Одржана 56. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

МАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ ИНСТИТУЦИЈА БиХ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ СМАЊЕНИ ЗА ВИШЕ ОД 23 МИЛИОНА КМ 

Савјет министара БиХ усвојио је на данашњој сједници Извјештај Министарства финансија и трезора о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину, који ће бити достављен Парламентарној скупштини БиХ.

Укупно остварени приходи и примици за финансирање институцијама БиХ у 2015. години износили су 965.543.390 КМ или 106 посто у односу на приходе и подршке које су планиране у Буџету институција БиХ, а укупни расходи и издаци институција БиХ у 2015. години износили су 905.274.868 КМ. Међу приходима доминирају приходи од индиректних пореза, који су у 2015. године износили 750.000.000 КМ или 100 посто у односу на планиране приходе од индиректних пореза.

Институције БиХ нису се кредитно задуживале у 2015. години.

С циљем остваривања буџетских уштеда настављена је примјена ранијих одлука о смањењу основица за плату за 4,5 посто у институцијама БиХ, те накнада трошкова запослених за топли оброк, регрес, одвојени живот и материјалних трошкова који су у 2015. години смањени за 23,3 милиона КМ у односу на 2014. годину.  

У прошлој години све доспјеле обвезе по основи спољног државног дуга сервисиране су уредно и без заостатака у укупном износу од 581.330.866,25 КМ.

 

УСВОЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ ЈАВНЕ ЗАДУЖЕНОСТИ

 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о стању јавне задужености Босне и Херцеговине на дан 31.12.2015. године, која износи око 11,9 милијарди КМ и укључује спољну и унутрашњу задуженост.

Према овој информацији, спољни јавни дуг БиХ износио је око 8,4 милијарди КМ и алоциран је на Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску, Брчко Дистрикт БиХ и институције Босне и Херцеговине.

У 2015. години ангажовано је 400,98 милиона КМ одобрених кредитних средстава, од чега се 21 посто односи на кредите чија су прва повлачења почела у прошлој години. Од укупно повучених кредитних средстава у 2015. години 53,28 посто се односи на инфраструктурне пројекте, 33,71 посто на пројекте усмјерене на привредне дјелатности, док се 13,01 посто односи на јавни сектор.

Унутрашња задуженост БиХ на дан 31.12.2015. године износила је око 3,5 милијарди КМ. У укупном износу унутрашње задужености Федерација БиХ учествује са 35,74 посто, Република Српске са 63,99 посто, те Брчко Дистрикт са 0,27 посто, док држава БиХ до краја прошле године није имала обавеза по основу унутрашњег дуга. У унутрашњи дуг спадају обавезе по основу старе девизне штедње, ратних потраживања, општих и обавеза по основу издатих вредносних папира, кредитних задужења у земљи и обавезе по основу рефундације пореза, те активираних гаранција.

 

У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ РАСТ ЕКОНОМИЈЕ ОД 3%, ПОВЕЋАН БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ  И СМАЊЕН ДЕФИЦИТ ЗА 8,7%

 

БиХ је у прошлој години забиљежен економски раст од приближно три  посто, наводи се у Годишњем извјештају Дирекције за економско планирање о економским трендовима у БиХ за 2015. годину, који је разматрао Савјет министара БиХ.

Према Информацији, у прошлој години у Босни и Херцеговини регистровано је повећање физичког обима индустријске производње од 2,6 посто, а остварени раст био је праћен и повећањем броја запослених лица у овој грани од око 1,5 посто у односу на претходну годину. Индустријски раст остварен је највише захваљујући повећању производње у оквиру прерађивачке индустрије која има висок степен извозне оријентације, док је допринос сектора рударства и електричне енергије, чија кретања су детерминисана домаћом тражњом, био нешто слабији.

Просјечан број запослених лица у БиХ у 2015. години се наставио увећавати и износио је 713,69 хиљада, а незапослених се наставио смањивати и мањи је за 1,4 посто у односу на 2014. годину те је износио 541,8 хиљада. Интензитет смањења броја незапослених је нарочито изражен у другој половини године.

