Саопштења са сједница
Одржана 139. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине
15.04.2018
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера ради даљњег усклађивања са међународним стандардима и регулисања нових правних ситуација у вези са радом државног затвора. Министарство правде доставиће Приједлог закона Парламентарној скупштини БиХ након што се уграде сугестије са данашње сједнице и мишљења надлежних институција.
Допунама Закона се, између осталог, регулише будућа сарадња затворског система БиХ и затворских система ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, а након што почне радити Завод за извршење кривичних санкција притвора и других мјера Босне и Херцеговине (државни затвор). Та сарадња, између осталог, омогућава ентитетским министарствима правде и Правосудној комисији Брчко Дистрикта БиХ да од Министарства правде БиХ затраже смјештање у државни затвор високоризичних и опасних затвореника. Истовремено се регулишу питања изједначавања положаја осуђеника по пресудама ентитетског и Суда БиХ за кривично дјело из надлежности Кривичног закона БиХ. Измјенама и допунама Закона дефинишу се и мјере блиског надзора које се могу остваривати путем електронске наруквице са ЏПС-ом.
Министарство правде БиХ претходно је провело поступак правних консултација, у којем је учествовало 60 правних субјеката и појединаца.
САВЈЕТ МИНИСТАРА БиХ И ВЛАДА СРБИЈЕ ЈАЧАЈУ САРАДЊУ: ОЛАКШАТИ ПРЕЛАЗ ГРАНИЦЕ
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума између Савјета министара и Владе Републике Србије о граничним прелазима, којим се јача сарадња, олакшава прелазак заједничке државне границе и успоставља ефикаснији систем њене контроле.
Споразумом се успоставља нови Гранични прелаз Братунац (Нови мост) – Љубовија (Нови мост). Он ће бити гранични прелаз за међународни друмски саобраћај путника и робе на који се извозе, увозе и провозе све врсте робе, укључујући и оне које подлијеже инспекцијском надзору.
Новим споразумом дефинише се категоризација појединих граничних прелаза у складу са потребама и тренутним стањем на терену и планираним развојем путне мреже на заједничкој граници.
НАСТАВАК ГРАДЊЕ АУТОПУТА НА КОРИДОРУ 5ц - ПОДДИОНИЦА НЕМИЛА – ДОЊА ГРАЧАНИЦА
Савјет министара БиХ утврдио је два приједлога споразума о зајму између Босне и Херцеговине и Опек Фонда за међународни развој (ОФИД) за Пројекат аутопута на Коридору 5ц, поддионица Немила – Доња Грачаница (Зеница сјевер), компоненте А и Б.
Ријеч је изградњи 17,65 км дуге дионице Немила - Доња Грачаница аутопута на Коридору 5ц, односно поддионица Немила – Врандук у дужини 5,7 км, Врандук - Понирак 5,07 км и Понирак - Доња Грачаница 6,9 км. Вриједност зајма за компоненту А је 27.150.000,00 америчких долара, а за компоненту Б 24,3 милиона евра.
Рок отплате ових зајмова је 20 година за компоненту А, уз пет година грејс периода, а за компоненту Б 18 година и четири године грејс периода. Зајмови су алоцирани на Федерацију БиХ.
Појединачни приједлози споразума са основама за вођење преговора за њихово закључивање биће достављени Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за бх. потписника предложен је министар финансија и трезора.
ДОБРА ВИЈЕСТ ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ БиХ У СЛОВЕНИЈИ: И ДАЉЕ БЕЗ ПЛАЋАЊА ТРОШКОВА ШКОЛАРИНЕ
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог за продужење важења Протокола између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Словеније о сарадњи у области образовања, чиме се омогућава да бх. студенти и даље буду ослобођени плаћања трошкова школарине у Словенији, коју плаћају странци.
Важење Протокола, који је закључен 2013. године, продужава се до краја студијске године у којој ће Босна и Херцеговина постати чланица Европске уније (ЕУ).
Поред тога што су бх. студенти изједначени са држављанима Републике Словеније у погледу плаћања трошкова школарине, за држављане БиХ сваке године на располагању је и 18 мјесечних стипендија за студијско усавршавање на високошколским установама у Словенији, а у оквиру Центра за мобилност и европске програме образовања и оспособљавања Републике Словеније (ЦМЕПИУС).
Министарство цивилних послова доставиће Приједлог за продужење важења Протокола Предсједништву БиХ на одлучивање.
