БЕЧКИ ЕКОНОМСКИ РАЗГОВОРИ

ИНВЕСТИРАЊЕ У БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – ИНВЕСТИРАЊЕ У РЕГИЈУ

 

 

 

Поштовани господине Бусек,

Екселенције,

Даме и господо,

Представници медија,

 

 

Свједоци смо, многобројних иницијатива које се односе на Босну и Херцеговину и на регију Западног Балкана.

 

По мом дубоком увјерењу, данашњи састанак представља један од малобројних састанака и иницијатива које су подузете са сврхом и смислом и од којег ова регија и Босна и Херцеговина заиста могу имати користи.

 

Желим, стога, најприје захвалити господину. Ерхарду Бусеку, који је и  својим ранијим радом доказао преданост и одговорност према нашој регији, а посебице Босни и Херцеговини. Такођер, поздрављам све вас, који сте особном назочношћу увеличали овај састанак и придонијели његовој реализацији.

 

Драго ми је да се могу обратити на скупу, који ће размотрити перспективе у господарској сурадњи у регији и могућности инвестирања у Босну и Херцеговину, што је од круцијалног значаја особито у свјетлу економске кризе с којом  смо суочени.

 

Допустите ми да се данас кратко осврнем на:

 

1)      посљедње показатеље економских активности и кризе у БиХ,

2)      пројекције економских кретања до конца ове године и у наредној години

3)      мјере које БиХ подузима на ублажавању кризе

4)      планирани политички правац дјеловања за који се особно залажем у смисли олакшања увјета пословања и инвестирања у БиХ

 

Ради упознавања са економском ситуацијом, допустите  да вам презентирам неколико показатеља:

 

Свјетска и еуропска рецесија у посљедњих годину дана наравно нису заобишли ни регију  Западног Балкана, па ни Босну и Херцеговину.

 

Доступни  секторски  подаци и подаци вањске трговине указују на реални пад бх економске активности у првом полугодишту 2009. Пад свјетске трговине је довео до рекордног пада бх. вањскотрговинске размјене. Међутим, треба имати на уму да је до  оваквог  пада вањске трговине, од око 26% у односу на исто раздобље прошле године, дошло и због оштрог пада свјетских цијена хране и пића, индустријских репроматеријала, посебице  алуминија, те пада цијена сирове нафте.

 

Забиљежен је и пад расположивог дохотка, пад новчаних прилива из иноземства и пад извозних шанси, што је довело до значајног пада финалне потрошње и инвестиција.

 

Свјетском економском кризом узрокован оштар пад извоза је у великој мјери дестимулирао приватне инвестиције.  Истодобно,  криза финанцијских тржишта у свијету је, у  великој мјери ограничила и поскупила изворе финанцирања бх. инвестиција, које се у углавном биле из иноземства. Подизање критерија за добивање кредита у земљама ЕУ је највјеројатније пренесено и на БиХ, обзиром да су банке из ЕУ већински власници најзначајнијих банака на овом БиХ тржишту. Тиме је додано отежано финанцирање инвестиција у БиХ.

 

Међутим, иако су показатељи, за првих шест мјесеци у 2009. години, указивали да се криза снажно одразила и на бх. економију, одређени подаци су, за посљедње мјесеце, ипак благо бољи - депозити у банкама, извоз, девизне резерве, приходи од неизравних пореза, те број запослених и незапослених особа - односно пад економских активности је нешто ублажен.

 

Као што знадете, прогнозе за опоравак господарства је незахвално давати, чак и у земљама које су глобални економски лидери, а посебице у малим земљама за потпуно отвореном економијом - као што је БиХ. Али, у складу  са наведеним бх. показатељима и трендовима, те посљедњим охрабрујућим показатељима и пројекцијама о опоравку глобалне економије, сматрам да ће до краја ове године максимални реални пад БДП-а, у односу на 2008. годину, износити 3%, а да ће у 2010. години економија БиХ бити стабилна. Ове пројекције за БиХ потврдио је и Међународни монетарни фонд.

 

На нето одржаном састанку скупине Г 20 означен је излазак из свјетске економске кризе. Надам се да ће овај форум допринијети и потврдити то исто и за БиХ.

 

У циљу стабилизације економије, Вијеће министара  донесеним мјерама,  из  својих овласти, покушава осигурати  повољније увјете за инвестирање.   Измјенама  и прилагодбама законске регулативе настоји се унаприједити јединствен економски простор и побољшати пословни амбијент.

 

У блиској сурадњи са Централном банком БиХ осигурана је стабилност финанцијског сектора. Поред тога, у оквиру мјера за ублажавање кризе Вијеће министара се обвезало на:

 

1. убрзање процеса имплементације инфраструктурних пројеката,
2. осигурање додане потпоре извозу повећањем јамственог фонда Агенције за извозна јамства, смањење и контролу примања упослених у јавном сектору које неизравно утјечу и на конкурентност бх. приватног сектора
3. редовиту фискалну координацију, путем Фискалног вијећа, и потицај ентитета на хармонизацију законодавства из свих области, а особито из области изравних пореза.

