Одржана 114. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

ДОНЕСЕНА ЕИ ОДЛУКА О ПРАВИЛИМА ДОДЈЕЛЕ ПОМОЋИ МАЛЕ ВРИЈЕДНОСТИ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о правилима додјеле помоћи мале вриједности - (де минимис помоћ) с ознаком 'ЕИ', као потврдом одговарајуће усклађености са законодавством Европске уније (ЕУ), уз корекцију на сједници. 

Доношење ове одлуке у функцији је осигурања правне безбједности, транспарентности и једнаког третмана свих привредних субјеката који користе ову врсту помоћи, као и усклађивања с релевантним прописима ЕУ.

Одлуком се омогућава бржа и једноставнија финансијска подршка привредним субјектима која не подлијеже обавези пријаве и одобрењу Савјета за државну помоћ БиХ.

Укупан износ де минимис помоћи која се додјељује једном привредном субјекту у Босни и Херцеговини не смије премашити 300.000 евра у противвриједности КМ, током било којег трогодишњег периода.

Де минимис помоћ додјељују даваоци државних подршка дефинисани Законом о систему државне подршке у Босни и Херцеговини.

Ова се одлука примјењује на помоћ мале вриједности која се додјељује привредним субјектима у свим секторима, уз одређене изузетке у секторима рибарства, аквакултуре, примарне пољопривредне производње, прераде и стављања на тржиште пољопривредних производа и дјелатности повезаних с извозом.

Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у „Службеном гласнику БиХ“.

ЈАВНОМ РТВ СЕРВИСУ БиХ ШЕСТ МИЛИОНА КМ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донио је Одлуку о начину кориштења средстава акумулираног вишка прихода над расходима Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине (РАК БиХ)  у укупном износу 11.794.543,16 КМ, закључно с 31. 12. 2025.

Од тога је 10.000.000 КМ намијењено подршки развоју и унапређењу сектора комуникација у БиХ у складу с посебном одлуком Савјета министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта.   

Преосталих 1.794.543,16 КМ искористиће РАК БиХ за унапређење и даљњи развој својих техничких и информационих капацитета. Регулаторна агенција за комуникације БиХ ова средства утрошиће за реализацију пројеката надоградње одређених система те сензорске мреже ради успоставе свеобухватнијег система мониторинга радиофреквентног спектра у БиХ, унапређења заштите његових корисника и јачања капацитета за испуњавање националних и међународних обавеза.

Одлуком о употреби 10.000.000 КМ акумулираног вишка прихода над расходима Регулаторне агенције за комуникације БиХ, оствареног закључно с 31. 12. 2025. године, Јавном радиотелевизијском сервису Босне и Херцеговине (БХРТ) додијељено је 6.000.000 КМ, а владама Федерације Босне и Херцеговине и  Републике Српске по 2.000.000 КМ.

Савјет министара БиХ овом одлуком подржава унапређење рада електронских медија у БиХ ради квалитетније производње програма и достизања савремених технолошких стандарда.

Јавни радиотелевизијски сервис БиХ ће додијељена средства користити за провођење развојног пројекта модернизације и дигитализације продукцијско-техничких капацитета.

Преостали износ, у складу с одлукама ентитетских влада, користиће се као подстицај развоју сектора електронских медија и стварању предуслова за јачање медијског плурализма.

ИЗМЈЕНЕ ОДЛУКА

На приједлог Министарства комуникација и транспорта претходно су донесене појединачне одлуке о измјенама двије одлуке, и то о употреби дијела средстава акумулираног вишка прихода над расходима Регулаторне агенције за комуникације БиХ оствареног до 31. 12. 2021. године; као и о утврђивању намјене дијела средстава уплаћених од дозвола за кориштење радиофреквентног спектра за пружање услуга путем мобилних приступних система.

Такође, донесена је и Одлука о измјени Одлуке о кориштењу пренесених намјенских средстава уплаћених на име додијељене дозволе за универзалне мобилне телекомуникационе системе.

Измјенама ових одлука омогућава се корисницима средстава да у року од двије године од дана преноса средстава доставе извјештаје о њиховом намјенском утрошку. Извјештај се подноси Савјету министара БиХ, путем Министарства комуникација и транспорта.

