Говори
Обиљежавање Дана Еуропе и Дана побједе над фашизмом у Мостару (АУДИО)
09.05.2018
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Поштовани,
Прије тачно седам мјесеци сам, заједно са федералним премијером Фадилом Новалићем, посјетио овај национални споменик Босне и Херцеговине и затекао призор који нас је и растужио и разочарао. Цијела градитељска цјелина и један од најзначајнијих и најљепших амбијенталних споменика антифашизму, не само у БиХ него и на подручју цијеле регије бивше Југославије, па и Балкана, био је девастиран и запуштен и изложен дугогодишњем дивљању вандала и неофашиста.
Тада смо, пред свим добронамјерним Мостарцима, Босанцима, Херцеговцима и поштоваоцима овог грандиозног споменика подигнутог у славу антифашизма, патриотизма, родољубља и човјекољубља, дали чврсто обећање да нећемо одћутати на барбарско уништавање и цивилизацијску срамоту коју смо тада затекли. И нисмо.
Подржали смо иницијативе мостарских институција и ентузијаста из Центра за мир и мултиетничку сарадњу, Одбора за подршку обнови овог националног споменика, Мостарског круга и других бројних пријатеља и поштовалаца тековина антифашистичке борбе, хуманистичких вриједности и добре традиције његовања међуљудских односа и респекта према вриједностима из прошлости, те смо премијер Новалић и ја, заједнички окупили велики број пријатеља пројекта, са нивоа федералних, кантоналних и градских власти, као и донатора који су, свако на свој начин и у оквиру својих могућности, узели учешће и подржали пројекте обнове и ревитализације појединачних споменичких цјелина.
Овим наш ангажман, као и ангажман свих оних који цијене вриједности слободе, једнакости, људских права и солидарности, неће престати, јер и данас, када уједињена Европа слави свој дан и када се, диљем планете, са великим пијететом обиљежава Дан побједе над фашизмом и одаје почаст жртвама Другог свјетског рата, ми у Босни и Херцеговини свједочимо да фашистичке и хегемонистичке идеологије још увијек нису поражене.
Догађаји из недавне прошлости, али и наша свакодневница, потврђују, нажалост, да елементи дискриминације која граничи са обрисима фашизма постоје у бх. друштву, мање или више прикривени и због тога – и то желим посебно нагласити, прихватање европских и цивилизацијских вриједности и јачање идеје антифашизма мора бити императив свима нама.
Наша искуства су тешка и болна, темељимо их нажалост на искуству из непосредне прошлости, јер идеологија за коју смо мислили да је 9. маја 1945. заувијек сломљена, на овим је просторима поново оживјела почетком '90-тих година, што је резултирало неким од најгорих злочина у хисторији БиХ и Европе. И ако смо тада наивно вјеровали да је фашистичка идеја капитулирала 1945. године и да се логори, масовни злочини и геноцид више не могу поновити, данас знамо да фашизам има хиљаду лица,да се хисторија понавља ако не научимо потребне лекције и да због тога антифашизам мора бити једна од кључних одредница нашег дјеловања.
Борба против фашизма је борба против свих подјела, националних, вјерских, идеолошких, које су босанскохерцеговачком друштву наметнуте извана, јер је стварна бит Босне саткана од јединства различитости, то је и борба против све агресивнијих покушаја хисторијског ревизионизма, али и однос према нашем антифашистичком наслијеђу, као једном од најважнијих цивилизацијских тековина.
Управо из тог разлога, Дан побједе над фашизмом и Дан Европе обиљежавамо на овом мјесту, које је споменик антифашистичке борбе и представља сјећање на све погинуле у Народно-ослободилачком рату.
Када смо у новембру прошле године посјетили Партизанско гробље и видјели у каквом се стању налази, обећали смо помоћ како би овај спомен-комплекс, који је умјетнички, амбијентални и архитектонски драгуљ, обновили и вратили му изглед какав заслужује.
Сретан сам што данас видим да се споменик уређује, да нема више провокативних симбола и увредљивих порука, јер морамо знати да је однос према властитој прошлости истовремено и однос према нашој будућности.
А овдје, на Партизанском гробљу у Мостару ми, као Босанци и Херцеговци, можемо бити поносни на наше дједове који су се прикључили свјетском антифашистичком покрету и у Другом свјетском рату побиједили фашизам.
Обиљежавање данашњег датума је израз поштовања према антифашистичкој прошлости и цивилизацијским вриједностима на којима почивају сва модерна друштва.
Исто тако, управо овдје, на овом мјесту, је и споменик младости Мостара, онима који су даровали своје животе у борби против фашизма. То никада не смијемо заборавити. Не смијемо никада заборавити нашу прошлост, нити ону од прије седамдесет, нити ону од прије двадесет година.
Због тога, однос према младости којој је и посвећен овај меморијални комплекс, треба бити једнак односу какав имамо према мостарској младости која лежи у мостарским харемима и гробљима јер су се и једни и други борили против фашизма и барбаризма.
А овај Споменик у Мостару – како је у љето 1965. године, одмах по завршетку изградње, рекао сам аутор, архитекта и мој уважни професор Богдан Богдановић, јесте споменик једног града. Он нам, прије свега, говори о Мостару – борцу и о Мостару – пјеснику.
Архитекта Богдан Богдановић је овдје успио да направи своју искрену мостарску причу: причу о томе како ће се – заувијек - Партизанско спомен гробље и Град Мостар гледати лицем у лице, очи у очи – Град мртвих антифашистичких јунака, углавном младића и дјевојака, и Град живих, за које су они положили животе.
И једни и други, свако у своје вријеме, нису погнули главу пред мрзитељима других и другачијих, пред рушитељима свога града и своје државе.
Захваљујући насљеђу и једних и других, ми данас баштинимо антифашистичке вриједности на којима почива модерна Европа.
Како се у свим државама чланицама Европске уније, али и у земљама које су потенцијални кандидати за чланство, 9. мај слави и као дан када је започео процес уједињене Европе, желим рећи да је БиХ постала кредибилан дио тих процеса и да смо, након вишегодишњег застоја у процесу европских интеграција направили значајне искораке.
Са овог важног мјеста, уз честитке за Дан побједе над фашизмом и Дан Европе, шаљемо и поруку да смо ми одувијек дио европске породице народа и да ћемо ускоро и формално постати њен равноправни члан.
На томе вриједно радимо и то је наш задатак, наша обавеза и наше насљеђе које ћемо оставити младим генерацијама које ће живјети у миру као Европљани.
Хвала вам.(крај)


