ИЗВОЗ ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА ПРВИ ПУТ ПРЕМАШИО МИЛИЈАРДУ КМ
Савјет министара БиХ усвојио је Анализу трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа за период 2012 - 2017. година, у којој се наводи да је извоз ових производа из БиХ прошле године први пут премашио милијарду КМ.
Практично је извоз порастао за осам посто у односу на претходну годину, чиме је до сада остварена и највећа вриједност извоза из Босне и Херцеговине.
Размјена пољопривредно-прехрамбених производа у претходној години имала је највеће остварене вриједности у посљедњих шест година, што је праћено смањењем дефицита у износу три посто.
Укупан биланс размјене пољопривредних и прехрамбених производа са иностранством на годишњем нивоу износи у просјеку око 3,5 милијарде КМ.
Најзначајнији производи који су заступљени у извозу су масти и уља, воће, млијеко и млијечни производи, шећер и производи на бази шећера, житарице и брашно, вода, поврће, као и производи млинске индустрије и месо.
Производи млинске индустрије први пут су прошле године забиљежили суфицит у робној размјени у износу 2,4 милиона КМ, што практично значи да је остварена вриједност извоза већа од вриједности увезене робе.
ЕУ је наш најзначајнији партнер када је ријеч о размјени пољопривредно-прехрамбених производа, и то првенствено због трговине са Републиком Хрватском.
Током посљедњих година све значајнији је пласман пољопривредних производа БиХ и на друга тржишта, прије свега са ЕФТА групацијом, са којима БиХ остварује суфицит у трговини пољопривредно-прехрамбеним производима. Суфицит се остварује и са Републиком Турском и праћен је константним повећањем извоза, што илуструју подаци из 2017. године, када је суфицит износио 221 милион КМ, а извоз је био већи од 290 милиона КМ.
У групи трећих земаља је најзначајније тржиште Руска Федерација, гдје се биљежи стални пораст вриједности извоза, прије свега воћа и поврћа.
УСВОЈЕН МИГРАЦИОНИ ПРОФИЛ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Миграциони профил Босне и Херцеговине за 2017. годину. Ово је 10. миграциони профил којим Савјет министара БиХ на годишњем нивоу испуњава једну од обавеза у процесу либерализације визног режима те обезбјеђује увид у кључне трендове у области миграција.
У Миграционом профилу се наводи да су бх. дипломатско-конзуларна представништва у прошлој години издала 28.751 визу, што је више за око 25 посто у односу на 2016. годину. На граници БиХ је издато 57 виза, што је за 15 посто мање него у 2016. години, чиме се наставља тренд пада издавања виза на граници од 2016. године.
Гранична полиција у прошлој години одбила је 2.313 улазака у БиХ, што је повећање за 3,1 посто у односу на претходну годину, док је број откривених незаконитих прелазака државне границе износио 766 и троструко је увећан у односу на 2016. годину, када је одбијено 218 улазака у БиХ.
Настављен је тренд смањивања привремених боравака странаца у БиХ, којих је у 2017. години одобрено 11.372, у односу на 11.519 привремених боравака у 2016. години и 12.633 у 2015. години.
У прошлој години издато је 927 рјешења о протјеривању, што је значајно повећање у односу на годину раније, када је издато 418. Укупно је 860 странаца стављено под надзор у Имиграциони центар у 2017. години, што је повећање од 176,5 посто у односу на претходну годину, када их је било 311.
У складу са споразумима о реадмисији, у 2017. години прихваћено је 1.485 бх. држављана.
Држављанство БиХ у прошлој години добило је 667 особа, што је мање за 2,2 посто у односу на годину раније, а највише бх. држављанстава, и то 97 посто, стекли су држављани Србије и Хрватске.
УДВОСТРУЧЕН РАСТ ИЗВОЗА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства спољне трговине и економских односа о спољнотрговинском пословању у области органске производње у Босни и Херцеговини, у којој се биљежи тренд раста извоза органских производа у посљедње три године те наглашава значај потенцијала за њен даљни развој.
Тако је 2015. године извоз органских производа из БиХ износио два милиона евра, у 2016. години 3,5 милиона евра, док је извоз у 2017. години, у односу на 2015. удвостручен и износио је четири милиона евра. Државе у које се органски производи претежно извозе су Њемачка, Холандија, Данска, Италија, Шведска и Швајцарска.
Вриједност органских производа који су пласирани на бх. тржиште у 2015. години, према расположивим подацима, износила је 0,3 милиона евра.