Ранијим одлукама прецизирана је обавеза подношења овог извјештаја до 31. 12. 2025. године, али због кашњења у доношењу ових одлука било је неопходно помјерити рок.

САГЛАСНОСТ НА ПРИЈЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О УНИФОРМИ, ОЗНАКАМА И ЗНАЧКАМА СУДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ БИХ

Савјет министара БиХ у другом кругу гласања дао је сагласност на Приједлог правилника о изгледу униформе судске полиције, ознаке и значке судске полиције и ознаке возила судске полиције Босне и Херцеговине у новом тексту, а који доноси министар правде БиХ.

Овим правилником уређују се изглед униформе, ознаке и значке судске полиције и ознаке њених возила, и то у погледу саставних дијелова, боје, врсте материјала и количине, те процедуре у вези са задужењем полицијске униформе, условима за њену замјену и роковима њеног трајања.

Укупно потребна средства за набавку службене униформе и опреме, према овом приједлогу правилника у 2026. години, износе 264.594 КМ без ПДВ-а.

Реализација набавке службених униформи и опреме за службенике Судске полиције Босне и Херцеговине ће се вршити у складу с истеком вијека трајања појединих дијелова униформе и опреме који је прописан приједлогом правилника, што значи да у 2027. години неће бити потребно обезбиједити средства за ову намјену, а у 2028. години ће бити потребно обезбиједити 173.884 КМ без ПДВ-а.

ИНФОРМАЦИЈА О БЕСПОВРАТНИХ 45,7 МИЛИОНА ЕВРА ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ ЕУ ЗА БиХ

На сједници је усвојена Информација Кабинета предсједавајуће Савјет министара Босне и Херцеговине о средствима Фонда солидарности Европске уније (ЕУСФ) и могући модели имплементације. 

Босна и Херцеговина први пут ће добити средства из Фонда солидарности ЕУ на основу успјешно и благовремено припремљене апликације Тима за припрему апликације Савјета министара БиХ, коју је предала предсједавајућа Борјана Кришто, након катастрофалних бујичних поплава у БиХ почетком октобра 2024. године.

Ради се о 45,7 милиона евра бесповратних средстава за Босну и Херцеговину, а висина одобрених средстава кореспондира с око шест посто укупне процијењене штете, колико и износи максимално могуће одобрење бесповратних средстава Фонда солидарности ЕУ, који је у надлежности Главне управе за регионалну и урбану политику (ДГ РЕГИО).

Према Уредби (ЕЗ) о оснивању Фонда солидарности, средства се могу користити за обнову јавне инфраструктуре (енергетске, водне, здравствене, образовне, саобраћајне), привремени смјештај, превентивне мјере, заштиту културне баштине и операције чишћења (хитне интервентне мјере) те не покривају приватне губитке приватних стамбених и привредних објеката.

Тим је припремио План за имплементацију средстава Фонда солидарности ЕУ, у складу са ранијим закључком Савјета министара БиХ и ЕЗ Уредбе.

Имајући у виду чињеницу да се одобрена бесповратна средства имплементирају у року 18 мјесеци од добијања, без могућности продужења дефинисаног рока, овај план даје преглед могућих финансијских модела за хитно обезбјеђивање додатних средстава, који ће олакшати и растеретити рок за имплементацију бесповратних средстава. 

ДГ РЕГИО је одабрао УНДП и ИОМ као имплементационе партнере за провођење ЕУСФ средстава.

РАТИФИКАЦИЈА УГОВОРА БиХ С ХРВАТСКОМ О ГРАНИЧНИМ ПРЕЛАЗИМА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, утврдио је једногласно Приједлог одлуке о ратификацији Уговора између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о граничним прелазима, који ће бити упућен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру.

Подсјећамо да су предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто и предсједник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић потписали овај уговор у Сарајеву, 8. јуна 2026. године, с циљем даљњег јачања билатералних веза у подручју границе.

