Одржана 87. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

РАЗМАТРАНИ ЗАХТЈЕВИ БХ. ПРЕВОЗНИКА 

Савјет министара БиХ задужио је ресорна министарства (Министарство комуникација и транспорта БиХ, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, Министарство финансија и трезора БиХ и Министарство спољних послова БиХ) и Управу за индиректно опорезивање БиХ да до сљедеће сједнице доставе информације о томе што је предузето поводом захтјева конзорцијума Логистика БиХ. На темељу тога биће утврђени даљњи кораци с циљем рјешавања проблема бх. превозника.

ПРИСТУПАЊЕ КОНВЕНЦИЈИ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДСКИМ ОРГАНИМА

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог основа за приступање Босне и Херцеговине Конвенцији Савјета Европе против трговине људским органима.

Министарство правде БиХ задужено је да текст Конвенције с основама за приступање Босне и Херцеговине овој конвенцији достави Предсједништву БиХ у даљњу законом предвиђену процедуру.

Сврха Конвенције је спречавање и борба против трговине људским органима кроз инкриминацију одређених дјела, заштиту права жртава кривичних дјела утврђених у складу с овом конвенцијом, олакшавање сарадње на националном и међународном нивоу у мјерама сузбијања трговине људским органима, као и мјере превенције на националном и међународном нивоу.

Приступањем Конвенцији Босна и Херцеговина би показала снажну одлучност у борби против неовлаштене трговине људским органима те се придружила иницијативи јачања механизама међународне сарадње на превенцији и ефикасном санкционисању такве праксе.

БИХ НАСТАВЉА САРАДЊУ С ЕБРД-ом ЗА ЗАШТИТУ ДЕПОЗИТА

Савјет министара БиХ је прихватио Иницијативу за вођење преговора ради закључивања Споразума о кредиту између Босне и Херцеговине и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за кредитну линију III за Агенцију за осигурање депозита Босне и Херцеговине, у износу од 30 милиoна евра. Министарство финансија и трезора БиХ задужено је да након завршених преговора Савјету министара достави нацрт кредитног споразума и основе за његово закључивање.

Управни одбор Агенције за осигурање депозита БиХ је на сједници одржаној 27. 2. 2025. године усвојио Одлуку о одобравању евентуалног будућег задужења Агенције за осигурање депозита БиХ у висини од 30 милиона евра код ЕБРД-а путем стендбај аранжмана резервисањем наведених средстава. На основу тога Агенција за осигурање депозита БиХ је упутила захтјев Министарству финансија и трезора БиХ да покрене процедуру за стварање обавезе по основу спољног државног дуга. Такође,  препорука мисије Међународног монетарног фонда је да Агенција за осигурање депозита БиХ има континуирано доступну кредитну линију.

Циљ овог кредитног аранжмана је осигурати брзу доступност средстава за заштиту депозита физичких и правних лица  у банкама у случају евентуалних проблема у некој од банака. С обзиром на то да Фонд за осигурање депозита нема законску могућност „посљедњег уточишта“ у оквиру буџета или код Централне банке БиХ, оваква стендбај линија служи као ефикасан механизам за јачање повјерења у банкарски сектор и очување укупне финансијске стабилности у земљи.

Ријеч је о стендбај кредитној линији у износу од 30 милиона евра код ЕБРД-а, с периодом расположивости од пет година. Ова иницијатива представља наставак успјешне сарадње, с обзиром на то да постојећа кредитна линија истиче у октобру 2025. године, а претходна је била активна у периоду од 2010. до 2017. године.

Важно је истаћи да претходне кредитне линије, иако су биле на располагању, никада нису активиране, односно није било потребе за повлачењем средстава. То потврђује стабилност домаћег банкарског сектора и адекватну капитализованост Фонда за осигурање депозита. Осигуравање оваквог аранжмана за потребе ликвидности уједно је и корак к даљњем усклађивању с директивама Европске уније о системима осигурања депозита.

УТВРЂЕН ПРИЈЕДЛОГ ОДЛУКЕ О РАТИФИКАЦИЈИ

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог одлуке о ратификацији Амандмана број 3 на Уговор о финансирању (Дистрибуција електричне енергије у БиХ/Ц), закључен између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) 19. 5. 2014. године у Сарајеву и 5. 6. 2014. године у Луксембургу,  који ће Министарство спољних послова доставити Предсједништву БиХ у даљњи поступак ратификације.

