Саопштења
Декларација са Самита у Паризу: Јачање регионалне сарадње кључни елемент за стабилност Западног Балкана
05.07.2016
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Шефови држава и влада, министри спољних послова и министри привреде Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Бивше Југословенске Републике Македоније, Србије, као и Хрватске, Словеније, Аустрије, Њемачке, Француске, Италије, те представници Европске уније и међународних финансијских институције, поново су се окупили у Паризу 4. јула 2016. године, након састанака на врху одржаних у Берлину (28. августа 2014. године) и Бечу (27. августа 2015. године).
Претходни састанци на врху довели су до напретка у областима као што су сарадња и повезаност младих, те транспорта и енергије. Учесници су такође констатовали да је динамика успостављена овим састанцима, као и различитим састанцима одржаним у оквиру процеса Брдо-Бриони, значајно унаприједила сарадњу и добросусједске односе у региону. Важан елемент овог процеса је јасна усмјереност на ограничен број конкретних питања везаних за јачу повезаност у области транспорта, енергије и контаката међу грађанима земаља у региону.
Циљ самита у Паризу је да обезбиједи бољу кохерентност са различитим регионалним иницијативама унапређењем регионалне сарадње у свјетлу европске перспективе региона, нарочито процеса Брдо-Бриони.
Европски континент суочава се са незапамћеним сигурносним изазовима, као што су масовни терористички напади. Земље западног Балкана позване су на јачање регионалне сарадње која је и даље кључни елемент за стабилност региона и цијеле Европе.
I – Будућност земаља западног Балкана је у европској интеграцији (приближавању) и регионалној сарадњи
1.У ситуацији обиљеженој исходом референдума у УК, земље западног Балкана потврдиле су да је њихова будућност у Европској унији. Током састанака на врху одржаних у Загребу и Солуну у 2000. и 2003. години свим земљама региона је дата и од тада у више наврата недвосмислено потврђена јасна европска перспектива, заснована на релевантним условима и захтјевима. Земље региона су у протеклих неколико година постигле значајан напредак на европском путу. Уз похвале за напоре које је свака од њих направила у различитим фазама процеса придруживања, земље западног Балкана су позване да наставе напоре на приближавању Европској унији.
Владавина права је више него икада од кључне важности за процес проширења, што подразумијева провођење правосудних реформи, рјешавање проблема организованог криминала и корупције, као и обезбјеђење пуног поштивања основних права.
2. Регионална сарадња је кључни услов за европску перспективу земаља из региона у којој се још увијек осјећају посљедице трагичних сукоба од прије непуних 25 година. Од тада су земље западног Балкана постигле велики напредак. Данас у Паризу смо изразили задовољство оним што је до сада урађено и позвали сваку земљу да настави напоре у остваривању добросусједских односа.
На самиту у Паризу подсјећамо на важност регионалне сарадње у рјешавању неријешених билатералних питања, у наставку онога што је постигнуто на самиту у Бечу. Помирење је од кључне важности за стабилност региона на путу придруживања ЕУ. Земље западног Балкана су потврдиле опредијељеност за наставак сарадње у духу Бечке декларације из августа 2015. године. Данас су потврдиле опредијељеност да ће се у процесу придруживања ЕУ суздржати од злоупотребе неријешених билатералних питања.
3. Данас у Паризу, потписивањем споразума о успостављању Регионалне канцеларије за сарадњу младих (RYCO), направљен је огроман искорак у лијечењу рана из прошлости. Користећи педесетогодишње искуство Француско-њемачке канцеларије за сарадњу младих, ова нова канцеларија ће радити с циљем јачања помирења међу народима, као и промовисања програма сјећања, различитости, интелектуалне размјене, регионалне мобилности, учешћа грађана и промоције демократских вриједности. Сви учесници су изразиле увјерење да ће ова канцеларија дати огроман допринос помирењу и европској будућности региона јачањем размјене и мобилности младих у сврху учења.
4. Регионална сарадња је још један кључни елемент економског развоја западног Балкана јер унапређује повезаност народа, повећава број прекограничних и вишедржавних иницијатива, као и заједничких инвестиција. У контексту постојеће економске ситуације, регионална сарадња представља један једини начин за суочавање са заједничким изазовима. Регионалне организације, као што је Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ), одиграће важну улогу у том процесу.
II– Повезаност и трговина: прилика и изазов за регион
5. Одржив економски развој чини темељ просперитетне будућности региона. Како би постигао овај циљ, самит у Паризу концентрисао се на унапређење повезаности и прилика за узајамно корисну трговину у региону.
6. У погледу повезаности, паришки самит био је прилика да се оцијени провођење пројеката започетих у августу 2015. године, те да се апелује на даљни напредак на том пољу. Требало би брзо провести договорене инвестиционе пројекте. У том смислу, све стране су поздравиле чињеницу да би неки пројекти који су договорени у оквиру прошлогодишњег инвестиционог пакета могли бити спремни за церемонију постављања камена темељца већ у току 2016. године. Земље учеснице су се сложиле око три нова жељезничка пројекта, које ће ЕУ кофинансирати са скоро 100 милиона америчких долара, поред средстава које ће обезбиједити међународне финансијске институције и земље западног Балкана из националних буџета.