 

Такођер,   нагласио бих  интензивну сурадњу с међународним финанцијским институцијама и активности на интегрирању Босне и Херцеговине у Еуропску унију што треба резултирати  инвестирањем дијела средстава Еуропске комисије   у инфраструктурне пројекте у Босни и Херцеговини.

 

По моме мишљењу, најбоља мјера, коју су бх. власти подузела за ублажавање кризе, јесте потписивање Станд Бy аранжмана с ММФ-ом. И ту не мислим на средства која ће нам, краткорочно гледајући, надокнадити прорачунске приходе, изгубљене у овом времену кризе. Важније од средстава је то, што, у доба глобалне економске кризе,  а јавности и улагачима  с познатим проблемима одржавања разине потрошње на социјални сектор и одржавања разине плаћа у јавном сектору,  Станд Бy аранжман представља сигнал улагачима да ће фискална политика земље бити    под контролом и квалитетнија, те да ће   макроекономски оквир бити «здравији». Уједно, друге међународне финанцијске институције, као нпр. Свјетска банка, пласират ће сада, своја,  додана средства у БиХ.

 

Можемо, слободно, рећи да је Босна и Херцеговина још увијек неоткривени потенцијал за инвестирање. Пред нама стоји приватизација јавних подузећа и најуспјешнијих компанија, а Босна и Херцеговина располаже великим ресурсима чије кориштење представља исплативу инвестицију. Атрактивни сектори за инвестирање, попут енергетике, грађевинарства, текстилне и дрвне индустрије, прерада метала и аутомобилска индустрија, те производња хране и туризам, дају шаролику могућност улагања, а показатељ исплативости улагања у Босни и Херцеговини представља банкарски сектор, који је успјешно приватизиран и у који се даље инвестира.

 

Иако смо већ подузели бројне секторске реформе на привлачење инвестиција,  даљње усмјерење олакшања увјета пословања и инвестирања у БиХ је у циљу осигурања мотивације за стране инвеститоре уз олакшање пословања у БиХ и покретање приватизације стратешки важних подузећа.

У том смислу у наредном раздобљу залажем се за сљедеће мјере:

 

• Фискалне потицаје у области инфраструктуриних пројеката, координацију управљања јавном инфраструктуром и модернизација сустава управљања земљиштем и некретнинама.
• Смањење пореза и доприноса на радну снагу,
• Побољшање пословног амбијента путем смањење потребних процедура за утемељење, вођење и затварање подузећа
• Изградњу истински јединственог економског простора (хармонизација изравних пореза и доприноса – што је споменуто и у мјерама усвојеним од стране Вијећа министара)
• Континуирани ангажман у унапређивању структуре и учинковитости јавне потрошње; те
• Завршавање процеса приватизације и ангажирање у реструктурирању подузећа.

 

Једино дјелујући у овом правцу, БиХ може осварити приоритетне економске циљеве -  краткорочни:  да уз што мање потреса преживи тренутачну господарску кризу, те дугорочни - осигурања континуираног господарског развоја и раста у Босни и Херцеговини. То се може постићи једино инвестирањем а то захтјева одређене увјете, на чему предано радимо. За нас капитал није обојен, и нема припадност – постоји само интерес инвеститора да увећа капитал, који се подудара с нашим интересом да капитал буде инвестиран у Босни и Херцеговини и резултира позитивним економским учинцима за земљу.

 

 

 

Даме и господо!

 

Реалан сам човјек, и свјестан, да, и поред наведених економских мјера, нама, дужносницима Босне и Херцеговине остаје одговоран задатак демонстрирати политичку вољу на остварењу главног предувјета за развитак и привлачење инвестиција, а то је политичка стабилност. За остварење тог предувјета морамо осигурати владавину права, добро управљање, наставити покренути рат против корупције,  потицати улогу цивилнога друштва и проширивати просторе слободе за народе и појединце.

 

Остварујући ово, надамо се сталној потпори  ЕУ и других партнера који морају бити свјесни да је улагање у наш развој уједно улагање  у њихов развој. Без тога Босна и Херцеговина ће бити отворено питање за ЕУ, без одговарајућег доприноса јединственом еуропском тржишту и стабилности Еуропе.

 

Мислим да ову глобалну економску кризу можемо и требамо гледати као на болну, али важну лекцију, на темељу које требамо направити велика побољшања и реформе које ће дугорочно користити нашој економији.

 

На крају, желим вам  успјешан рад тијеком одржавања овога скупа, с надом да ћете се боље упознати с инвестицијским могућностима Босне и Херцеговине и да ћемо заједно пронаћи модел за заједничку сурадњу с циљем развитка регије и Босне и Херцеговине, те остварења успјешних пословних сурадњи.

 

ХВАЛА!