Одржана 83. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

УСВОЈЕНА СТРАТЕГИЈА ИНТЕГРИСАНОГ УПРАВЉАЊА ГРАНИЦОМ С АКЦИОНИМ ПЛАНОМ 

На приједлог Министарства безбједности усвојени су Стратегија интегрисаног управљања границом у Босни и Херцеговини и Акциони  план за њено провођење за период 2025. - 2029. године, чиме се интегрисано управљање границом у нашој земљи хармонизује с правном тековином ЕУ.

Босна и Херцеговина доношењем ове стратегије и пратећег акционог плана наставља развијати и усклађивати властити концепт с новим европским концептом интегрисаног управљања границом с циљем ефикасног надзора граница те јачања међуагенцијске сарадње унутар БиХ.

Нови концепт Стратегије допринијеће јачању партнерства, стабилности и привредног просперитета БиХ, те ће ојачати сарадњу са земљама регије, уз бољу координацију и сарадњу свих релевантних служби и агенција које су укључене у надзор и контроле границе.

Истовремено ће реализација стратешких мјера осигурати функционалнији и ефикаснији систем управљања границом у БиХ, што ће резултирати повећањем укупне безбједности у Босни и Херцеговини и олакшати проток људи, робе и транспортних средстава преко границе.

Координационо тијело ће једном годишње Савјету министара БиХ поднијети извјештај о провођењу ове стратегије и пратећег акционог плана.

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА КРИШТО ИЗВИЈЕСТИЛА СМ БиХ О РЈЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ВОЗАЧА НА ПОДРУЧЈУ ЕУ   

Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто, након одржаног регионалног самита о Плану раста у Скопљу, на којем су учествовали и остали лидери земаља регије  и високи званичници Европске уније, извијестила је Савјет министара БиХ како је постигнут висок степен сагласности учесника састанка за рјешавање проблема професионалних возача на подручју ЕУ и чекања на граници. 

Функционално рјешење биће засновано на реалном времену уласка и изласка професионалних возача, што ће отклонити проблеме и омогућити стабилно одвијање међународног друмског превоза.

РАТИФИКАЦИЈА СПРАЗУМА О ФИНАНСИРАЊУ ГОДИШЊЕГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЕУ ЗА БиХ

На сједници је утврђен Приједлог одлуке о ратификацији Споразума о финансирању Годишњег акционог плана за Босну и Херцеговину за 2024. годину између Европске уније, коју представља Европска комисија, и Босне и Херцеговине, коју представља Дирекција за европске интеграције Савјета министара Босне и Херцеговине, који је потписан у марту и мају 2025. године у Бриселу и Сарајеву. 

На овај начин Европска унија, на основу Инструмента претприступне помоћи (ИПА III), пружа подршку Босни и Херцеговини у бројним подручјима, укључујући унапређење владавине права, једнакости, родне равноправности, економски развој те остваривање напретка у испуњавању обавеза за приступање ЕУ.

УСВОЈЕН РЕВИДИРАНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Савјет министара БиХ усвојио је Ревидирани акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права у предметима Зорнић против Босне и Херцеговине, Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, Пилав против Босне и Херцеговине и Пударић против Босне и Херцеговине, с корекцијама на сједници. 

Министарство правде БиХ задужено је да припреми и Савјету министара БиХ на усвајање достави у року од 15 дана приједлог одлуке о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав Босне и Херцеговине и нацрта измјена и допуна Изборног закона Босне и Херцеговине, с циљем провођења пресуда Европског суда за људска права.

Радну групу чиниће шест чланова, три представника Савјета министара БиХ, два представника Владе Федерације БиХ и један представник Владе Републике Српске. Министарство правде дужно је пружити административну и техничку помоћ формираној радној групи те ће о свим активностима радне групе информисати Канцеларију агента Савјета министара Босне и Херцеговине пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

УСВОЈЕНИ ДВОГОДИШЊИ ПЛАН АКТИВНОСТИ ПРОТИВМИНСКОГ ДЈЕЛОВАЊА У БиХ И ПЛАН ДЕМИНИРАЊА ЗА 2025.

