Иницијатива предсједавајућег Звиздића

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић позвао је Републику Хрватску да ратификује, а Републику Србију да потпише уговор о граници са Босном и Херцеговином. Иницијатива предсједавајућег Звиздића објављена је у цијелости: 

“Имајући у виду укупну атмосферу на простору Западног Балкана, која је у посљедње вријеме обиљежена провокацијама, јавним вербализирањем опасних сецесионистичких намјера, фалсифицирањем хисторије, негирањем геноцида у Сребреници и глорифицирањем ратних злочина(ца), злослутним идејама о цртању нових граница на бази етничких принципа, тенденциозним и злонамјерним повезивањем БиХ са односом између Србије и Косова, неприхватљивим царинским наметима и баријерама супротно одредбама важећих споразума, узурпацијом имовине, кршењем међународних конвенција и неприхватањем пресуда међународних судова, мијешањем у унутрашње ствари и сличним недобросусједским активностима и порукама, сматрам да је вријеме, и то управо сада, да се промијене тренутне парадигме понашања које воде у слијепу улицу, јер оно што највише треба Западном Балкану нису нове хегемонистичке политике и подјеле, него позитиван политички дијалог, мир, међусобна сарадња и напредак. 

 

На то нас, ако сви желимо да припадамо породици европских држава, а БиХ је безалтернативно  опредијељена за европске интеграције, обавезују и бројни документи које су прихватиле све земље Западног Балкана. 

Сматрам потребним подсјетити на неке од њих, попут: Стратегије за “кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ са Западним Балканом”, коју је усвојила  Европска комисија у фебруару 2018. године, потврђујући европску будућност нашег региона као геостратешко улагање у стабилну, снажну и уједињену Европу засновану на заједничким вриједностима. Тим документима припада и  Декларација лидера чланица ЕУ, потписана на Самиту у Софији у мају 2018., у којој је посебно истакнуто да “ЕУ подржава земље ЗБ у њиховој посвећености наставку јачања добрих сусједских односа, регионалне стабилности и узајамне сарадње, те да се то посебно односи на проналажење ефикасних рјешења за билатералне односе и спорове”, као и “Заједничка декларација за област регионалне сарадње и добросусједских односа”, која је потписана у Лондону, у јулу 2018. године, од стране премијера не само земаља Западног Балкана, него и земаља чланица ЕУ, учесница Берлинског процеса: Њемачке, УК, Француске, Аустрије, Италије, Хрватске, Словеније и Пољске.  

 

Дакле, у овим, као и бројним другим документима посвећеним регији Западног Балкана, посебна пажња је посвећена јачању добрих регионалних односа који морају бити базирани на међусобном разумијевању и безувјетном поштивању суверенитета, интегритета и међународноправног субјективитета сваке од земаља. 

 

Јасно су назначени приоритети и области заједничке сарадње, као и конкретни изазови с којима се суочава Западни Балкан, са посебним фокусом на важност провођења потребних реформи, те рјешавање свих отворених билатералних питања прије приступања ЕУ. 

 

Управо су реформе и сарадња на пољу политике, економије, сигурности, образовања, науке, културе, младих итд. неке од кључних одредница заједничког дјеловања које смо у нашем региону сви прихватили, али очито неки стварно, а неки, нажалост, декларативно како би се пред представницима ЕУ и међународне заједнице представили као промотори мира и сарадње. 
Оно што је потпуно јасно, и безброј пута практично и институционално доказано, јесте да БиХ у потпуности поштује суверенитет и територијални интегритет својих сусједа, а вјеродостојност оваквог става је показана кроз  потписивање Споразума о граници са Црном Гором и кроз конкретне приједлоге и искрену намјеру да се исти правни акт ратифицира, односно испреговара и потпише и са нашим другим сусједима. 

Познато је да је Уговор о државној граници између БиХ и Републике Хрватске потписан 1999. године и да се, иако није ратифициран, примјењује, док са Републиком Србијом такав уговор, још увијек, није испреговаран. 

 

Зато поново позивам Хрватску да ратифицира потписани Уговор о граници са БиХ,  а Србију да са Босном и Херцеговином, а у циљу јачања међусобне сарадње, мира и стабилности, у најкраћем року потпише међудржавни Уговор о граници. 

 

Финализација ових билатералних питања би имала изузетну симболику међусобног повјерења и сарадње, и уједно представљала најконкретнију потврду више пута изречених ставова наших комшија о поштивању суверенитета и територијалног интегритета БиХ. Био би то истовремено и најбољи израз политичке зрелости и друштвене одговорности свих регионалних лидера који су искрено наклоњени  одрживој и трајној стабилности на Балкану. 

 

Једноставно казано, то би било трасирање пута који би нас водио у просперитетну будућност и изградњу повјерења и трајног помирења. Све друго би и даље бацало “сјену” на искреност изречених ставова о међусобном поштивању и представљало плодно тло за даљње великодржавне, радикалне и провокативне идеје и активности. 

 

Подсјећам да је Босна и Херцеговина, као вишестољетна хисторијска чињеница, са својом неуништивом културолошком испреплетеношћу, 22. маја 1992. године постала чланица Уједињених народа, чиме је призната као суверена држава у постојећим границама. Иста ствар је и са сусједима БиХ. 

 

Због тога би међусобним  потврђивањем међународно признатих граница престале шпекулације о територијалним претензијама, отцјепљењима, подјелама, етничким размјенама територија и скривеним али, нажалост, још увијек живим намјерама стварања “великих” држава. 

 

Биле би то поруке за мир, за будућност, за нове генерације и њихов просперитет. 
Дакле, ратификација, односно  потписивање уговора о граници између БиХ, Републике Хрватске и Републике Србије, у овоме би моменту била најефикаснија порука која би прекинула спиралу тензија и покренула оздрављујући процес сарадње, повјерења и помирења, развоја укупног региона и сваке државе појединачно. 

 

Једино кроз искрену сарадњу, заједнички наступ и економско и инфраструктурно повезивање, регион Западног Балкана има шансу да постане привлачан страним инвеститорима и сигуран и просперитетан за будуће генерације. Због тога је најважнији задатак за оне који тренутно воде политичке и друге процесе да донесу мудре и храбре одлуке, усклађене са нормама међународног права и поштивања суверенитета, и тиме покажу жељу за изградњом  повјерења и међусобне сарадње. 

 

Баш као што је то рекао “архитекта уједињене Европе”, Р. Шуман: “Европа се неће створити одједном. Изградит ће се путем конкретних постигнућа која ће прво створити истинску солидарност.”

 

Ратифицирањем Уговора о граници измедју БиХ и Р Хрватске, и потписивањем и ратифицирањем Уговора о граници измедју БиХ и Србије, и ми бисмо, заједно са Црном Гором, као регион створили темеље истинске солидарности и изградње заједништва. 

 

Урадимо то сада, због генерација које ће доћи послије нас.”

                                                                                                                        (крај)