У посљедњих пет година у БиХ је готово удвостручена површина земљишта под органском производњом, и то са 343 ха у 2011. години на 659 ха у 2017. години, али ово и даље представља мало више од 0,03 посто укупног обрадивог земљишта.
Незванични подаци говоре да на подручју Федерације БиХ постоји око 70 органских произвођача, а да је у Републици Српској идентификовано 26 произвођача који се баве органском пољопривредном производњом, највише у области љековитог биља и бобичастог воћа.
Међутим, потенцијали у овом сектору су знатно већи, што је препознато и оквирним Стратешким планом руралног развоја БиХ, у којем се посебном мјером даје подршка органској производњи, заштити животне средине и смањењу утицаја климатских промјена те уводи засебна подмјера која се односи на подршку производњи, цертификацији и контроли органске производње у складу са најбољим праксама, односно захтјевима тржишта ЕУ.
Стога ће Министарство спољне трговине и економских односа, у сарадњи са надлежним органима ентитета, кантона и Брчко Дистрикта БиХ, наставити активности с циљем унапређења услова спољнотрговинског пословања и извоза органских производа.
ХИТНО ФИНАЛИЗИРАТИ СТРАТЕШКИ ОКВИР ЗА РЕФОРМУ ЈАВНЕ УПРАВЕ
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о другом састанку Посебне групе за реформу јавне управе, који је одржан у Сарајеву крајем јануара 2018. године, и донио одговарајуће закључке.
Усвојене су и препоруке Европске комисије којима се наглашава важност даљњег провођења реформи у Босни и Херцеговини. Тако Босна и Херцеговина, између осталог, треба хитно финализирати цјелодржавни стратешки оквир за реформу јавне управе који морају усагласити сви нивои власти, након чега ће бити припремљен заједнички акцион план за његово провођење.
ПОКЛАЊАЈУ СЕ 32 РАЧУНАРА РАЊИВИМ КАТЕГОРИЈАМА ДРУШТВА
Савјет министара БиХ донио је Одлуку о преносу власништва над основним средствима, којом ће 32 рачунара Институције омбудсмена за људска права БиХ бити додијељена удружењима, савезима, школама, васпитно-поправним домовима, омладинским центрима, установама и заводима у Босни и Херцеговини.
Ради се о субјектима који, између осталог, окупљају Роме, дјецу са посебним потребама, инвалидна лица, младе и дјецу без родитељског старања из Бијељине, Бање Луке, Модриче, Рогатице, Брчко Дистрикта БиХ, Међугорја, Орашја, Босанског Грахова, Мостара, Сарајева, Фојнице, Пазарића, Санског Моста и Зенице.
НАСТАВЉА СЕ КОНТРОЛА МЕДА У БиХ
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине континуирано ће, у оквиру својих надлежности у сарадњи са надлежним органима БиХ, ентитета, Брчко Дистрикта БиХ, и у наредном периоду проводити све неопходне активности у вези са планирањем, припремом и провођењем мониторинга квалитета меда на тржишту БиХ.
Ово је закључено током разматрања Извјештаја о проведеном мониторингу квалитета меда на тржишту БиХ, у којем се наводи да је у 2017. години анализирано укупно 100 узорака меда, од којих 52 нису била у складу са важећим прописима у БиХ.
Међу узорцима 72 су узета из меда домаћег поријекла, од којих 42 нису у складу са бх. прописима. Од 28 узорака узетих из увозног меда 10 није одговарало важећим бх. прописима. Разлози неусклађености су били повећан садржај хидроксиметилфурфурола (ХМФ), ниска активност дијастазе, смањен садржај редукованих шећера, као и одступања вриједности за електричну проводљивост, садржаји сахарозе и минералних те материја нерастворивих у води, док два узорка меда нису имала декларацију.
ПОДРЖАНЕ ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЛИЦА КОЈА ПРИЈАВЉУЈУ КОРУПЦИЈУ
Савјет министара БиХ утврдио је и Мишљење Министарства безбједности на Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама Босне и Херцеговине, чији су предлагачи делегати Дарко Бабаљ, Бариша Чолак и Халид Гењац.
У Мишљењу се наводи да су оправдани разлози за доношење овог закона јер ће бити отклоњене одређене недоречености, као и нејасноће настале у његовој примјени.
Министарство безбједности доставиће ово мишљење Парламентарној скупштини БиХ. (крај)