Амандман број 3 на Уговор о финансирању потписан је 6. 3. 2025. године у Луксембургу и 24. 6. 2025. године у Сарајеву. Овим амандманом се продужава рок расположивости кредита ЕИБ-а до 31. 12. 2027. године, који је затражила ЈП Електропривреда БиХ посредством Федералног министарства финансија.

Подсјећамо да је раније закљученим уговором Босни и Херцеговини, односно имплементатору пројекта ЈП Електропривреди БиХ одобрено 15.000.000 евра, с циљем одржавања, модернизовања и проширења мреже дистрибуције електричне енергије.

ФОРМИРАНА РАДНА ГРУПА ЗА ИЗМЈЕНЕ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ И СУЗБИЈАЊУ ЗЛОУПОТРЕБЕ ОПОЈНИХ ДРОГА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности БиХ, донио је Одлуку о формирању Радне групе за израду Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога.

У Радну групу именовани су делегирани представници надлежних министарстава и других управних организација с нивоа БиХ, Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ. Њихов задатак је да у року од шест мјесеци израде нацрт закона о измјенама и допунама Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога, узимајући у обзир међународне стандарде утврђене конвенцијама из ове области, те да изврше његово усклађивање с правном тековином ЕУ (acquis communautaire).

Циљ израде нацрта  је превладавање правних празнина у постојећем закону, те усклађивање с међународним конвенцијама, стандардима Европске уније и препорукама релевантних домаћих и међународних тијела. Посебно је истакнута потреба за ефикасном координацијом институција на свим нивоима власти, бољим дефинисањем надлежности, као и увођењем савремених мјера превенције, лијечења и ресоцијализације корисника дрога.

УЧЕСТВОВАЊЕ БиХ У ПРОГРАМУ О КУЛТУРНИМ РУТАМА САВЈЕТА ЕВРОПЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај о раду Савјетодавног вијећа за имплементацију Проширеног парцијалног споразума Савјета Европе о успостави културних рута за Босну и Херцеговину за период мај 2024. - мај 2025. година.

Савјет Европе је програм о културним рутама покренуо 1987. године и проводи га у оквиру тзв. Проширеног парцијалног споразума с 38 земаља чланица. Босна и Херцеговина је у јуну 2016. године приступила овом споразуму, чији је циљ обликовати заједнички културни простор кроз развој културних рута, с посебним нагласком на подизање свијести о насљеђу, те образовање, умрежавање, квалитетан и одржив прекогранични туризам, те друге повезане дјелатности. Тренутно постоји 48 сертификованих културних рута које пролазе кроз читаву Европу. Босна и Херцеговина формално учествује у шест културних рута Савјета Европе, и то: Европској рути јеврејског насљеђа, Европској рути гробаља, Дунавској рути гвозденог доба, Винској рути, Путу римских царева и дунавском путу вина, те Европској рути историјских апотека и љековитих вртова.

Савјетодавно вијеће за имплементацију Проширеног парцијалног споразума је у извјештајном периоду исказало интерес за укључивање Босне и Херцеговине у још четири руте, и то: Европску руту индустријског насљеђа, Трансхумантно сточарство, Руту ослобођења Европе и Европску руту мегалитске културе.

Такође, разматрано је формирање нове руте под називом Средњовјековни краљевски градови. Ова би рута обухватила градове: Бобовац, Високо, Тешањ, Врандук, Маглај, Добој, Добор код Модриче, Сребреник, Лашву, Травник, Јајце, Кључ итд. Тема посједује потенцијал за укључење других држава у ову руту, а што представља један од критеријума за формирање нове руте Савјета Европе.

Крајем 2024. године завршен је документ Мапирање културних рута за Босну и Херцеговину (Country Mapping document for Bosnia and Herzegovina), који нуди свеобухватну оцјену тренутне ситуације и примарне циљеве, наглашавајући развојни потенцијал програма културних рута Савјета Европе у Босни и Херцеговини. Документ је доступан на веб-страници културних рута Савјета Европе.

УСПЈЕШНО ПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ЈАВНИХ НАБАВКИ У 2024. ГОДИНИ

Савјет министара БиХ, на приједлог Агенције за јавне набавке, усвојио је Годишњи извјештај о имплементацији Стратегије јавних набавки за период  2024. - 2028. године у Босни и Херцеговини за 2024. годину.

