Обраћање предсједавајућег Звиздића на конференцији посвећеној другој годишњици ступања на снагу ССП-а

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обратио се у Сарајеву учесницима конференције посвећене другој годишњици ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и Европске уније. Обраћање предсједавајућег Звиздића објављено је у цијелости:  Цијењене колеге, поштоване даме и господо!

 

Задовољство ми је што имам прилику да се обратим овом уваженом аудиторију на конференцији којом обиљежавамо двије године од ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању. Много тога је претходно казано, али дозволите да укратко подсјетим шта су тачно значиле протекле двије године за европску будућност и перспективу Босне и Херцеговине.

Илустративан опис је дала  уважена висока представница за вањску и сигурносну политику Европске уније гђа Федерица Могхерини, током њене посјете Сарајеву у марту ове године, када је изјавила да је наша држава Босна и Херцеговина направила импресиван напредак на путу ка пуноправном чланству Европске уније. И то, уистину, јесте тако. Протекле двије године су биле истинска прекретница за процес европских интеграција током којег је Босна и Херцеговина направила најзначајнији искорак и, због тога, 2016. годину можемо с пуним правом назвати најуспјешнијом годином европских интеграција, годином у којој смо поднијели захтјев за чланство у Европској унији у фебруару, да би она била прихваћена на сједници Вијећа за опће послове ЕУ одржане 20. септембра када је донесен и Закључак за покретање процеса израде Мишљења о бх. захтјеву за чланство у ЕУ. Наредни  корак је био 9. децембар, хисторијски дан за Босну и Херцеговину, када ми је уважени комесар Хахн у истој овог згради уручио Упитник Европске комисије, чиме је и формално започео један од најсложенијих  процеса израде Мишљења који је у току.

Сви који данас сједимо овдје знамо врло добро да је наведеним догађајима претходио период стагнације и назадовања у процесу европских интеграција, период у којем је на различите начине опструирано ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, период у којем смо, нажалост,  изгубили вишемилионске износе националних и регионалних ИПА фондова, период чије посљедице у одређеном дијелу и данас можемо осјетити. Ипак, захваљујући иновираном приступу Европске уније према БиХ из 2014. године, односно тзв. британско-њемачкој иницијативи, добили смо прилику да с новим замахом и фокусирајући се на питања која су сами грађани кандидирали као најзначајнија - социо-економски напредак цјелокупног бх. друштва, подузмемо кораке који су получили конкретне резултате. Тиме је заузет став да се као кључни приоритети и теме намећу она питања којима се побољшава животни стандард грађана у БиХ, јача регионална сарадња и стварају увјети за дугорочни мир и стабилност као предувјет укупног економског и друштвеног просперитета.

Споразум о стабилизацији и придруживању потписали смо давне 2008. године. У то вријеме наша држава је била на самом врху земаља Западног Балкана у процесу европских интеграција, уз земље које су данас или пуноправне чланице (Р Хрватска) или земље кандидати (све остале земље у региону), а онда је кренуо период стагнације који је донио ненадокнадиву штету свима у БиХ. Због тога, сви ми као носиоци извршних и законодавних власти у БиХ дужни смо да грађанима цијеле Босне и Херцеговине осигурамо амбијент трајне стабилности и просперитета, и то континуираним усклађивањем и прихватањем стандарда и правне стечевине Европске уније, стицањем статуса кандидата, те у скоријој будућности и почетком отварања преговарачких поглавља.

То је оно што жели доминантна већина грађана БиХ, јер истраживање које је Дирекција за европске интеграције провела у 2016. години показује да укупан проценат подршке чланству у ЕУ од стране грађана БиХ износи 76% , при чему је у ФБиХ и Брчко Дистрику овај процент виши од 90%, док у РС-у тај процент износи 50,7%. Грађани су изнијели јасан став који нас све скупа обавезује да сви напори, рад и труд у наредном периоду буду додатно интензивирани да бисмо ту обавезу испунили.

Процес европских интеграција није изолиран процесс, нити резултат рада појединца, одређеног органа власти или институције, него цјелокупног бх. друштва и сваки дио укупне друштвене заједнице има своју улогу, али свакако и користи од истог. Вијеће министара БиХ је своју улогу у овом процесу прихватило веома сериозно и све наше обавезе смо професионално  испуњавали. Задовољство ми је истаћи да је позитивна улога Вијећа министара у овом процесу препозната и у Извјештају Европске комисије за 2016. годину.

У протекле двије године показали смо да је, што се тиче институција на свим нивоима у Босни и Херцеговини, могуће  постићи високи степен усаглашености када се ради о питањима кључним за даљњи напредак на путу у ЕУ. Не могу рећи да је тај процес био једноставан, али је свакако остварив, те у том смислу даје наду да ћемо и наредни посао који стоји пред нама једнако успјешно завршити.

