Инвестицијска конференција „Инвестирајте у БиХ: Инвестирајте у профитабилне пројекте“ (АУДИО)

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић отворио је инвестициону конференцију под називом „Инвестирајте у Босну и Херцеговину: Инвестирајте у профитабилне пројекте“, организовану у оквиру Годишњег састанка гувернера ЕБРД-а у Сарајеву. Конференцији су, између осталих, присуствовали замјеници предсједавајућег Савјета министара БиХ, министри финансија и трезора Вјекослав Беванда и спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, и предсједник ЕБРД-а Сума Чакрабарти. (Уводно излагање предсједавајућег Звиздића објављено је у цијелости) 

Уважене екселенције,

поштовани предсједниче Чакрабарти,

поштовани привредници,

уважени садашњи и будући инвеститори,

драги пријатељи!

Желим да вам, у своје име и у име Савјета министара БиХ, пожелим најсрдачнију добродошлицу у нашу прелијепу државу Босну и Херцеговину.

Савјет министара БиХ, на чијем сам челу, у протекле четири године је уложио велике напоре на побољшању пословног окружења, и на подршци домаћим инвестицијама као и привлачењу страних инвестиција.

Инвестиције су важан алат за постизање веће ефикасности постојећих компанија, развој технологије, пренос нових вјештина и знања и освајање нових тржишта за БиХ. Све у свему, оне су важна компонента пословне активности и доприносе побољшању конкурентности, запошљавању и укупном економском расту и развоју.

Искрено сам обрадован да је 84 посто постојећих инвеститора спремно да препоручи БиХ као земљу за улагање, а 70 посто њих планира да реинвестира у БиХ у наредне три године. Ово су поруке које охрабрују и обећавају брзи раст и прикључење БиХ европској породици.

Радује ме да истраживања показују да се у БиХ инвестира због битних предности које има БиХ, као што су: добар геостратешки положај, квалитетни природни ресурси, едукована радна снага, развијен банкарски сектор и стабилан курс, могућност развоја предузетништва кроз мала и средња предузећа, развојни, профитабилни и атрактивни пројекти у сектору транспорта, енергетике, шумарства, дрвне и металске индустрије, пољопривреде, као и у сектору туризма. Намјеравамо да у наредном периоду капитализујемо компаративне предности које имамо у наведеним секторима, на велико задовољство и инвеститора и грађана БиХ.

Први од њих је енергетика. Економски потенцијал Босне и Херцеговине у хидроенергији износи 5.800 МW, што БиХ ставља на 8. мјесто у Европи. Тренутно инсталисани капацитет износи нешто више од 2.000 МW, што јасно указује на чињеницу да је још увијек недовољно искоришћен и да постоје реалне могућности улагања у овај тренутно најатрактивнији сектор у БиХ.

Наравно, осим хидропотенцијала, Босна и Херцеговина посједује и велике потенцијале за искоришћавање енергије из обновљивих извора, попут енергије добијене из вјетра, соларне енергије, енергије биомасе и геотермалне енергије, а располаже и значајним резервама угља које се процјењују на више од 6 милијарди тона, што представља изванредну базу и врло озбиљан потенцијал за инвестирање у нове руднике и нове термоелектране, у складу са директивама и стандардима ЕУ.

Други важан сектор је путна инфраструктура. Кроз БиХ пролази најдужи дио Коридора Vц, чак 335 km и он за нас има изузетну важност, посебно због чињенице да у појасу Коридора живи 50 посто становништва. Изградња овог трансевропског коридора значи квалитетно повезивање Босне и Херцеговине са централном Европом и представља значајно побољшање домаћих потенцијала за привредни развој.

Због тога овај инвестициони форум сматрам добром приликом да позовем све да инвестирају у изградњу аутопута Vц, као што је то урадио и ЕБРД који је до сада у изградњу Коридора Vц уложио више од 550 мил. евра, а до сада је обезбијеђено 1,3 милијарде евра за градњу путева у БиХ. Са поносом могу да вас информишем да смо јуче постигли споразум са ЕБРД-ом о финансирању нове дионице на Коридору Vц – Добојске заобилазнице у износу 210 милиона евра. Хвала, г. Сума, на Вашем изузетном ангажману.

Наравно, ту су могућности улагања и у изградњу жељезничке инфраструктуре, као и унапређење и модернизацију наших аеродрома те увођење нових авиолинија, посебно у нашем региону, који би допринијели бољој повезаности наших привредника.

Важно је споменути и гасну инфраструктуру и наше намјере да извршимо диверзификацију снабдијевања природним гасом – и са истока, али и са запада и то везом са Хрватском. Вриједност инвестиције је 100 милиона евра и очекујемо заинтересоване партнере и за тај пројекат.

