Обраћање предсједавајућег Звиздића на Парламентарном форуму за европске интеграције

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обратио се на 5. Парламентарном форуму за европске интеграције у Сарајеву. Обраћање предсједавајућег Савјета министара БиХ преносимо у цијелости: 

Уважена ексцеленцијо, господине Вигемарк,

уважени предсједавајући Заједничке комисије за европске интеграције, господине Ловриновићу,

поштовани предсједавајући комисија и одбора за европске интеграције с ентитетских нивоа и Брчко Дистрикта,

поштовани предсједавајући скупштина кантона,

даме и господо,

 

захваљујем се на позиву који сте ми упутили и драго ми је што имам прилику да пред члановима Парламентарног форума за европске интеграције говорим о интегралним плановима, до сада подузетим корацима и оствареном прогресу у сфери имплементације Рефромске агенде као усмјеравајућег оквира за покретања процеса опоравка и модернизирања економије у циљу јачања одрживог, ефикасног, социјално праведног и стабилног економског раста, отварања радних мјеста, боље и правичније расподјеле социјалних давања те стварања одрживог друштвеног окружења, те мехнизма координације као битног инструмента за правовремену транспозицију правне стечевине ЕУ у наше законодавство.

Прије тога желим таксативно навести неке битне активности које су у задњих неколико мјесеци унаприједиле европски пут и ојачале економски и правнорегулаторни оквир Босне и Херцеговине:

·        као прво, то је њемачко-британска иницијатива која је услиједила одмах након опћих избора одржаних у БиХ у октобру 2014. године, којом је дефиниран нови приступ за Босну и Херцеговину, што је омогућило покретање бројних политичких, економских и социјалних реформи у циљу достизања стандарда управљања и одрживог развоја земаља чланица ЕУ;

·        друга битна чињеница јесте да су почетком 2015. године  Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштина БиХ, као и лидери свих политичких партија у БиХ усвојили и потписали Изјаву о европској опредијељености и неопходним реформама БиХ на путу ка Европској унији којом су се све институције у БиХ, у складу са својим уставним надлежностима, обавезале да ће у своје програме рада укључити све реформе неопходне за напредак БиХ у процесу придруживања ЕУ;

·        даље, 1. јуна 2015. године је седам година послије потписивања ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању, којим је успостављено блиско партнерство између ЕУ и БИХ;

·        и коначно, у јулу је од стране Вијећа министара, ентитетских и кантоналних влада усвојена Економска реформска агенда БиХ за период 2015 - 2018. године, којом су дефиниране бројне реформске мјере у области јавних финансија, пословне климе, тржишта рада, реформе социјалне заштите, владавине права и реформе јавне управе.

Посебно желим нагласити чињеницу да Изјава Предсједништва БиХ и Реформска агенда  спадају у ред невеликог броја докумената који су једногласно усвојени на свим, за теме о којима говоримо, референтним нивоима власти и да су ова два документа, управо због чињенице да су представљали израз прогресивне политичке воље, омогућили стварање позитивне атмосфере и динамизирање токова европских интеграција. Мислим да су процеси којима свједочимо моментум који морамо искористити и да, без обзира на тежину реформи, исте морамо провести у капацитету и роковима који су дефинирани у Агенди јер ће нам то омогућити да надокнадимо период стагнације и досегнемо актуелне фазе европских интегративних процеса земаља у региону.

Поштоване даме и господо,

у вези с Реформском агендом желим одмах на почетку да разјасним начин њеног иницирања, израде и усвајања, односно да демантирам поједине наводе да је Реформска агенда написана и наметнута домаћим властима од стране међународне заједнице. То једноставно није тачно, јер су Вијеће министара и ентитетске владе у блиској сарадњи с представницима Делегације Европске уније и међународних финансијских институција у Босни и Херцеговини, били базни субјекти у предлагању, анализи и коначном дефинирању свих мјера у Агенди.  Дакле, Агенда је продукт јасне спознаје домаћих власти о проблемима с којима смо се суочавали у области економије, социјалне политике и владавине права, јасног дефинирања узрока тих проблема и коначно, модела који ће нам омогућити да у кратком временском периоду отклонимо уочене проблеме и ослободимо, прије свега, економске потенцијале стављајући их у функцију одрживог развоја БиХ. Агенда је на сједници Вијећа министара, одржаној у јулу 2015. године, и  усвојена, а иста верзија је усвојена и од стране Владе Републике Српске, као и Владе Федерације Босне и Херцеговине. Поред тога, текст Реформске агенде је усвојен и од стране кантона у Федерацији Босне и Херцеговине, те Брчко Дистрикта, а с циљем осигурања спроводивости мјера предвиђених Реформском агендом од стране свих нивоа власти у Босни и Херцеговини.