Дозволите да се кратко осврнем на најзначајније резултате који су услиједили након ступања на снагу. Као што сви знате, сви нивои власти су усвојили свеобухватан пакет социо-економских реформи, односно Реформску агенду БиХ за период од 2015-2018. године с пратећим акционим плановима за ниво Вијећа министара те плановима за ниво ФБиХ и РС-а. У оквиру надлежности Вијећа министара, Акциони план за реализацију Реформске агенде садржи укупно 34 активности. До 1. 6. 2017. године у потпуности је проведено 18 активности, што представља степен реализације од 53% у односу на укупан број мјера. Осим овога, 7 мјера је започето у 2015. и 2016. години, те се проводе континуирано. У односу на број планираних мјера у временском периоду од 2 године, реализирано их  је 80 % на нивоу Вијећа министара.

Мјере које су проведене резултирале су заустављањем раста јавне потрошње, ограничавањем и смањењем укупних издатака за плаће у јавном сектору, те повећањем ефикасности пореског система. Фискални приходи су као посљедица повећане ефикасности пореских управа наставили раст, па су прикупљени приходи од индиректних пореза у 2016. години већи за 4,48% у односу на 2015. годину. Приходи од директних пореза у ФБиХ у 2016. години су у односу на 2015. већи за 11%, а у РС за 7%.

Као резултат провођења мјера из реформске агенде, БиХ је сачувала стабилност финансијског система и свој кредитни рејтинг (извјештај Moody's за 2017. је очувао кредитни рејтинг БиХ с позитивним перспективама).

Побољшање пословне климе одразило се на наставак економског раста БиХ. Реални раст бруто друштвеног производа (БДП) у 2015. години износио је 3 %, а у 2016. години 2,8 %. Анализа пораста БДП-а по економским гранама показује да је највећи раст био у сектору пољопривреде, шумарства, односно дрвнопрерађивачке индустрије и риболова (9,36 посто у односу на претходну годину), металске индустрије, смјештаја и угоститељства (6,13 посто), те пријевоза и складиштења (4,85 посто).

Услијед повећања конкурентности бх. компанија, настављен је тренд раста извоза. У 2016. години извоз је за 4,8 посто  био већи него у 2015. години. Покривеност увоза извозом у 2016. години се повећала на 58,3% (у односу на 56,7% у 2015. години), док се вањскотрговински дефицит смањио за око 4 %.

У првом кварталу 2017. године резултати су још бољи: извоз је већи за 13 % у односу на исти период 2016. године, покривеност увоза извозом је 62,8 %, што представља повећање од 4,5 % у односу на исти период 2016. године.

Дошло је и до процвата туризма и везаних привредних грана. У 2015. години туристи су остварили 1.029.000 посјета, што је више за 21,5 % и 2.143.118 ноћења, што је више за 25,2 % у односу на 2014. годину. У 2016. години раст броја посјета је 11 %, а ноћења 10 % у односу на 2015. годину. Номинални број туриста у мају 2017. године је за 26 % већи него у мају 2016. године.

Дакле, сви витални економски параметри су у порасту.

Надаље, процес техничке прилагодбе ССП-а, ради приступања Републике Хрватске Европској унији, у поступку је ратификације и тај поступак је у завршној фази.

Између ЕУ и Босне и Херцеговине се одвија редован политички и економски дијалог у оквиру заједничких тијела која произлазе из ССП-а. Тако је први састанак Вијећа за стабилизацију и придруживање одржан у децембру 2015. године, а одмах потом је одржан и први састанак Одбора за стабилизацију и придруживање, те је успостављена потребна институционална структура за будуће циклусе пододбора. Први циклус састанака пододбора у оквиру ССП-а започео је у 2016. години са 6 одржаних састанка пододбора, док је  у 2017. години одржан и састанак Посебне скупине за реформу јавне управе. Други састанак Одбора за стабилизацију и придруживање је одржан 31. 5. 2017. године, а у припреми је и други састанак Вијећа за стабилизацију и придруживање.

Регионална сарадња представља веома битан елемент Споразума о стабилизацији и придруживању и Босна и Херцеговина и у том погледу показује завидне резултате. Вијеће министара БиХ је посебан акцент ставило на унапређење сарадње са сусједима и томе свједочи и одржана заједничка сједница с Владом Републике Србије, као и недавни самит премијера Западног Балкана који је одржан у овој истој згради, док тренутно планирамо и одржавање заједничке сједнице с Владом Републике Хрватске као и Владом Републике Црне Горе. Пуноправно учествујемо у низу мултилатералних регионалних иницијатива, те смо унаприједили и билатералне дипломатске односе. Нарочито наглашавамо да је Босна и Херцеговина по обавезама које произилазе из члана 15. ССП-а потписала уговоре са Црном Гором и Македонијом, док су слични споразуми са Албанијом и Србијом у току. Такођер, Босна и Херцеговина је нарочито похваљена за судјеловање у Берлинском процесу и Агенди за повезивање, те очекујемо да ће кандидирани бх. пројекти бити прихваћени ове године на Самиту земаља Западног Балкана који ће се одржати у Трсту, 12. јула.

