Одржана 159. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

ЗАТРАЖИТИ УКИДАЊЕ ЦАРИНА НА РОБУ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 

Савјет министара БиХ размотрио је Информацију о увођењу царина за увоз производа из БиХ на Косово* те је од косовске стране затражио да хитно укине таксе на робу из БиХ јер су у супротности са ЦЕФТА споразумом.

Такође, закључено је да се Европска комисија треба хитно укључити у рјешавање овог проблема и да за сада Босна и Херцеговина неће разматрати могућност увођења контрамјера.

Прије два дана је Влада Косова* донијела одлуку о увођењу царина од 100 посто на робу из БиХ и Србије, али Босна и Херцеговина није о томе званично обавијештена, него је одлука објављена на веб страници надлежног косовског министарства.

 

УНАПРЕЂИВАЊЕ БОРБЕ ПРОТИВ МЕЂУНАРОДНОГ КРИМИНАЛА И ТЕРОРИЗМА

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог основа за закључивање Споразума о сарадњи између Министарства безбједности Босне и Херцеговине и Министарства унутрашње безбједности Сједињених Америчких Држава о сарадњи у вези са употребом путничких информација.

Овим споразумом ће се унаприједити сарадња на подручју борбе против транснационалног криминала, транснационалних криминалних мрежа и активности, међународног тероризма и потенцијалних пријетњи по државну безбједност. Споразумом је предвиђена и техничка помоћ у успостављању АПИ (Аdvance Passenger Information) система који омогућава тијелима надлежним за вршење граничних провјера добијање података о путницима прије њиховог доласка на међународне аеродроме како би се послови граничних службеника вршили квалитетније и ефикасније, а уз најкраће задржавање путника.

Министарство безбједности БиХ ће Приједлог основа  за закључивање Споразума доставити Предсједништву БиХ у даљну процедуру, уз приједлог да се за потписника одреди министар безбједности БиХ.

 

ПОНАВЉАЊЕ УВОЗНИХ КВОТА ЗА НАБАВКУ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о понављању количина тарифних квота у 2018. години које се односе на увоз сировог шећера од шећерне трске за рафинисање.

Савјет министара је, у складу са Законом о царинској тарифи, изашао у сусрет захтјевима домаћег произвођача јер су количине тарифних квота за ове репроматеријале, који се не могу набавити по прихватљивим цијенама на домаћем тржишту, према подацима УИО БиХ, средином септембра 2018. године искориштене више од 50%. Сва набављена роба у оквиру увозних квота подлијеже строгом царинском надзору крајње употребе.

 

 

ОДРЕЂЕНА ГОДИШЊА КВОТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ СТРАНАЦА У 2019. ГОДИНИ

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у Босни и Херцеговини за 2019. годину. Доношењем ове одлуке квалитетније се задовољавају потребе тржишта рада у Босни и Херцеговини, а да при том није угрожена понуда домаће радне снаге. Такође се обезбјеђује већа контрола тржишта рада и смањење рада на црно.

Укупна годишња квота радних дозвола за продужење и ново запошљавање странаца у нашој земљи у 2019. години износи 1.570 радних дозвола, од чега се на Федерацију БиХ односи 880, РС 600 и Брчко Дистрикт 90 радних дозвола. Уважавајући стање на тржишту рада у БиХ, за 2019. годину се неће одређивати квоте за сезонско запошљавање.

Број радних дозвола које се могу издати за продужење већ издатих радних дозвола износи 975 радних дозвола, од тога за Федерацију БиХ 535, за РС 400 и Брчко Дистрикт 40 радних дозвола.

За ново запошљавање странаца, у складу са Одлуком, биће могуће издати 595 радних дозвола, од чега за Федерацију БиХ, за РС 200 и за Брчко Дистрикт 50 радних дозвола.

 

 

ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ У ОБЛАСТИ МИГРАЦИЈА

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о стању у области миграција у Босни и Херцеговини у вези са повећаним приливом миграната у Босну и Херцеговину.

Закључено је да Министарство безбједности достави детаљну информацију о реализацији Акционог плана хитних мјера и извјештај о утрошку донаторских средстава, да се припреме и Савјету министара на усвајање доставе одлуке о давању статуса прихватних центара објектима у којима су смјештени мигранти, те да се међу мигрантском популацијом направи евиденција дјеце без родитељског старања.

У информацији Министарства безбједности се наводи да се Босна и Херцеговина  у 2018. години суочила са значајним порастом незаконитих миграција преко властите територије, те да су у периоду од 9.11.2018. до 19.11.2018. године Служби за послове са странцима пријављена 703 незаконита мигранта. Намјеру за подношење захтјева за азил у БиХ у истом периоду исказала је 661 особа, док ниједна особа није поднијела захтјев за азил.