Као важан сектор за улагање желим да апострофирам и дигиталну инфраструктуру. Као што знате, БиХ је прије извјесног времена увела 4Г мрежу, и тиме отворила могућност за нова инвестициона улагања у сектор телекомуникација и дигиталних медија.

Цијењени гости, споменућу и дрвну индустрију која има велики извозни потенцијал и због тога  очекујемо даљњи развој и квалитетне инвестиције које би омогућиле више фазе обраде дрвета и квалитетнији асортиман крајњег производа. Ми имамо квалитетну сировину и, сигуран сам, доказану и  квалификовану радну снагу, а ви имате капитал и нове технологије. Позивам вас да уложите свој капитал у један од најбрже растућих и врло профитабилан сектор у БиХ.

Надаље, значајан потенцијал имамо и у ИТ индустрији, ауто и металској индустрији, као и у области пољопривреде и туризма, те текстилној и индустрији обуће. БиХ је, према подацима Свјетске туристичке организације, земља која је у посљедњих неколико година остваривала раст и до 20 посто у области туризма и тренутно смо међу 10 земаља на свијету са највећим порастом броја туристичких посјета у односу на број становника.

Потребно је истаћи да радници у овим секторима имају потребне вјештине и практична искуства, што је изузетно важно за развој и чињеницу да ће се повећање конкурентности заснивати на знању и иновацијама у наведеним областима.

Дакле, уважени инвеститори,

унапређење економије у БиХ, стварање позитивне предузетничке климе, повећање конкурентности привредног сектора, потицање домаћих и привлачење страних инвеститора, интензивирање промоције наших економских и инвестиционих потенцијала су најважнији циљеви свих нивоа власти у БиХ, па ћу се у том смислу као предсједавајући Савјета министара БиХ кратко осврнути на оно што смо ми урадили и што је уједно директан допринос развоју бх. економије у неколико протеклих година, а што је јасно видљиво кроз побољшање најважнијих економских параметара у БиХ.

Раст ГДП-а је, као и претходних неколико година, и у 2018. години био изнад 3 посто, и тај тренд се наставио и у 2019. години.

Бх. извоз, као један од кључних индикатора економског развоја, у 2017. години је порастао за 17,5%, док је у 2018. порастао за 7,8% у односу на 2017., -  обим спољнотрговинске размјене БиХ се у 2018. години први пут приближио износу од 32 милијарде КМ, што значи да смо у протекле четири године повећали извоз за више од 3,5 милијарди КМ. Такав тренд се наставио и у 2019. години, што значи да ћемо имати повећање извоза за додатних 10-12% у односу на 2018. годину.

Овакви показатељи, поштоване даме и господо, у коначници значе да се извоз БиХ за четири године повећао за импресивних готово 50%.

Истовремено, покривеност увоза извозом је премашила износ од 62%, док  покривеност увоза извозом са земљама ЕУ, као главним и најважнијим извозним тржиштем и спољнотрговинским партнером БиХ, износи више од 75%.

Дозволите ми да изнесем неколико еклатантних примјера који говоре о чињеници јачања квалитета и конкурентности наших извозних производа:

Њемачка је, на примјер, и даље најважнији трговински партнер БиХ – обим трговинске размјене је премашио 4 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом износи близу 76 посто.

Италија је и даље остала један од најважнијих трговинских партнера наше државе: прошлогодишњи извоз у Италију премашио је 1.4 милијарде КМ, док је покривеност увоза извозом износила 64% посто.  БиХ са Аустријом и Словенијом остварује суфицит – у случају Словеније од 15 посто, за колико је извоз из БиХ у Словенију био већи од увоза у 2018. години и премашио износ од 1,05 милијарди КМ.

Желим истаћи – имајући у виду и чињеницу да је БиХ, осим споменутих земаља,   највише извозила у Хрватску (1,32 милијарде), Србију (1,15 милијарди) и Турску 432 милиона КМ, да је ријеч о позитивним трендовима који, када је у питању раст извоза, стављају БиХ у лидерску позицију у нашем региону.

БиХ је и даље најмање задужена држава у региону и Европи – наш дуг је мањи од 35% ГДП-а, док истовремено имамо најбољу структуру вањског дуга.

Приходи од индиректних пореза су у прошлој години порасли за 7,5%, и већи су за више од 500 милиона КМ.

Босна и Херцеговина је у 2018. години имала рекордних 800 милиона КМ директних страних улагања, што је повећање од  око 50 посто у односу на претходну годину, и оно што је за нас најважније, јесте чињеница да се тај тренд раста наставља и у 2019. години, што показује да су бројне проведене реформе дале своје резултате и да је  БиХ постала врло атрактивна дестинација за стране инвеститоре из региона, ЕУ и цијелог свијета.

Највећи страни улагачи у БиХ су Њемачка, Аустрија, а затим слиједе Хрватска и Србија, те Словенија, док су највећа улагања била у сектору производње (34%).