Депозити су на крају године износили 16,5 млрд. КМ, што је 98,0 посто износа укупних кредита. У односу на годину раније забиљежено је повећање укупних депозита за 7,5 посто, односно 1,2 милијарде КМ. Највећи дио овог повећања односи се на повећање депозита сектора становништва у износу од 822,8 милиона КМ, затим на депозите сектора нефинансијских предузећа 170,1 милиона КМ, опште владе 103,5 милиона КМ те осталих сектора у износу од 59,2 милиона КМ.

БиХ је у прошлој години остварила укупни робни извоз од 8,9 милијарди КМ, што представља номинално повећање од 3,5 посто у односу на претходну годину, док је реални раст усљед смањења извозних цијена био нешто виши и износио је око 3,8 посто. Током 2015. године укупни бх. увоз роба износио је приближно 15,9 милијарди КМ, што представља номинално смањање од 2,1 посто у односу на претходну годину. Спољнотрговински робни дефицит у 2015. години износио  је око 6,9 милијарди КМ и у поређењу са претходном годином мањи је за 8,7 посто.

Према Извјештају, страна директна улагања у 2015. години износила су 473,158 мил. КМ, што је мање за 34,8 посто у односу на 2014. годину.

 

ПОДРШКА ГРАЂАНА УЛАСКУ БиХ У ЕУ

 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о резултатима истраживања јавног мњења: ставови грађана о чланству у Европској унији и процесу интеграције у ЕУ 2016. години, које је показало да 76 посто бх. испитаника подржава приступање Босне и Херцеговине Европској унији (ЕУ), што је лошији резултат за два посто него прошле године.

Улазак у ЕУ подржава 91,3 посто испитаника из Федерације Босне и Херцеговине, 50,7 посто испитаника из Републике Српске те 90 посто испитаника из Брчко Дистрикта БиХ. Више од 64 посто испитаника сматра да европски пут Босне и Херцеговине нема алтернативу.

Од 18,8 посто испитаника који би гласали против уласка у ЕУ,  њих 51,1 посто сматра да би се трошкови живота и пореза повећали, док је 8,4 посто испитаних против уласка у ЕУ због превелике  централизације.     

За 46,6 посто испитаника борба против корупције је најзначајнија реформе неопходна за побољшање свакодневног живота бх. грађана, за њих 11,6 посто је то смањење пореских оптерећења на рад и уклањање препрека за запошљавање, док 10,8 посто испитаника наводи реформу судова и тужилаштава. 

Да реформе треба проводити ради стварања бољих услова за живот у БиХ а не због услова за улазак у ЕУ - сматра 73,3 посто испитаника, а свега 17 посто сматра да су реформе неопходне зато што су услов за улазак у ЕУ.  

Готово 50 посто испитаника је упознато са информацијом да је БиХ поднијела захтјев за чланство у Европској унији, док 24,3 посто сматра да БиХ преговора о чланству у ЕУ.

Више од 27 посто испитаника сматра да напредак наше земље и улазак у Европску унију  највише отежава политизација процеса интегрисања, док њих 12,7 посто као разлог наводи политику условљавања коју ЕУ проводи према нашој земљи, а 12,2 посто истиче неспремност на промјене као препреку за напредак наше земље и улазак у Европску унију.

Највећу корист од уласка у ЕУ би имали млади, сматра 42,3 посто испитаника, политичари – што сматра њих 18,6 посто, те студенти и истраживачи, што сматра 5,9 посто испитаних.    

Дирекција за европске интеграције је ово истраживање провела у периоду од 24. марта до 10. априла 2016. године путем ЦАТИ методе (персонални интервјуи у телефонској анкети) на узорку од 1.200 испитаника на нивоу цијеле БиХ.

 

БиХ СА СРБИЈОМ И ЦРНОМ ГОРОМ ЈАЧА РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ     

 

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума о гранту Траст фонда за глобалне еколошке капцитете и Специјалног фонда за климатске промјене (Пројекат управљања сливом ријеке Дрине на западном Балкану) између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој у својству агенције за имплементацију глобалних еколошких капацитета и агенције за имплементацију Специјалног фонда за климатске промјене глобалних еколошких капацитета.

Ријеч је о регионалном пројекту у којем уз Босну и Херцеговину учествују Република Србија и Црна Гора, с циљем планирања и управљања прекограничним сливом ријеке Дрине и јачања њихових способности за прилагођавање климатским промјенама.