Према расположивим подацима, од 1.1.2018. до 19.11.2018. године Служби за послове са странцима пријављено је 22.411 незаконитих миграната на територији БиХ. Намјеру за подношење захтјева за азил у БиХ у истом периоду исказало је 21.158 особа, а захтјев за азил поднијело је 1.316 особа.

Највећи број миграната долази из Пакистана (7.428), Ирана (3.519), Сирије (2.768), Авганистана (2.687), Ирака (2.043) и Либије (780).

Министарство безбједности је, у сарадњи са надлежним институцијама, израдио Акциони план хитних мјера које се требају предузети са фокусом на незаконите мигранте и пропусност границе, прије свега са источним сусједима Босне и Херцеговине, а који је усвојен на 142. сједници Савјета министара БиХ, 15.5.2018. године.

Акциони план хитних мјера садржи пет приоритета, 17 мјера и 73 активности.

Министарство безбједности у сарадњи са надлежним институцијама и агенцијама предузима активности у складу са наведеним акционим планом хитних мјера и закључцима Савјета министара БиХ.

Припадници Државне агенције за истраге и заштиту, Дирекције за координацију полицијских тијела у БиХ и Министарства унутрашњих послова Републике Српске и даље пружају помоћ Граничној полицији БиХ у обављању послова надзора границе.

 

УСВОЈЕН ДОКУМЕНТ ЗА ДИСКУСИЈУ ЗА САСТАНАК ПОДОДБОРА ИЗМЕЂУ ЕУ И БиХ

Савјет министара БиХ размотрио је и усвојио Информацију о одржавању трећег састанка Пододбора за транспорт, енергију, животну средину и регионални развој између ЕУ и БиХ, који ће бити одржан 13.12.2018. године Бриселу. У вези с тим, усвојен је Документ за дискусију и дата сагласност на приједлог састава делегације БиХ. Дирекција за европске интеграције задужена је да у сарадњи са надлежним институцијама у БиХ проведе све преостале припремне радње за одржавање трећег састанка Пододбора за транспорт, енергију, животну средину и регионални развој између ЕУ и БиХ.

 

ПЛАН АКТИВНОСТИ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ БиХ

Савјет министара БиХ усвојио је План активности Програма економских реформи БиХ за 2019 – 2021. годину (ЕРП).

Програм економских реформи је побољшана верзија Економског и фискалног програма (ЕФП) који су подносиле земље потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Пред БиХ се налази задатак израде Програма економских реформи за период 2019 – 2021. година, који садржи средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, укључујући и фискалне мјере, те свеобухватан програм структурних реформи с циљем побољшања раста и конкурентности земље. ЕРП треба бити достављен Европској комисији до краја јануара 2019. године.

Дирекција за економско планирање задужена је да као координатор за Програм економских реформи БиХ за 2019 - 2021. годину на нивоу БиХ у сарадњи са ентитетским координаторима проведе План активности и припреми документ.

 

 

УСВОЈЕН СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ РАДА СМБиХ 2019 – 2021

Савјет министара БиХ усвојио је Средњорочни програм рада Савјета министара Босне и Херцеговине 2019 - 2021, уз корекцију у дијелу који се односи на провођење мјера у сектору правде.

Средњорочни програм рада Савјета министара Босне и Херцеговине 2019 - 2021. обухвата преглед средњорочних циљева са показатељима праћења чијом ће реализацијом 56 институција, које за свој рад одговарају Савјету министара БиХ, допринијети остварењу општих и стратешких циљева који су идентификовани у документу „Стратешки оквир за БиХ“. Документ је сачињен на основу улазних података које су доставиле надлежне институције, а за које су у Анексу 1 - Акциони план Средњорочног програма рада Савјета министара БиХ, исказани програми, показатељи праћења по годинама, те процјена укупних трошкова разврстана по изворима финансирања за наредни трогодишњи период. Анекс 2 даје преглед закона и других прописа и развојно-инвестиционих пројеката, док је Анексом 3 дат приказ укупних потребних финансијских средстава и извора финансирања за реализацију планираних средњорочних циљева.

Општи принципи развоја повезани су са стратегијом Европа 2020 и стратегијом Југоисточна Европа 2020 кроз принципе развоја: интегрисан, паметан, одржив, инклузивни раст и принцип управљања у функцији раста. Стратешки циљеви развоја су макроекономска стабилност, развој конкурентног економског окружења, развој људских ресурса, повећање индустријске конкурентности, унапређење културе и креативних сектора, равномјеран регионални развој, побољшање управљања животном средином, бржи развој пољопривреде и рурални развој, развој енергетских потенцијала с акцентом на обновљиве изворе и енергетску ефикасност, повећање могућности запошљавања, промоција инклузивности у образовању, смањење сиромаштва, унапређење здравствене заштите и убрзање процеса транзиције. (крај)

(*Овај назив не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом 1244 СБ УН)