Реформска агенда предвиђа провођење конкретних активности које у областима:

1)    јавних финансија, опорезивања и фискалне одрживости;

2)    пословне климе и конкурентности;

3)    тржишта рада;

4)    реформе социјалне заштите и пензија;

5)    владавине права и доброг управљања, као и

6)    реформе јавне управе

требају подстакнути свеобухватне структуралне реформе да би се одржала макроекономска стабилност и поспјешили раст и конкуретност.

Осим тога, кредибилна проведба мјера и активности из Реформске агенде један је од увјета који су предвиђени посљедњим закључцима Вијећа за вањске послове Европске уније и бит ће кључни параметар за процјену валидности наше апликације за чланство у ЕУ.

Дакле, све мјере које се наводе у тексту Реформске агенде имају за циљ да подстакну економски раст на цијелој територији Босне и Херцеговине. Будући да су сви нивои власти били дужни да одмах послије усвајања почну планску имплементацију реформских мјера из своје надлежности, одлучено је да Вијеће министара и владе ентитета, а у одговарајућој фази и владе кантона, израде акционе планове, што је и урађено и што ће, путем симбиозе тих докумената у један кохерентан документ, а та активност је у завршној фази, омогућити мониторинг динамичке проведбе зацртаних циљева.

Потребно је истакнути да је конкретизација активности из акционих планова већ започела и да већ у овој фази можемо говорити о задовољавајућем проценту реализације предвиђених реформи.  

У области пословне климе и конкурентности на нивоу Вијећа министара усвојен је Закон о царинској политици, а у завршној фази су измјене и допуне Закона о електронском потпису, што ће омогућити увођење е-услуге за ПДВ и порез на доходак.

Истовремено, у области јавних финансија у току су припреме за заједнички састанак пореских управа, чији је носилац УИО, а које ће се, сходно усвојеним циљевима, до краја 2015. године реализирати ефикасном размјеном података, што ће засигурно довести до повећане наплате пореза. На нивоу Вијећа министара у завршној фази је израда буџета институција БиХ за 2016. годину, као и израда Средњорочне стратегије управљања дугом БиХ.

У ФБиХ усвојени су: Закон о раду, Закон о унутрашњем платном промету, Закон о привредним друштвима, Закон о порезу на добит, Закон о директним страним инвестицијама, те Измјене и допуне Закона о доприносима. У РС усвојени су: Закон о измјенама и допунама Закона о инвестиционим фондовима, као и Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Закон о фискалним касама, као и Закон о измјенама и допунама закона о здравственој заштити.

У сектору владавине права и доброг управљања Вијеће министара усвојило је Стратегију и Акциони план реформе сектора правде у БиХ и Стратегију за борбу против корупције 2015 - 2019, као и Акциони план за њено провођење, Стратегију и Акциони план за превенцију борбе против тероризма (2015 - 2020), као и Кривични закон БиХ ради испуњења препорука Монеyвала, а формирана је и радна група за праћење обавеза из ФАТФ акционог плана.

Кредибилна проведба наведених, али и бројних других докумената и мјера већ је почела давати позитивне резултате тако да су сви витални економски и социјални параметри у БиХ у благом порасту:

·        на тржишту рада се наставља повећавати број запослених лица и већи је за 1,8 посто у односу на исти период прошле године, што ће у номиналном износу и на бази реалних предикција значити око 10.000 новозапослених у току 2015. године;

·        физички обим индустријске производње је повећан за 2,6 посто у односу на исти период 2014. године;

·        остварени бруто приходи од индиректних пореза су повећани за 4,2 посто у односу на исти период прошле године;

·        повећан је извоз у односу на исти период прошле године за 4,4 посто; покривеност увоза извозом је повећана за 2,58 посто, док је вањскотрговински дефицит смањен за 5,54 посто у односу на исти период прошле године;

·        у првих  шест  мјесеци 2015. године повећан је број туриста за 25,7 посто и број ноћења за 27,2 посто у односу на исти период 2014. године.

Истовремено, константан раст производње и извоза биљеже сви кључни развојни сектори, а посебно сектори пољопривреде, енергетике, туризма и индустрије. Посебно истичем извоз млијека и меса, што говори о повећаном нивоу квалитета и конкурентности наших производа који постају препознатљиви у регионалним, па и европским оквирима.

Када говоримо о механизму координације, онда желим истакнути да је процес дефинирања његовог унапређења у току те да су направљени значајни искораци у постизању коначног договора по овом питању између Вијећа министара БиХ и ентитетских влада. Интезивно радимо на модификацији постојећег документа с циљем његовог усклађивања с одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу у јуну ове године.