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства цивилних послова, усвојио је План активности противминског дјеловања у Босни и Херцеговини за 2025. и 2026. годину и План деминирања у Босни и Херцеговини за 2025. годину.

Комисија за деминирање у Босни и Херцеговини и Центар за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ) доставиће План активности противминског дјеловања у БиХ Комитету за имплементацију обавеза по Конвенцији о забрани употребе, стварања залиха, производње и пријеноса противпјешадијских мина и о њиховом уништавању, путем Имплементационе јединице Женевског центра.

Данас усвојени План деминирања у Босни и Херцеговини за 2025. годину прати Листа приоритета за деминирање Федерације БиХ и Републике Српске.   

Тежиште противминских акција у Босни и Херцеговини ће и даље бити усмјерено на угрожене заједнице и њихове потребе, уз смањење ризика од мина и њиховог негативног друштвено-економског утицаја.

За провођење Плана активности противминског дјеловања у Босни и Херцеговини финансијска средства се осигуравају из донаторских средстава, буџета институција БиХ и буџета ентитета, као и из других извора, сходно одредбама члана 18. Закона о деминирању у БиХ.

Реалне процјене из ревизије Стратегије противминског дјеловања на основу расположивих деминерских капацитета и осталих околности које утичу на процес противминског дјеловања говоре како је могуће деминирање 75 квадратних километара годишње у 2025. и 2026. години.

У БиХ је минско сумњивим површинама још покривено 1,6 % територије због чега је Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства цивилних послова, раније задужио БХМАЦ и Комисију за деминирање да припреме свеобухватну анализу противминског дјеловања од потписивања Отавске конвенције до данас те да сачине детаљан акциони план за окончање процеса деминирања који ће бити темељ за планирање реалног коначног рока за „Босну и Херцеговину без мина“.

НАСТАВАК ДЈЕЛОВАЊА ЕВРОПСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ У БиХ

Савјет министара БиХ потврдио је да додјељивање кредита Европске инвестиционе банке финансијским институцијама спада у опсег Оквирног споразума између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке, којим се регулишу активности ове банке у Босни и Херцеговини.

Европска инвестициона банка додјељује кредите финансијским институцијама земаља западног Балкана за осигурање повољнијег кредитирања малих и средњих предузећа и повећање њихове конкурентности примјеном зелених и иновативних инвестиција до износа 170.000.000 евра.

Доношењем овог закључка Савјет министара БиХ потврдио је како је додјељивање кредита Европске инвестиционе банке, међу осталим и банкама у БиХ за наведене пројекте, у складу са Оквирним споразумом између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке и осигураће њено дјеловање на територији БиХ.

Овај закључак није у вези са задуживањем нити давањем било каквих гаранција Босне и Херцеговине.

ЕУ ПРИОРИТЕТ: СМ БиХ ТРАЖИ НАЦРТ НОВОГ ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

На сједници је задужена Агенција за јавне набавке БиХ да Савјету министара БиХ достави нацрт новог закона о јавним набавкама до 31. 12. 2025. године у складу са Стратегијом јавних набавки за 2024 – 2028 у Босни и Херцеговини, те у том правцу интензивира сарадњу с Одбором Агенције за јавне набавке и укључи одговарајуће експерте како би се дошло до најбољег законског рјешења и омогућила проходност за усвајање овог закона. 

Претходно је примљена на знање Информација Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине о примјени Закона о јавним набавкама коју су почетком ове године затражили Савјет министара БиХ  и Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Нови закон о јавним набавкама требао би отклонити уочене нелогичности, недоречености и нејасне одредбе важећег Закона о јавним набавкама и ову област потпуно ускладити с директивама ЕУ. 