У процесу развоја Стратегије урађена је детаљна ситуацијска анализа система јавних набавки те су развијене 43 мјере са 72 конкретне активности. За 2024. годину је било планирано 12 мјера и све су реализоване, чиме је у потпуности остварен план.

Стратегија представља кључни корак у усклађивању пракси јавних набавки у Босни и Херцеговини с европским стандардима и препорукама. Општи циљ је успостава модерног, транспарентног, конкурентног и ефикасног система јавних набавки у БиХ, усклађеног с правним поретком Европске уније.

УСВОЈЕН ИЗВЈЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА ЗА ПРВO ПОЛУГОДИШТЕ  2025. 

Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период I - VI 2025. године, који ће бити достављен Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ на разматрање и усвајање.

Укупно остварени приходи, примици и финансирање институција БиХ у првом полугодишту 2025. године износили су 593.351.278 КМ, од чега су 489.906.000 КМ приходи с Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Укупно остварени расходи и издаци буџета институција БиХ у периоду I - VI 2025. године износили су 600.581.598 КМ.

По основу обавеза спољног државног дуга у првом полугодишту 2025. године исплаћено је 648,32 милиона КМ, чиме су у потпуности извршене све преузете обавезе.

Генерални секретаријат Савјета министра БиХ и Министарство финансија и трезора БиХ задужени су да Извјештај о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период I -VI 2025. године објаве на својим веб-страницама.

КОРИШТЕЊЕ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о расподјели и кориштењу средстава текуће резерве за период I - VI 2025. године и задужио Министарство финансија и трезора да тај документ достави Парламентарној скупштини БиХ у даљњу процедуру. 

У Информацији се наводи да је од планираних 2.118.000 КМ средстава текуће резерве, током 2025. године, одобрено укупно 144.500,00 КМ, од чега је реализовано 142.899,62 КМ. У оквиру остатка средстава у износу од 1.975.100,38 КМ налазе се средства у износу од 1.600,38 КМ одобрена одлукама Савјета министара и дата на располагање, а која нису реализована у периоду извјештавања.

Иначе, за Савјет министара БиХ у текућој резерви за период I – VI 2025. године планирано је 1.038.000 КМ, одобрено 33.000 КМ, а реализовано 31.399,62 КМ.

За чланове Колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ планирано је 180.000 КМ, те одобрено и реализовано 66.500 КМ, а за чланове Предсједништва БиХ планирано 540.000 КМ, а ништа није одобрено ни реализовано.

За предсједавајућу и замјенике предсједавајуће Савјета министара БиХ планирано је 360.000 КМ, а одобрено и реализовано 45.000 КМ.

ПРОВОЂЕЊЕ ОКВИРНОГ ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о провођењу Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини за 2024. годину, коју је припремило Министарство цивилних послова на основу података достављених од надлежних образовних власти и агенција.

Министарство цивилних послова задужено је да Информацију достави ентитетским и кантоналним министарствима образовања, Одјељењу за образовање Владе Брчко дистрикта БиХ, Агенцији за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитета и Центру за информисање и признавање докумената из подручја високог образовања.

У Информацији је наглашена неопходност измјена, односно допуна Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини, донесеног 2007. године, на што су указале и надлежне образовне власти и агенције.

УСВОЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА О ОСМОМ САСТАНКУ ПОДОДБОРА ЗА ТРГОВИНУ, ИНДУСТРИЈУ, ЦАРИНУ И ОПОРЕЗИВАЊЕ ИЗМЕЂУ ЕУ И БиХ

Савјет министара БиХ усвојило је Информацију о одржаном осмом састанку Пододбора за трговину, индустрију, царину и опорезивање између Европске уније и Босне и Херцеговине, 29. 4. 2025. године.

На овом састанку, који је одржан у Бриселу, уз могућност онлајн праћења и учествовања, размотрена су питања провођења Споразума о стабилизацији и придруживању, усклађивања законодавства у Босни и Херцеговини с acquisom ЕУ и провођења других преузетих обавеза у сљедећим областима: трговине, слободног кретања робе, индустријске политике, малог и средњег предузетништва, царина и опорезивања.

Како је уобичајена пракса, накнадно је Европска комисија доставила препоруке Европске уније, као и листу додатних питања, како би јој институције у Босни и Херцеговини пружиле додатне информације по појединим питањима у секторима који су били предмет разматрања овог састанка. Одговоре на достављена питање Европске комисије прикупила је Дирекција за европске интеграције у сарадњи с надлежним институцијама на свим нивоима власти.