Механизам координације процеса европских интеграција представља битан инструмент који ће омогућити адекватно преузимање и провођење правне стечевине Европске уније, дефинирање процедура, модалитета и начина остваривања потребне сарадње између свих нивоа власти у складу с њиховим уставним и законским надлежностима те ће осигурати ефикасно представљање ставова БиХ „једним гласом“ према Европској унији. С циљем испуњења наведених задатака, механизам координације ће бити базиран на два основна начела: поштивање уставних и законских надлежности свих нивоа власти,  као и начело ефикасности у раду тијела предвиђених механизмом координације.

Принцип укључености сходно уставним и законским надлежностима подразумијева да ће сви нивои власти бити укључени у рад на оним поглављима правне стечевине Европске уније сходно својим изворним и подијељеним надлежностима.

Како би ово начело било потпуно јасно, с обзиром да се под знак питања ставља укљученост појединих нивоа власти, посебно кантона, подсјетит ћу на неке  кључне надлежности различитих нивоа власти унутар БиХ.

На примјер:

-         искључива надлежност БиХ је у монетарној, вањскотрговинској и царинској политици

искључива надлежност Федерације БиХ:

a)     утврђивање економске политике и доношење прописа о финансијама и финансијским институцијама ФБиХ, као и фискална политика БиХ.

У Републици Српској надлежности регулира члан 3. Устава Републике Српске, који каже да: „Републици Српској припадају све надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције.“

Али, поред искључивих, имамо и подијељене надлежности ФБиХ и кантона, као што су:

a)     здравство;

b)    политика заштите човјекове околине;

c)     комуникацијска и транспортна инфраструктура, у складу с Уставом Босне и Херцеговине;

d)    социјална политика.

Али и искључиве надлежности кантона као што је:

a)     утврђивање образовне политике, укључујући доношење прописа о образовању и осигурање образовања;

b)    доношење прописа о локалним постројењима за производњу енергије и осигурање њихове доступности;

c)     провођење социјалне политике и успостава служби социјалне заштите;

d)    стварање и примјена политике кантоналног туризма и развоја туристичких ресурса.

Надам се да је сада мало јасније начело обавезности укључивања свих нивоа власти који правну стечевину Европске уније требају инкорпорирати у своје законе. Осим тога, видим да су представници кантона чланови и овога форума који носи назив Парламентарни форум за европске интеграције.

Начело ефикасности, који је други водећи принцип у дефинирању механизма координације, као базну чињеницу узима односе које Босна и Херцеговина има у процесу приступања Европској унији и полазећи од тога да се у процесу преговарања о приступању не преговара о дијеловима правне стечевине које се могу или желе преузети, с обзиром на то да то није опција, него искључиво о роковима у којима морамо да испунимо своје обавезе, односно да преузмемо сву правну стечевину Европске уније која сада броји више десетина хиљада страница.

Поштоване даме и господо,

на крају овог излагања желим казати да, када говоримо о Реформској агенди и механизму координације, онда несумњиво говоримо о континуираном раду на провођењу бројних реформи, како на нивоу Вијећа министара тако и на ентитетском нивоу. Сви ови процеси су врло јасни и сви нивои власти су, у складу са својим уставним надлежностима, започели провођење ових реформи. Управо један овакав приступ Вијећа министара и ентитета с циљем раста запошљавања већ сада показује прве позитивне резултате. Наравно, пред нама је још много посла и пред нама се налазе многе неизбјежне па и болне реформе. За то ће бити неопходни синергија и позитивистички приступ свих нивоа власти, али и прогресиван и пропулзиван приступ законодавних институција, њихових комисија и одбора, који овакве реформе требају подржати па чак и убрзати.

С обзиром на досадашње разговоре који су обављени с представницима ентитетских влада, као и на основу реализираних и подузетих активности, остајем оптимиста да ћемо у наредном периоду имати усаглашени текст, односно документ механизма координације, што ће нас уз јасне показатеље прогреса кроз реализацију акционих планова Рефромске агенде додатно ојачати у нашој намјери да у наредних неколико мјесеци поднесемо апликацију за чланство у Европској унији. Желим казати да смо морали урадити пуно посла до подношења апликације, али  и да нас велики посао чека тек послије прихватања апликације, а то је упитник који ће имати више хиљада питања и ми ћемо морати припремити одговоре у року од неколико мјесеци, а тај одговор ће уз пратеће документе садржавати више од 2.000 страница.

Али, ја вас увјеравам да ћемо бити спремни за тај велики посао, наравно, под увјетом да се сачувају додатни степен позитивне политичке воље и спремност на постизање договора о ЕУ.

Хвала на пажњи и свако добро.

                                                                                              (крај)