ПРЕВЕНТИВНА МЈЕРА: СМ БиХ ДОНИО ОДЛУКУ О ТРАЖЕЊУ МЕЂУНАРОДНЕ ПОМОЋИ У СЛУЧАЈУ ВЕЛИКИХ ПОЖАРА У БиХ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, донијело је Одлуку о тражењу међународне помоћи за заштиту и спасавање у гашењу пожара, због повећаног ризика од избијања и ширења великих пожара на територији Босне и Херцеговине.

Благовременим доношењем ове одлуке Савјет министара БиХ осигурава унапријед дефинисан институционални и процедурални оквир за активирање међународне помоћи у случају великих пожара.

Савјет министара БиХ тражиће међународну помоћ након што потпуно ангажује властите снаге и средства на свим нивоима власти (ватрогасне јединице, ресурсе цивилне заштите, Оружане снаге БиХ и друге надлежне бх. службе), а процјена ситуације коју врши Министарство безбједности покаже да БиХ није у могућности ефикасно одговорити на пријетњу властитим ресурсима и да је међународна помоћ пријеко потребна.

Одлука омогућава тражење међународне помоћи за заштиту и спасавање, у виду ватрогасних снага, средстава и летјелица за гашење пожара с посадом, од свих држава с којима БиХ има потписане споразуме и меморандуме о сарадњи у подручју заштите и спасавања, као и путем Механизма цивилне заштите ЕУ.

Надлежна тијела за цивилну заштиту у БиХ примају међународну помоћ за гашење пожара.

Финансијска средства потребна за примање међународне помоћи из ове одлуке биће обезбијеђена из средстава текуће буџетске резерве, о чему ће Савјет министара БиХ донијети посебну одлуку.

УГОВОР О ПОРАВЊАЊУ: ОБУСТАВА ИСЦИД АРБИТРАЖЕ ЕГС-а ПРОТИВ БиХ У ВАШИНГТОНУ 

Савјет министара БиХ, на приједлог Правобранилаштва БиХ, дао је сагласност на Уговор о поравнању преосталих неријешених потраживања „Електропривреде Словеније – развој и инжењеринг“ д.о.о. (ЕГС) и Босне и Херцеговине у ИСЦИД арбитражном поступку пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону те је за његовог потписника у име БиХ овлаштено  Правобранилаштво БиХ.

Овлаштено је Правобранилаштво БиХ да након потписивања овог уговора у име Босне и Херцеговине  потврди заједнички став о обустави ИСЦИД арбитраже, коју ЕГС води против БиХ у Вашингтону на основу самоуправних споразума у вези с изградњом термоелектране Угљевик,  гдје је одштетни захтјев износио 695.175.000 евра.

Уговор о поравнању закључује се након потписивања Споразума о измирењу дуга између ЕГС-а, РиТе Угљевик и Електропривреде Републике Српске (ЕРС), којим је постигнута нагодба о измирењу преосталих неријешених потраживања. Влада Републике Српске дала је додатну гаранцију за измиривање преосталих обавеза ако то не испуне  РиТе Угљевик и ЕРС. 

Тиме се ставља тачка на вишедеценијски спор у вези с изградњом рудника и термоелектране Угљевик, у којем су учествовали ЕГС и Република Словенија, с једне стране, и Босна и Херцеговина, односно Република Српска, РиТЕ Угљевик и ЕРС, с друге стране.

УЧЕСТВОВАЊЕ ПРИПАДНИКА ОС БиХ У МИСИЈИ У ГАЗИ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства одбране, усвојио је Закључак о Оцјени оправданости судјеловања припадника Оружаних снага Босне и Херцеговине у мисији Међународних стабилизационих снага (ИСФ) у Гази.

На знање је примљена Информација и аспекти Оцјене оправданости учествовања Оружаних снага Босне и Херцеговине у мисији Међународних стабилизационих снага у Гази.

Савјет министара БиХ оцијенио је да је, прије ангажмана, неопходно допунити Оцјену оправданости након утврђивања улоге и мјеста доприноса Оружаних снага БиХ унутар укупне структуре ИСФ мисије у Гази.

Наложено је Министарству одбране да, након одржавања Конференције о генерирању снага за Међународне стабилизационе снаге у Гази, припреми измијењену Оцјену оправданости за учествовање до 64 припадника Оружаних снага БиХ у ИСФ мисији у Гази.