Вриједност гранта за Босну и Херцеговину је 3.375.270,00 америчких долара, од чега је за  Републику Српску намијењено 2.060.885,00 америчких долара, а за Федерацију БиХ 1.094.385,00 америчких долара.

Укупна вриједност гранта за све три земље износи 8.732.420,00 америчких долара, и то за  БиХ 3.375.270,00  (37 посто), за Црну Гору 2,73 милиона америчких долара (32 посто) и за Србију 2,67 милиона (31 посто). 

Учествовањем у овом пројекту Босна и Херцеговина потврђује опредијељеност за јачање регионалне сарадње и усвајање једнообразних стандарда у области климе.

Министарство финансија и трезора доставиће Приједлог споразума Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за бх. потписника предложен је министар Вјекослав Беванда.

 

РИЈЕШИТИ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ ГРАЂАНА ВИСОКОГ  

 

Савјет министара БиХ прихватио је Иницијативу Министарства финансија и трезора за вођење преговора ради закључивања Уговора о зајму (Пројекат водовод Високо) између Босне и Херцеговине и Европске банке за обнову и развој, вриједан 4,5 милиона евра.

Циљ пројекта је реконструкција градске водоводне мреже. На овај начин биће ријешено водоснабдијевање за око 12.000 грађана Високог у насељима Грачаница, Моштре и Порјечани, а корист од пројекта имаће и остали становници ове општине који су обухваћени реконструкцијом градске водоводне мреже.

Рок оплате зајма је 15 година, укључујући и три године грејс периода уз повољну ЕУРИБОР камату.

Након завршених преговора Министарство финансија и трезора доставиће Савјету министара БиХ Приједлог споразума са основама за његово закључивање у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама БиХ.

 

УСВОЈЕН  ДРЖАВНИ ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА   

 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуке о усвајању Државног годишњег програма за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини за 2016. годину, који је припремио Савјет за заштиту потрошача БиХ ради унапређења квалитета живота бх. грађана и усклађивања ове области са стандардима Европске уније.

Државни годишњи програм за заштиту потрошача је цјеловит документ који креира политику заштите потрошача дефинише приоритете, одређује мјере за њихово остварење у 2016. години те утврђује носиоце активности за испуњење планираних циљева и задатака.

 

НАСТАВЉАЈУ СЕ АКТИВНОСТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СТАЊА У ПОЉОПРИВРЕДИ

 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа,  усвојио је појединачне информације о активностима на успостављању механизма за извјештавање о пољопривредним субвенцијама у Босни и Херцеговини у складу са обавезама нотификације Свјетске трговинске организације, као и успостављању пољопривредног информационог система у Босни и Херцеговини, с циљем његовог усклађивања са праксом ЕУ.

Министарство спољне трговине и економских односа, у сарадњи са надлежним органима ентитета, кантона и Брчко Дистрикта БиХ, наставиће проводити активности у овим областима.

 

МЕЂУНАРОДНА ПОМОЋ ЗА СЕКТОР ПОЉОПРИВРЕДЕ, ПРЕХРАНЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА 

 

Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај Минисатрства спољне трговине и економских односа  о међународној помоћи за сектор пољопривреде, прехране и руралног развоја 2015. у Босни и Херцеговини, као један од важних параметара за даљне напредовање БиХ према Европској унији и активирање неискорштених природних и људских ресурса у овим областима.

Овај извјештај садржи податке који омогућаваjу заинтересованим странама бољи увид у акитивности институција у Босни и Херцеговини и активности међународних донатора, с циљем да  се помогне у идентификацији потреба пољопривредног сектора у остваривању планираних секторских циљева. Такође, извјештај је сачнињен са намјером да помогне потенцијалним донаторима у креирању њихових планова и дефинисању приоритета за подршку и улагања у сектор пољопривреде, прехране, шумарства и руралног развоја у складу са стратешким приоритетима у Босни и Херцеговини.

 

ЗИРОЈЕВИЋ ИМЕНОВАН ЗА ЧЛАНА УО НЕЗАВИСНОГ ОПЕРАТОРА СИСТЕМА

 

Савјет министара БиХ именовао је Младена Зиројевића за члана Управног одбора Независног оператора система у Босни и Херцеговини из Републике Српске на мандат од пет година. Приједлог за именовање Министарству спољне трговине и економских односа  доставила је Влада Републике Српске. (крај)