Број запослених у БиХ је одавно прешао бројку од 820 хиљада, а желим вас подсјетити да је у априлу 2015., када је именован СМБиХ којим ја предсједавам, број запослених на нивоу БиХ био око 700 хиљада.

Стопа незапослености се са 25,4 посто у 2016. години смањила на 20,5 посто на крају 2017. године, а према подацима из анкете о радној снази у 2018. години стопа незапослености је износила 18,4%, у првом кварталу 2019. већ пада испод 18%, што показује како се овај за нас веома важан макроекономски показатељ и даље поправља.

Савјет министара је у овом сазиву активно радио и на рјешавању административних запрека за извоз наших производа, посебно из прехрамбене индустрије, па је тако тржиште Европске уније данас отворено за нашу мљекарску индустрију и пилеће месо, а извозници месних производа и воћа и поврћа су направили велике извозне послове на тржишта ЕУ, Турске, Русије. Ускоро очекујемо и извоз пољопривредних производа у Кину,  захваљујући постигнутим билатералним споразумима.

Усвојили смо на нивоу СМБиХ низ важних стратегија од којих посебно истичем транспортну, енергетску, руралног развоја и заштите животне средине, као и стратегију реформе јавне управе у циљу унапређења њене професионалности и ефикасности. Усвајањем ових стратегија створене су претпоставке за нове инвестиције у инфраструктуру, прије свега у изградњу нових путних праваца и аутопутева. Обезбијеђено је више од 1,3 милијарде евра кредит-инвест средстава, као и 160 милона евра грант средстава за путну инфраструктуру, те деблокирана средства ИПА фондова у износу 360 милиона евра за период до 2020. године.

У овим процесима значајну улогу има ЕБРД који је кумулативно инвестирао више од 2,3 милијарде евра у БиХ, у више од 160 различитих пројеката, од чега се 82 посто односи на инвестиције у инфраструктуру. ЕБРД је у 2018. години у БиХ уложио 200 мил. евра, што је значајно повећање у односу на 130 милиона евра у 2017. години. Очекујем да ће доћи до даљње експанзије и да ће те инвестиције премашити износ од 300 мил. евра у 2019. години, не само у сектору инфраструктуре, него и у јачању приватног сектора и развоју малих и средњих предузећа, енергетској ефикасности и зеленој економији.

Осим тога, ЕБРД такође даје савјетодавну помоћ малим предузећима широм земље, док кредитне линије за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа  или за помоћ домаћинствима у побољшању енергетске ефикасности укључују комбинацију кредита са грант средствима за плаћање потицаја. ЕБРД улаже и у комуналну инфраструктуру кроз пројекте у секторима градског саобраћаја, водовода и канализације и централног гријања. ЕБРД такође даје кредитне линије локалним банкама за кредитирање предузећа у БиХ у циљу јачања њихове конкурентности и за пројекте енергетске ефикасности у домаћинствима.

Политике које ћемо наставити да проводимо имаће за циљ повећање потенцијала раста и санирање структуралних слабости, уз очување економске и финансијске стабилности. Међу њима су и структуралне реформе којима се подстиче потенцијал раста и запошљавања путем унапређења инвестиционе климе, преоријентисање структуре јавне потрошње са укупних издвајања за плате на капиталне инвестиције, унапређење финансијског регулаторног оквира и унапређење финансијске стабилности, те јачање јединственог економског простора.

На крају желим посебно да подвучем потребу за једном од најважнијих реформи, а то је реформа образовања. Политике запошљавања и образовања морају да буду усклађене јер морамо престати да креирамо кадрове који нису конкурентни на тржишту рада, који нису едуковани да развијају властите идеје и иницијативе. Младим људима морамо да омогућимо стицање савремених знања и вјештина које су компатибилне са потребама тржишта рада. Млади људи су наш најважнији и највреднији ресурс и фокус нашег рада и рада свих будућих влада је био и мора остати на питању креирања нових радних мјеста, на породици као основној ћелији друштва и на већој социјалној правди.

Радујем се да ће данас током панел-сесије успјешни бизнисмени из БиХ, панелисти данашње сесије, подијелити своје позитивне приче и пренијети своја позитивна искуства у пет сектора и представити огромне инвестиционе потенцијале које Босна и Херцеговина посједује.

Уважене даме и господо, драги пријатељи!

Желим вам успјешан рад на данашњој Инвестиционој панел-сесији, и надам се да ће данашње дискусије допринијети јачању босанскохерцеговачке економије.

Позивам вас да више улажете у Босну и Херцеговину и да будете дио нашег успјеха.

Посебно желим да нагласим драгим инвеститорима да су им врата у БиХ увијек широм отворена.

Срдачно вас поздрављам и желим вам свако добро.