СМАЊЕН БРОЈ НЕЗАКОНИТИХ МИГРАНАТА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Информацију о стању у области миграција у Босни и Херцеговини за прво тромјесечје 2025. године, која ће с корекцијом са сједнице бити достављена Предсједништву БиХ и Заједничкој комисији за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ.

Током извјештајног периода усвојен је Закон о граничној контроли, чиме је испуњена једна од приоритетних препорука Европске комисије, а које се тичу управљања миграцијама, азилом и границама. Потписана је и Мапа пута за сарадњу између Босне и Херцеговине и Агенције ЕУ за азил 2025. – 2027. године.

У периоду од 1. јануара до 31. марта 2025. године настављен је тренд смањења броја незаконитих миграната на територији Босне и Херцеговине, а евидентирано је 68 % мање миграната (2.085) у односу на исти период 2024. године (6.544).

Гранична полиција БиХ евидентирала је 675 особа у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка границе, што је за 83 % мање у односу на  прво тромјесечје прошле године. Особе откривене у незаконитом преласку биле су већином држављани Турске (76), Авганистана (74), Египта (69), Сирије (63) и Бангладеша (46).

У извјештајном периоду полицијске агенције у Босни и Херцеговини поднијеле су 63 % мање извјештаја Тужилаштву БиХ о почињеним кривичним дјелима која се односе на кријумчарење особа него за исти период претходне године. Исто тако, број поднесених захтјева за азил у Босни и Херцеговини смањен је за 58 %.

Реализована је у цијелости још једна активност из Плана мјера и активности за ефикасно управљање мигрантском кризом у нашој земљи, која се односи на набавку аутоматских читача биометријских података.

Током марта 2025. године на пробни рад је примљено 25 особа које су завршиле обуку за чин млађег инспектора из12. класе кадета Граничне полиције БиХ.

У прва три мјесеца ове године странцима у БиХ одобрена су 3.704 привремена боравка, а главни разлози за одобрење првог привременог боравка су образовање, рад с радном дозволом, спајање породица и рад без радне дозволе, што је повећање одобрених привремених боравака за 6 %.  Од укупног броја, први пут је одобрено 1.790 привремених боравака, док је продужено 1.914. Највећи број првих или продужених боравака односи се на држављане Турске, Србије, Индије, Хрватске и Кине.

УСВОЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА У ВЕЗИ С МАНЕЈВАЛ ЕВАЛУАЦИЈОМ

Савјет министара БиХ је задужио Министарство безбједности да, у сарадњи с надлежним институцијама и органима у БиХ, сачини план активности с циљем отклањања недостатака који су идентификовани у извјештају за Босну и Херцеговину у петом кругу Манејвал евалуације.

Министарство безбједности БиХ дужно је пратити провођење планираних активности и периодично подносити извјештаје Савјету министара БиХ о реализацији планираних активности.

Ови закључци су саставни дио Информације Министарства безбједности о усвојеном извјештаје за Босну и Херцеговину у петом кругу Манејвал евалуације, која је усвојена на данашњој сједници, уз одређене корекције.

Извјештај пружа преглед стања у вези са системом за борбу против прања новца и финансирања тероризма у БиХ закључно с фебруаром 2024. године и даје одговарајуће препоруке за унапређење стања у овом подручју. 

ИНФОРМАЦИЈА О ФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА ИЗ ПРОГРАМА ЈАВНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства финансија и трезора, усвојио је Информацију о утрошку средстава у 2024. години којима су финансирани пројекти укључени у Програм јавних инвестиција/Развојно-инвестициони програм институција Босне и Херцеговине (ПЈИ/РИП ИБИХ) 2024. - 2026. године.

Информација обухвата податке о 156 пројеката, и то: 146 пројекта  укључених у Програм јавних инвестиција/Развојно-инвестициони програм институција Босне и Херцеговине 2024. - 2026. године укупне вриједности милијарду и 146,95 милиона, међу којима су 93 пројекта у имплементацији, 44 пројекта су завршена, а 9 пројеката је промијенило статус у току 2024. године, док је 10 пројеката накнадно пријављено, односно нису били у 2024 – 2026, а имали су реализацију у 2024. години.