НАКНАДЕ ЗА ОБАВЕЗНО ДЕЖУРСТВО ИЛИ ПРИПРАВНОСТ ЗА РАД СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства правде, донио је Одлуку о висини, условима и начину остваривања накнаде за обавезно дежурство или приправност за рад судија и тужилаца.

Одлука се доноси у складу са Законом о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговине из 2024. године, којим је проведена одлука Уставног суда БиХ.

Према Одлуци, накнада за обавезно дежурство или приправност за рад судија и тужилаца у правосудним институцијама на нивоу Босне и Херцеговине утврђује се у односу на њихову мјесечну основну плату и радним даном износи пет посто, а у дане викенда и празника седам посто основне мјесечне плате.

Средства за исплату накнаде по овој одлуци обезбјеђују се у буџетима Суда БиХ за судије  и Тужилаштва БиХ за тужиоце. 

ПОРАСТАО БРОЈ УПИСАНИХ УЧЕНИКА У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У БиХ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства цивилних послова о провођењу Оквирног закона о средњем стручном образовању и обуци у Босни и Херцеговини за 2025. годину.

Према Информацији, у школској 2024./2025. години у 314 средњих школа у Босни и Херцеговини уписано је 108.057 ученика, што је у односу на претходну школску годину више за 314 ученика. У техничке школе је уписано 61.816 ученика, међу којима је 32.219 ученица, док је у стручне школе уписано 21.155 ученика, од којих је 6.226 ученица. Евидентно је да највећи број ученика похађа техничке школе, 57,2 посто, док је у стручним школама укључено 19,6 посто ученика, а преосталих 23,2 посто односи се на ученике који похађају гимназије, умјетничке и вјерске средње школе.

Министарство цивилних послова ће ову информацију доставити надлежним ентитетским и кантоналним министарствима образовања и скупштинама, Одјељењу за образовање у Влади Брчко дистрикта БиХ и Скупштини, као и Агенцији за предшколско, основно и средње образовање БиХ.

ГОДИШЊИ ИЗВЈЕШТАЈ О ЗБРИЊАВАЊУ СТРАНАЦА И ОСОБА ПОД СУПСИДИЈАРНОМ ЗАШТИТОМ

Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај Министарства за људска права и избјеглице о збрињавању избјеглица и странаца под супсидијарном заштитом у Босни и Херцеговини за 2025. годину.

Према подацима из просинца 2025. године, 288 избјеглица и странаца под супсидијарном заштитом евидентирано је у БиХ, и то њих 44 са статусом избјеглице те 244 странца под супсидијарном заштитом, међу којима су 164 мушкарца и 124 жене.

У Избјегличко-прихватним центром „Салаковац“ у Мостару током прошле године боравило је 39 особа, од којих су 24 биле с признатим статусом супсидијарне заштите, 11 држављана Босне и Херцеговине (по праву на јединство породице) и четири особе у статусу тражилаца азила.

У радноправном односу било је 37 особа у статусу међународне заштите (14 жена и 23 мушкарца), док је шест особа у процесу самозапошљавања имало регистроване бизнисе (пет жена и један мушкарац).

Укупно је током 2025. године утрошено 418.227,08 КМ за потребе здравственог осигурања и социјалне заштите избјеглица и особа с признатим статусом супсидијарне заштите у БиХ, од чега из буџета Министарства за људска права и избјеглице 401.738,38 КМ, а из пројекта с УНХЦР-ом 16.488,70 КМ.

Министарство за људска права и избјеглице дужно је најмање једном годишње, по потреби и чешће, извјештавати Савјет министара и Парламентарну скупштину БиХ о напретку у овом подручју.

ЈАЧАЊЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОКВИРА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЦИЉЕВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Савјет министара БиХ, на приједлог Дирекције за економско планирање, усвојио је Годишњи извјештај о имплементацији Оквира за реализацију Циљева одрживог развоја (СДГ) у Босни и Херцеговини.

Према Извјештају, настављено је јачање институционалног и стратешког оквира за имплементацију СДГ-а. Сви кључни документи који се односе на имплементацију Циљева одрживог развоја у Босни и Херцеговини, укључујући Оквир за реализацију СДГ-а и Финансијски оквир, усвојени су на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини.

