Обраћање предсједавајућег Звиздића на Међународној пословној конференцији



Поштоване екселенције,

цијењени гости и учесници Конференције,

поштовани премијери и министри,

драги пријатељи!

Желим изразити задовољство што се данас могу обратити на овој, сада већ препознатљивој међународној пословној конференцији коју организује Кантон Сарајево,а која у свој фокус ставља економске активности, раст и развој Кантона, те омогућава директне сусрете привредника из Кантона са њиховим партнерима из земље и иностранства. 

Унапређење економије у БиХ, стварање позитивне подузетничке климе, повећање конкурентности привредног сектора, потицање домаћих и привлачење страних инвеститора, интензивирање промоције наших економских и инвестиционих потенцијала су најважнији циљеви свих нивоима власти у БиХ, па ћу се у том смислу као предсједавајући Вијећа министара БиХ кратко осврнути на оно што смо ми урадили и што је уједно директан допринос развоју бх економије у неколико протеклих година, а што је јасно видљиво кроз побољшање  најважнијих економских параметара у БиХ.

БДП је у 2017. години  износио, за нас до сада рекордних, 31 милијарду и 332 милиона КМ. Стопа раста индустријске производње у 2017. години износила је 3,1 посто, док је стопа незапослености са 25,4 посто у 2016.години, смањила на 20,5 посто на крају 2017. Године, а Према подацима из анкете о радној снази у 2018. години стопа незапослености је износила 18,4% што показује како се овај, за нас веома важан макроекономски показатељ и даље поправља.

Јавни дуг је на крају 2017.године износио 11,334 милијарде КМ што је  смањење за око 750 милиона КМ у односу на претходну годину и БиХ је и даље најмање задужена држава у Европи – наш дуг је мањи од 36% ГДП-а док истовремено имамо најбољу структуру вањског дуга.

Директне стране инвестиције на крају 2017 године су износиле су 777,7 милиона КМ , од којих се 569,9 милиона КМ односи на ФБиХ ( 73,28% ) а остатак на РС. Највећи страни улагачи у БиХ су Аустрија са 1.3 милијарди еура, а затим слиједе Хрватска и Србија са по 1,1 милијарду еура, те Словенија са 486 милиона еура. Највећа улагања су била у сектор производње ( 34% ).

Поштоване даме и господо, посебно бих се осврнуо на резултате остварене у вањскотрговинској размјени БиХ , који још једном потврђују побољшање укупне економске ситуације у нашој земљи као и повећање нивоа конкурентности босанскохерцеговачке економије.

Из напријед наведених података  произилази да је укупна вањскотрговинска робна размјена са свијетом повећана за 14,61 посто, да је извоз повећан за 16,54 посто, увоз за 13,44 посто, те да се покривеност увоза извозом повећала за 2,73 посто, па је износила 61,71 посто.

Наш главни трговински партнер и даље је остала Европска унија са 68,6 посто учешћа у укупној робној размјени током 2017 године. Земље ЦЕФТА-е су на другом мјесту са 16 посто, земље ЕФТА-е 2,3 посто, док на све остале вањскотрговинске партнере отпада 13,1 посто.

Желим истакнути и чињеницу да је  БиХ  највише извозила у Њемачку ( 1,61 милијарда КМ ), Хрватску ( 1,32 милијарди ), Италију ( 1,21 милијарду ), Србију (1,15 милијарди ), Словенију 987 милиона ), Аустрију ( 908 милиона ) и Турску 432 милиона КМ.

Тренд раста вањскотрговинске размјене са свијетом наставља се и у 2018 години: укупан обим вањскотрговинске размјене са свијетом у осам мјесеци 2018 године износио је 20 милијарди и 494 милиона КМ . Извоз је износио 7 милијарди и 820 милиона КМ што је за 10,4%  више у односу на исти мјесец претходне године.   Покривеност увоза извозом је износила 61,7%. Покривеност увоза извозом са земљама ЕУ, као главним спољнотрговинским партнером, износила је 75,3%.

Све наведено је значајним дијелом резултат  активности које су проводили сви нивои власти у БиХ. Када је Вијеће министара у питању желим посебно нагласити значај усвајање Закона о акцизама, који ће покренути најзначајније грађевинске радове у БиХ, те доношење Одлуке о условима и поступку остваривања права на ослобађање од плаћања увозних даџбина од којих ће користи имати преко 200 бих компанија. Важно је споменути и доношење Стратегије руралног развоја, те низ трговачких споразума који су омогућили извоз великог броја босанскохерцеговачких производа, посебно на Европско, Турско и Руско тржиште.

Желим овом приликом да  споменем  још један економски сектор који има изузетан потенцијал. То је туризам, а БиХ је према подацима Свјетске туристичке организације, земља која је у задњих неколико година остваривала раст и до 20 посто у области туризма. Ове године, тачније у периоду периоду јануар – јули 2018. туристи су остварили 811.660 посјета, што је више за 12,2% и 1.690.663 ноћења, што је више за 14,3% у односу на исти период 2017. године.

Ако се у обзир узму наведени подаци, онда с правом очекујемо још интензивнији развој ове економске гране у БиХ. Оно што бих посебно препоручио као добру шансу за улагања у БиХ су сектори енергетике, туризма, ИТ индустрије затим металне, дрвне индустрије, као и пољопривредне, односно прехрамбене индустрије.

Што се тиче Вијећа министара и његове помоћи наставку јачања босанскохерцеговачке економије, могу рећи да ћемо и даље наставити са активностима које нас приближавају Европској унији, а то су  јачање владавине права и борба против свих облика криминала и корупције,  те на спровођењу оних активности које ће нашу привреду учинити још конкурентнијим.

У том смислу, као још један  наш допринос током 2017. године, истичемо укључење БиХ у транспортну заједницу што ће омогућити реализацију четири пројекта у вриједности од 240 милиона еура. Грант средства која је овим поводом добила БиХ износе 46 милиона еура, док укупне договорене инвестиције у овај сектор премашују једну милијарду еура.

Истичемо и активности везане за чланство у Свјетској трговинској организацији које су у току па би финализацију ових активности требало очекивати до краја 2018 године.

У протеклих годину дана уложено је доста рада и труда у процесу европских интеграција и одговора на Упитник Европске комисије. Ово је била једна од најзахтјевнијих фаза еу интеграција послије које очекујемо дођелу кандидатског статуса, који ће значајно унаприједити однос између БиХ и Европске уније, омогућити нам приступ новим фондовима и новим инвестицијама, као и брже усклађивање са правном стечевином и економским стандардима ЕУ што ће водити ка даљем економском развоју и јачању владавине права у БиХ.

Драги пријатељи, подаци које сам вам изнио су резултат нашег преданог рада и доказ да заједничким трудом можемо постићи и много више. У том смислу охрабрују и прогнозе Свјетске банке које потврђују даљње смањење стопе незапослености , те економски раст који би у 2018 години требао бити 3,2% а у 2019 години 3,5%. На крају овог обраћања желим посебну пажњу скренути на реформу образовног система и посвећеност квалифицираним и самопоузданим младим људима као нашем најважнијем ресурсу,

свим учесницима ове конференције желим успјех у склапању нових послова, а организаторима још успјешнију слиједећу, четврту конференцију у Сарајеву.

Свако добро.