Све земље у региону имаће користи од финансијске подршке програму повезаности. Наставиће се разматрање пројеката у цијелом региону чим буду ријешени политички и технички предуслови. Ослањајући се на постојећу стручну помоћ, Комисија ће истражити начине за даљну подршку земљама региона како би унаприједила њихов приступ средствима међународних финансијских институција, као и кориштење тих средстава.
Стране су поздравиле представљање иницијативе за веће инвестирање у енергетску ефикасност у стамбеним зградама и одрживи развој уз помоћ додатних средстава ЕУ у износу од 50 милиона евра. Ради се о програму који истражује најбоље начине за развој регионалног хидропотенцијала. Поред тога, ЕУ је наручила оквирни план регионалних хидроенергетских извора за Западни Балкан који ће дефинисати начин развоја хидропотенцијала у региону прављењем равнотеже између производње енергије и еколошких питања.
Представљен је и извјештај о провођењу нетехничких мјера које су договорене прије годину дана као подршка повезаности у области енергије и транспорта. Провођење тих нетехничких мјера кључно је за функционисање интегрисаних енергетских и транспортних мрежа. Земље западног Балкана сада морају увећати напоре, с обзиром да ће напредак на провођењу нетехничких мјера унаприједити правни и регулаторни оквир у ком се праве инфраструктурни пројекти, те ће тако привући инвестиције. У ту сврху земље ће и даље добијати помоћ Европске комисије, Саобраћајне опсерваторије за југоисточну Европу и Секретаријата Енергетске заједнице. Заједнички акциони план за олакшавање трговине и транспорта земаља западног Балкана, који су данас представили шефови влада земаља западног Балкана, добродошао је допринос овом процесу, а Свјетској банци биће прилика да пружи подршку провођењу плана повезаности ЕУ са западним Балканом. Учесници су се обавезали да ће наставити радити на усавршавању приоритетних инвестиционих пројеката обухваћених у јединственим листама приоритетних инфраструктурних пројеката које су креирали национални инвестициони комитети у свим земљама западног Балкана.
По питању енергије, учесници су постигли договор о мапи пута за успостављање регионалног тржишта за електричну енергију на западном Балкану с циљем олакшавања размјене ресурса, бољег искориштавања постојећих енергетских система, интегрисања производње из обновљивих извора енергије, те, на крају, повезивања регионалног са тржиштем ЕУ. Европска комисија наставиће да проводи ову иницијативу уз подршку Секретаријата Енергетске заједнице. Напредак у провођењу мапе пута огледаће се у будућим одлукама Европске уније о финансирању.
По питању транспорта, стране су генерално подржале циљ успостављања Уговора о транспортној заједници и поздравиле даљни рад на изради заједничког текста.
По питању трговине, учесници су са задовољством потврдили продубљивање економске интеграције између ВБ6 и признали су позитивну улогу коју је одиграла ЕУ путем пружања стручне помоћи, опреме и политичке подршке у том смислу.
Учесници су још једном потврдили важност омогућавања регионалне тржишне интеграције, посебно путем Споразума ЦЕФТА. У том контексту, поздравили су успјешан завршетак преговора о Додатном протоколу 5 за олакшавање трговине у оквиру Споразума ЦЕФТА, као и важност закључења Додатног протокола о трговинским услугама до краја 2016. године. Секретаријат ЦЕФТА-е ће координисати припрему овог споразума. О напретку у провођењу Додатног протокола о трговинским услугама ће се извјештавати током наредног самита.
III – Приоритет дат младима
7. Побољшање перспектива за млађе генерације је од најважнијег значаја како би се обезбиједила стабилност, одрживи развој и напредак у региону. У том контексту, стране су разматрале напредак у провођењу Позитивне агенде за младе западног Балкана, која је иницирана на састанку министара спољних послова у оквиру иницијативе Брдо процес, 23. априла 2015. године.
С обзиром на то да Ерасмус+ покрива Западни Балкан, посебно кроз подршку мобилности младих волонтера, особа које раде с омладином, студената и академског особља, путем изградње капацитета на подручјима младих и високог образовања, као и подстицањем дијалога између младих људи и доносилаца одлука, усагласили су се око конкретних приједлога који ће довести до тога да млади из региона имају бољи приступ програму школарина Ерасмус+ , а такође узимајући у обзир и потребну промоцију предузетништва.
У том контексту, поздрављамо идеју извршног програма за студирање и размјену за младе државне службенике у региону, што ће даље допринијети наставку рада на помирењу у региону и шире.