Дирекција за европске интеграције задужена је да у име Савјета министара Босне и Херцеговине обавијести надлежне институције Савјета министара БиХ, владе ентитета, кантона и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине о Информацији и да од њих затражи да доставе информације о провођењу препорука Европске комисије.

Такође, Дирекција за европске интеграције задужена је да Европској комисији достави одговоре институција у Босни и Херцеговини на додатна питања.

ИНФОРМАЦИЈА О САСТАНКУ ПОДОДБОРА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И РИБАРСТВО ИЗМЕЂУ ЕУ И БиХ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о одржаном осмом састанку Пододбора за пољопривреду и рибарство између Европске уније и Босне и Херцеговине, 19. 11. 2024. године.

На састанку, одржаном путем онлајн платформе, делегације су размотриле питања провођења Споразума о стабилизацији и придруживању у трговинским и тржишним аспектима, као и развоја билатералних трговинских односа у секторима пољопривреде и рибарства, пољопривреде и руралног развоја, фитосанитарне, ветеринарске и области безбједности хране те рибарства и аквакултуре.

Европска комисија је тек 29. 7. 2025. у писаном облику доставила препоруке и попис даљњих активности које су институције у Босни и Херцеговини у обавези испунити, а додатне информације и документе доставити Европској комисији ради пружања информација по појединим питањима у свим областима које су биле предмет разматрања овог састанка. Препоруке и попис даљњих активности су саставни дио ове информације.

Дирекција за европске интеграције задужена је да обавијести надлежне институције Савјета министара БиХ, владе ентитета, кантона и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине о усвојеној информацији и да од њих затражи да доставе информације о провођењу препорука и све додатне информације и документе након одржаног осмог састанка Пододбора. Прикупљене информације и документе Дирекција за европске интеграције задужена је доставити Савјету министара БиХ на упознавање, а потом Европској комисији.

АНАЛИЗА ТРГОВИНСКЕ РАЗМЈЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА

Савјет министара БиХ усвојио је Анализу трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа Босне и Херцеговине са свијетом за 2024. годину, коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа.

Према анализи, обим спољнотрговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа Босне и Херцеговине са свијетом у 2024. години је достигао рекордних шест милијарди КМ с дефицитом од 3,8 милијарди КМ. Извоз пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ на спољна тржишта је износио 1,1 милијарду КМ и већи је за 9 %, док је вриједност увоза знатно већа и износила је 4,9 милијарди КМ те је забиљежен раст од 10 %.

С укупном вриједношћу увоза од 2,8 милијарди и извоза од 495 милиона КМ Европска унија је најзначајнији трговински партнер БиХ када је ријеч о трговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа. Око 45 % укупне вриједности извоза пласирано је на тржиште ЕУ, док је око 56 % пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште БиХ увезено из ЕУ.

Укупна остварена вриједност извоза према ЦЕФТА партнерима у 2024. години је износила 459 милиона КМ (11 % више од извоза у 2023. години), док је вриједност увоза износила 1,4 милијарде КМ (7 % више него 2023. године), при чему је забиљежен дефицит у износу од 914 милиона КМ. ЦЕФТА у укупном извозу пољопривредно-прехрамбених производа има удио од 42 %, док је удио у укупном увозу пољопривредно-прехрамбених производа мањи и износи око 28 %.

Проматрајући појединачно земље трговинске партнере, 20 % укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Босне и Херцеговине пласира се у Хрватску, 19 % у Србију, 11 % у Црну Гору, 8 % у Сјеверну Македонију, 7 % у Турску, 5 % у Словенију, 4 % у Италију, 4 % у Њемачку, 3 % у Аустрију и 3 % на Косово*. Око 25 % укупног увоза пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште Босне и Херцеговине увози се из Србије, 12 % из Хрватске, 8 % из Њемачке, 7 % из Италије, 6 % из Мађарске, 5 % из Бразила, 5 % из Пољске, 4 % из Холандије, 3 % из Турске, 3 % из Аустрије и 2 % из Словеније.

У структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа доминирају примарни производи попут млијека, смрзнутих малина, пшеничног брашна, конзервираних производа, док су прерађени производи мање заступљени попут кечапа и осталих умака од парадајза, слатког кекса, вафла и облатни и др. За разлику од извоза, у увозу топ десет пољопривредно-прехрамбених производа доминирају прерађени производи попут воде, пива добијеног од слада, цигарета, безалкохолних пића, говеђег меса, затим примарних попут шећера за рафинисање, каве и др.

____________________

*Овај назив не прејудицира статус Косова и у складу је с Резолуцијом 1244 СБ УН и одлуком Међународног суда правде о косовској декларацији о независности.

АНАЛИЗА АФТЕРКЕР ПРОГРАМА: СТРАНИ УЛАГАЧИ ПЛАНИРАЈУ ШИРЕЊЕ И НОВА ЗАПОШЉАВАЊА

Савјет министара БиХ примио је на знање Анализу Афтеркер програма за 2024. годину.

У склопу овог програма, ФИПА је посјетила 30 компанија са страним капиталом, с укупним реализованим инвестицијама у износу од 727,4 милиона евра (1,4 милијарде КМ), које запошљавају 5683 радника. Од тог броја, 5417 радника су новозапослени, док је 266 преузето приватизацијом или аквизицијом. Планиране инвестиције у наредне три године износе 163,4 милиона евра, а очекује се отварање 1777 нових радних мјеста.

Од 30 посјећених компанија њих 21, односно 70 %, је из производног сектора. Реализоване инвестиције у оквиру производње су 569,9 милиона евра (почетне инвестиције 172,6 милиона евра и реинвестиције 397,3 милиона евра). Запослена су 3074 радника од којих је 2.946 нових радних мјеста и 128 преузетих радника. У наредне три године планиране су инвестиције у оквиру производње у износу од 123,1 милион евра и запослење за нових 1340 радника. Од 21 производне компаније, само три су навеле да не планирају реинвестиције и повећање броја радника, док 18 компанија или 85,7 % планира раст и нова запошљавања.

Афтеркер програм представља системску активност којом се прате инвестиције након њихове реализације. Главни циљ је одржавање контакта с инвеститорима, помоћ у рјешавању проблема и стварање подстицајног окружења за њихово ширење и реинвестирање.

САГЛАСНОСТ ФОНДАЦИЈИ МИКРОФИН ЗА АПЛИЦИРАЊЕ КОД РАЗВОЈНЕ БАНКЕ САВЈЕТА ЕВРОПЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства финансија и трезора, дао је сагласност микрокредитној заклади МИКРОФИН Бања Лука за подношење апликације Развојној банци Савјета Европе за програмски зајам у сектору микрофинансирања.

Развојна банка Савјета Европе додјељује кредит МИКРОФИН-у у износу од 10.000.000 евра за дјеломично финансирање њених активности микрокредитирања за пословне и пољопривредне кредите као потпору женама и предузећима у власништву жена за стицање производних средстава, обртни капитал или изградњу и проширење пословних простора, чиме се даје допринос стварању микропредузећа и самозапошљавање.

МИКРОФИН, као зајмопримац, у потпуности сноси ризик отплате кредита, ризик финансирања у циљном сектору и осигурава кредитору сва потребна покрића и гаранције за одобрење кредита.

Обавеза давања сагласности за инвестиције које Развојна банка Савјета Европе проводи у Босни и Херцеговини проистичу из чланака II i VII Статута (Articles of Agreement) Развојне банке Савјета Европе и није везана за задуживање Босне и Херцеговине нити за издавање суверених државних гаранција.

ДРЖАВЉАНСТВО БиХ У ПОДРУЧЈУ ЕКОНОМИЈЕ

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о стицању држављанства Босне и Херцеговине за држављанина Сједињених Америчких Држава Шона Кристофера Карнија (Sean Christopher Kearney), на приједлог Привредне коморе Федерације БиХ.

Карни је извршни финансијски директор (chief finansial officer) и члан управног одбора америчке групације компанија Genomenon, Inc, која се бави развојем софтвера за генетску умјетну интелигенцију те већ дужи низ година, индиректно и директно, инвестира у Босну и Херцеговину.

САГЛАСНОСТ ЗА ИМЕНОВАЊЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог  Министарства спољних послова, дао је сагласност за именовање мајора Пија Јаосјена (Pi Yaoxian) на секретара војног аташеа Народне Републике Кине у Босни и Херцеговини. (крај)

Фотографије можете преузети на линку:

https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720328931168/