Пред Босном и Херцеговином је у наредном периоду важан задатак, а то је привођење  крају процеса одговарања на Упитник Европске комисије. Поред наведеног, обавеза свих нивоа власти јесте да континуирано проводе обавезе из Реформске агенде и у том смислу ентитетски нивои ће имати значајнију улогу у наредном периоду.

Морам казати да смо у  вези с механизмом координације, протеклих не само дана, већ мјесеци, као и годинама уназад, много слушали и примјетно је да се доста произвољно дају оцјене о постојању и функционалности истог. Желим истакнути да је механизам координације профункционирао, и то оног момента када је одржан први састанак неког од тијела предвиђених механизмом. У том смислу ми смо већ одржали неколико кључних састанака, кокретно два састанка врховног политичког тијела - Колегија за европске интеграције те четири састанка Комисије за европске интеграције, која је врховно стручно тијело у механизму координације. На Вијећу министара су усвојене све неопходне одлуке у циљу формирања тијела предвиђених Одлуком о систему координације у процесу европских интеграција. Одлукама Вијећа министара успостављене су и радне групе, односно 33 према поглављима правне стечевине ЕУ, те додатне три радне групе у циљу припреме јединствених одговора за поглавља политички и економски критериј и реформа јавне управе.  Усвојено је и Једнообразно упутство о министарским конференцијама.

Сходно наведеном, успостава свих тијела предвиђених системом координације је завршена. Очекујем да ће радне групе већ идуће седмице  званично почети израду јединствених одговора у име БиХ. Подсјећам да је у Јединствени информациони систем свој допринос унијело свих 13 нивоа власти те да је према ријечима представника Владе РС-а и овај ниво власти припремио свој допринос, стога, будући да су сви предувјети ту, очекујем да се и усаглашен Одговор Босне и Херцеговине припреми у што скоријем року. Позивам представнике свих нивоа власти да, у складу са својим обавезама и надлежностима, наредни период искористе да максималним залагањем и заједничким радом овај неопходан процес заједнички приведемо крају.

Наглашавам да је стручно-техничка подршка од самог почетка процеса континуирано пружана од Дирекције за европске интеграције, сходно прописаним надлежностима ове институције, те да ће бити и настављена у наредном периоду. Пуно се  говорило  и превођењу, те желим разјаснити да ће и ово питање, као и сва друга, бити ријешено унутар  постојећих бх. капацитета.

Наредни кораци Босне и Херцеговине у смислу испуњавања обавеза према ССП-у требају бити усмјерени  на прилагођавање законодавства у Босни и Херцеговини законодавству Еуропске уније, односно израду свеобухватног Програма интегрирања БиХ у ЕУ, како је и прописано чланом 70. ССП-а. Иако је обавеза усклађивања наступила самим моментом потписивања ССП-а, овај процес је био блокиран од појединих нивоа власти. Будући да су сви захтјеви сада испуњени, односно да је успостављен механизам координације, неопходно је да се одмах по завршетку одговора на Упитник овај процес хитно покрене и да се постојеће блокаде овог процеса заврше. Упоредо с наведеним, приоритет свих треба бити израда и усвајање цјелодржавних стратегија у кључним областима у циљу приступа укупним фондовима предвиђеним кроз ИПА ИИ аранжман. Подсјећам да су до сада усвојене стратегије транспорта и заштите околиша, док је у току израда енергетске стратегије. Ове стратегије представљају кључне документе, односно увјете за кандидирање пројеката и привлачење инвестиција.

Цијењене колеге!

Потпуно сам свјестан да тренутна политичка клима јасно указује да смо ушли  у период предизборних кампања, те да она може бити озбиљан разлог успоравања свих позитивних процеса. Напредак ка даљњој интеграцији у Европску унију и даље мора остати најважнији вањскополитички приоритет. Зато желим јасно подвући да европска будућност нема алтернативу и представља једини избор за Босну и Херцеговину,  у циљу осигурања трајне стабилности и економског просперитета, те стварања боље друштвено-економске климе за све њене грађане и конститутивне народе. Надам се да ћемо једни другима, и позиција и опозиција, у овом процесу бити подршка, да ћемо сачувати синергијски приступ у реализацији задатака који се налазе на европској агенди Босне и Херцеговине. Хвала.