На 146 пројеката у прошлој години је укупно утрошено 162,16 милиона КМ, од чега се  44,46 % односи на инвестиције у социоекономски развој, а 55,54 % на инвестиције у изградњу административно-техничких капацитета. На пројекте капиталног типа је утрошено 49 милиона КМ, што је 30,22 % укупно утрошених средстава у 2024. години.

За реализацију накнадно пријављених 10 пројеката, укупне вриједности 64,82 милиона КМ, у току 2024. године је утрошен 9,51 милион КМ.

У прошлој години су завршена 44 пројекта, укупне вриједности 352,60 милиона КМ.

ПОРАСТ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У БиХ 

Савјет министара БиХ усвојио је Анализу директних страних инвестиција у Босни и Херцеговини за 2023. и 2024. годину с упоредним приказом Босне и Херцеговине и држава регије у извјештајима међународних организација, коју ће Агенција за промоцију страних инвестиција објавити на службеној веб-страници.

Према Анализи, директне стране инвестиције у 2023. години у износу милијарду и 895,6 милиона КМ представљају повећање од 24,9 %, с највећим годишњим износом од 2007. године.

Земље Европске уније (ЕУ 27) су у 2023. инвестирале 968 милиона КМ у БиХ или 51,1 % од укупног износа. Појединачно гледано, земље које су највише инвестирале су: Русија (376,3 милиона КМ), Србија (355,6 милиона КМ) и Холандија (237,7 милиона КМ), док су више од 100 милиона КМ улагања имале Њемачка (204,9 милиона КМ), Хрватска (187,2 милиона КМ), Словенија (173,3 милиона КМ ) и Велика Британија (149 милиона КМ).

Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ, директне стране инвестиције с процијењеним задржаним зарадама, у првом полугодишту  2024. године су износила 955,9 милиона КМ. Иако су  прелиминарни подаци подложни накнадним ревизијама, директне стране инвестиције мање су у односу на период јануар – јуни 2023. године за 14,3 %, али посматрајући прва полугодишта у периоду од 2016. до 2024. године, забиљежен је раст у првом полугодишту прошле године од 35,4 % у односу на просјек за девет година, који за прва полугодишта износи 706 милиона КМ.

У првом полугодишту 2024. године земље с највећим регистрованим износима капитала у Босни и Херцеговини су: Хрватска (183,5 милиона КМ), Њемачка (157,9 милиона КМ) и Словенија (145,3 милиона КМ). Значајна повећања капитала регистровале су Аустрија (101,7 милиона КМ), Србија (81,5 милиона КМ), Холандија (66,1 милиона КМ) и Велика Британија (40,4 милиона КМ).

Земље Европске уније (ЕУ 27) су инвестирале 731,4 милиона КМ у БиХ током  првог полугодишта прошле године, што представља  76,5 % од укупног износа свих директних страних инвестиција.

ФИНАНСИРАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ТРГОВСКУ ГОРУ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о утврђивању потребних финансијских средстава намијењених за финансирање међународне адвокатске канцеларије за случај Трговске горе.

Одлуком се одобравају потребна финансијска средства за 2025. годину за финансирање међународне адвокатске канцеларије Лаборд лав (Laborde Law) из Париза за предмет Трговске горе у износу 210.000 евра.

Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у Службеном гласнику БиХ, а примјењиваће се од дана ступања на снагу закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2025. годину.

САГЛАСНОСТ ЗА ИМЕНОВАЊЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, дао је сагласност за именовање полицијског комесара Оливијера Бербаха на дужност официра за везу Генералне дирекције за унутрашњу безбједност, са сједиштем у Београду. (крај)

Линк за преузимање фотографија: 

https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720327294127