа.

Покривеност увоза извозом млијека и млијечних производа у прошлој години износила је 50 % и у периоду од 2019. до 2022. године смањена је за 9 %.

Највише млијека и млијечних производа на тржиште БиХ увезено је из Европске уније (рекордних 203,34 милиона КМ), што је повећање за 31 % у односу на претходну годину.

Иако бх. извоз млијека на тржиште Европске уније биљежи континуирано повећање и у прошлој години је достигао готово 26 милиона КМ, Босна и Херцеговина и даље највише извози на тржиште ЦЕФТА-е, гдје је у прошлој години извезено млијека и млијечних производа у вриједности 86,68 милиона КМ, што је повећање за 28 % у односу на претходну годину.      

УТВРЂЕНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДЕ „ДЕНИС МРЊАВАЦ“

Савјет министара БиХ дао је претходну сагласност на Ближе критеријуме за додјелу награде „Денис Мрњавац“ за промодцију толеранције и ненасиља уз корекције на сједници.

На овај начин утврђени су поступак, начин и критеријуми за додјелу награде коју је успоставио Савјет министара БиХ на 57. сједници, одржаној у новембру прошле године,  а коју додјељује министар за људска права и избјеглице.

Награда се додјељује на основу јавног позива као годишња награда, а право учешћа имају све средње школе у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту БиХ.

Ова награда додјељиваће се по једном средњошколцу из ФБиХ, РС и из Брчко Дистрикта БиХ, који су допринијели промоцијии људских права, толеранцији и међусобном поштовању те борби против насиља међу младима.

Награда „Денис Мрњавац“ за промоцију толеранције и ненасиља додјељује се у облику скулптуре, посебног признања у виду плакете и посебног признања за школу награђеног ученика.

ИМЕНОВАЊА

Савјет министара БиХ именовао је Здравка Кашиковића за замјеника директора Института за интелектуалну својину БиХ, који је најбоље рангирани кандидат након завршене процедуре јавног конкурса у складу са Мишљењем Агенције за државну службу БиХ. Претходно је ове дужности разријешена Љубица Козић због истека мандата.

На приједлог Министарства спољне трговине и економских односа именовани су Предраг Јовић за директора и Ренато Кнежевић за секретара с посебним задатком – савјетника директора Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, као најбоље рангирани кандидати након завршеног јавног конкурса који је провела Агенција за државну службу БиХ.

Дужности директора ове управе разријешен је досадашњи директор Горан Перковић због истека мандата.

С обзиром на то да на јавном конкурсу није било успјешних кандидата за радно мјесто замјеника директора, за в. д. замјеника директора Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља именована је Адела Билеш Бекташ до окончања конкурсне процудуре, а најдуже  на период од три мјесеца, док је досадашњи замјеник директора Сеид Узуновић разријешен дужности због истека мандата.

Агенција за државну службу задужена је да хитно распише конкурс за замјеника директора Управе БиХ за заштиту здравља биља. (крај)