Стране су се усагласиле да је потребно урадити више у смислу рјешавања високог нивоа незапослености младих у региону. Ово питање је једно од важнијих у програмима економске реформе и у стратешким смјерницама, садржаним у заједничким закључцима Економског и финансијског дијалога између ЕУ и Западног Балкана и Турске од 25. маја, 2016. године. Побољшање стопе учешћа младих људи на тржишту рада је кључно за побољшање перспектива за младе генерације у региону.
Стране су похвалиле опредијељеност за конкретне активности на конференцији о учењу на бази рада, одржаној у Бечу 18. маја 2016. године, између представника јавног и приватног сектора и нагласиле су да висок ниво система струковног образовања и обука доприноси пружању подршке привредном расту и смањењу незапослености младих. Поздравили су позив Француске да буде домаћин сљедећој конференцији о струковном образовању и обуци, са посебним фокусом на предузетничке вјештине.
Стране су поздравиле заједничке научне конференције одржане у Берлину у 2015. и у Бечу у 2016. години. Поновиле су своју препоруку да обезбиједе довољно средстава за истраживање, с циљем од 3% националног БДП-а, као и да траже од националних академија наука да предложе, до наредне конференције која је планирана да се одржи у Француској 2017. године, механизме за финансирање изузетно квалитетних младих истраживача из држава Балкана, омогућавајући им ако да стекну искуство у иностранству и да, у сопственим државама, направе лабораторије изврсности.
8. Почетак активности Регионалне канцеларије за сарадњу младих (RYCO) чини јединствену прилику да се омогући и убрза помирење и регионална сарадња између младих. Надамо се да ће им ова нова организација помоћи да развију своју заинтересованост за активно грађанство, волонтирање и размјену са својим сусједима, схватајући да дијеле више истих ствари него разлога да се осјећају другачијима. Државе учеснице су изразиле своју намјеру да подстакну своје организације младих да у потпуности сарађују са РИКО-ом.
IV– Рјешавање постојећих изазова: миграција и борба против тероризма и радикализације
9. Иако су потребна даљна настојања како би се повећала инфраструктурна повезаност и подржале иницијативе младих, државе западног Балкана и Европска унија се суочавају са заједничким изазовима који се односе на миграције и борбу против тероризма.
10. Европа се тренутно суочава са невиђеним миграционим изазовом, а земље западног Балкана уложиле су изузетне напоре како би примиле избјеглице, како истичу сви учесници самита у Паризу. Такође, Европска унија и њезине државе чланице предузеле су значајне мјере како би одговориле на ову кризу и њене посљедице, понајприје обезбјеђивањем помоћи у роби и финансијске подршке управама и земљама домаћинима, а потом и успостављањем снажније сарадње у борби против трговине људима, гдје је контрола спољних граница од кључног значаја. У том смислу поново истичемо подршку коју смо дали иницијативи Европске инвестиционе банке (ЕИБ) на западном Балкану за подстицање улагања. Та иницијатива је у потпуности усклађена са новим приступом миграцијама, који је Европски савјет усвојио 28 - 29. јуна.
Провођење обавеза које су ЕУ и земље западног Балкана преузеле на састанку високих званичника одржаном 8. октобра 2015. године, као и обавеза преузетих на мини-самиту одржаном 25. октобра захтијева континуиране напоре. Учесници састанка у Паризу идентификовали су подручја у којима би додатно требало оснажити сарадњу између Европске уније и земаља западног Балкана: повратак и реадмисија, размјена информација, координација, заједничке операције у борби против мрежа кријумчара и организованог криминала, боља сарадња између снага граничне полиције. Учесници су сагласни и када је ријеч о значају сталног праћења развоја нових миграционих рута кроз регион ка Европској унији.
11. Учесници су изразили забринутост због тероризма и радикализације, нарочито међу младима. Подсјетили су, такође, на значај веће сарадње између држава чланица ЕУ и земаља западног Балкана, нарочито у погледу борбе против трговине оружјем, финансирања тероризма, радикализације, односно у погледу спречавања радикализације и обезбјеђивања снажније контроле граница. Учесници су потврдили своју подршку иницијативи за борбу против тероризма на западном Балкану и закључцима Салцбуршког форума. Државе учеснице позивају на снажније правосудне и оперативне мјере у борби против трговине оружјем, посебно кроз систематско кориштење постојећих база података и система за размјену информација.
Како би што боље одговориле на пријетњу тероризма и радикализације, државе учеснице су договориле да ће оснажити улогу Центра за провођење закона у Југоисточној Европи (СЕЛЕЦ) у борби против ових појава, између осталог кроз јачање сарадње са ЕУРОПОЛ-ом. Надаље, државе учеснице су се обавезале да ће потицати бољу проведбу заједничке изјаве СЕЕЦП-а о тероризму која је усвојена 24. фебруара 2015. године у Тирани. Коначно, Европска комисија је најавила додатно финансирање кроз инструмент подршке цивилном друштву путем невладиних организација које раде на спречавању и борби против насилног екстремизма.
12. Државе учеснице поздравиле су спремност Италије да буде домаћин сљедећег самита о Западном Балкану 2017. године.