Тиме  је потврђен широк институционални и политички консензус о значају одрживог развоја, као и опредијељеност различитих нивоа власти за заједничко дјеловање у правцу остваривања развојних приоритета дефинисаних Агендом 2030.

У идућем периоду биће неопходно додатно јачати систем координације,  унаприједити квалитет статистичких података и праћења, мобилисати додатне изворе финансирања те осигурати снажније укључивање свих нивоа власти и друштвених актера у реализацију развојних приоритета. Посебан изазов остаје потреба снажнијег повезивања Агенде 2030 с процесом европских интеграција, јавним инвестицијама и реформским приоритетима.

АФТЕРКЕР ПРОГРАМ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ И ПРИВЛАЧЕЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА

Савјет министара Босне и Херцеговине је примио на знање „Анализу Програма  постинвестиционе подршке  (Афтеркер програма) за 2025. годину и Информацију Агенције за промоцију страних инвестиција (ФИПА) у БиХ о проведеним активностима на унапређењу пословног окружења.

Према Анализи, у оквиру Афтеркер програма за 30 компанија посјећених у 2025. години, карактеристично је да су инвестирале 2,5 милијарди КМ и запошљавају више од четири хиљаде радника те да њих 83,3 посто планира нове инвестиције, а 70 посто планира нова запошљавања у сљедеће три године.

Представници  ФИПА-е у оквиру Програма  постинвестиционе подршке од 2007. до 2025. године обавили су 835 посјета компанијама које су инвестирале више од 15 милијарди КМ и запошљавају више од 86 хиљада радника. У просјеку је 80 посто посјећених компанија  најавило да планира нове инвестиције. У оквиру унапријеђеног Афтеркер програма са сарадничком мрежом обављено је 255 посјета од 2013. године.

ДРЖАВЉАНСТВО БиХ ЗА ДОПРИНОС У ПОДРУЧЈУ СПОРТА

Савјет министара БиХ донио је Одлуку којом је у држављанство БиХ примљен њемачки држављанин Амил Шиљевић, фудбалер на позицији голмана и потенцијални репрезентативац А селекције Фудбалске репрезентације БиХ, као особа од нарочите користи за БиХ у области спорта, уз препоруку Фудбалског савеза Босне и Херцеговине.

Шиљевић је рођен 2007. године и чувар је мреже њемачког клуба Ајнтрахт из Франкфурта.

СЛОБОДНА ЗОНА „БРОД“

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о одређивању дијела царинског подручја БиХ као Слободна зона „Брод“, у складу са Законом о слободним зонама у Босни и Херцеговини.

Општина Брод је оснивач Слободне зоне „Брод“ укупне површине 84,04 хектара.  

Министарство спољне трговине, на приједлог Комисије за утврђивање услова за почетак рада, донијеће рјешење којим се утврђује да су испуњени услови за почетак рада ове слободне зоне и да слободна зона може почети с радом. 

ИМЕНОВАЊА

Савјет министара БиХ, у складу с Мишљењем Агенције за државну службу БиХ, за секретара у Канцеларији за ветеринарство Босне и Херцеговине именовао је Џемила Хајрића, на мандатни период од четири године, као најуспјешнијег кандидата с листе успјешних након окончане јавне конкурсне процедуре за именовање руководећег државног службеника.

На сједници је размотрен Извјештај Министарства цивилних послова о проведеном поступку Јавног огласа за избор и именовање директора и два замјеника директора Агенције за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитета Босне и Херцеговине.

Министарство цивилних послова дужно је да за позицију директора Агенције за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитете БиХ распише нови јавни конкурс јер ниједан од три кандидата није освојио максимилан број бодова у проведеном поступку Јавног конкурса те је њихово именовање одбијено на сједници.

За в.д. директора именован је проф. др Махир Зајмовић до окончања конкурсне процедуре, а најдуже три мјесеца.

За замјенике директора именовани су Стево Шкрбић и Ирена Шишко на мандатни период од четири године, као најбоље рангирани кандидати, након окончане процедуре јавног конкурса. (крај)

Линк за преузимање фотографија:

https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720334510044