Обраћање предсједавајућег Звиздића учесницима ЦЕИ Самита

„ Безбједност и стабилност Европе је основно питање које морамо озбиљно схватити и на којем се мора врло организовано, упорно и координирано радити без обзира на вријеме и ресурсе које такви процеси буду захтијевали.“, истакао је, између осталог предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обрачајући се учесницима ЦЕИ Самита у Сарајеву. (говор предсједавајућег објављен у цјелости) 

Господине генерални секретару, уважене колеге, даме и господо,

 

Као што знате, Босна и Херцеговина предсједава ЦЕИ-јем у периоду када се Европа, укључујући и наш регион, суочава с бројним изазовима; од насилног екстремизма, радикализма и терористичких пријетњи, па до насиља којим се крше људска права, или економских изазова узрокованих глобалним процесима неравномјерног и неуравнотеженог развоја, ратних сукоба и пораста сиромаштва као базних узрочника екстремистичких понашања или актуелних миграција. 

Све су то разлози за свеопћу забринутост. Сигурност и стабилност Европе је основно питање које морамо озбиљно схватити и на којем се мора врло организирано, упорно и координирано радити без обзира на вријеме и ресурсе које такви процеси буду захтијевали.  

У цијелом свијету, па тако нажалост и у Европи, постоји све већи јаз између истока и запада. Просјечан БДП по глави становника у источноевропским земљама износи мање од 50% БДП-а у развијеним западноевропским земљама. Таква неједнакост у развоју и животном стандарду значи да се већина земаља у централној и источној Европи, чланица ЦЕИ-ја, не развија у складу са захтијеваном динамиком, што као најизазовнију консеквенцу има миграцију младих, образованих и талентираних људи те пораст радикализма који угрожава основне вриједности базиране на правди и правичности.

 

Управо је ЦЕИ једна од организација која врло конзистентно, и то дужи низ година, улаже велике и врло продуктивне напоре да се постојеће разлике смање. Повећана, и садржајно богатија сарадња између европског истока и европског запада, посебно у економији, образовању, пријеносу знања и технологија, иновацијама итд. може помоћи у смањивању тог јаза и може стимулирати уједначен развој у цијелој Европи. 

Све ово додатно указује на чињеницу да нашем континенту, више него икада, треба јача сарадња на међународном нивоу, која се заснива на принципима узајамног разумијевања, солидарности и дијалога. Због тога чврсто вјерујем да Централноевропска иницијатива може у том контексту да одигра још истакнутију улогу.

 

За Босну и Херцеговину, а мислим да дијелим мишљење и са свим другим земљама у нашем региону, снажна, стабилна и успјешна Европа је од највећег значаја. 

Принципи на којима је утемељена ЕУ: једнакост, солидарност, правичност, креирање друштва знања и једнаких шанси, мултиетничност, владавина права и међусобно уважавање и разумијевање јесу вриједности које ЕУ још увијек чине привлачном и атрактивном, посебно за земље западног Балкана. 

 

 

Посебно наглашавам да је дијалог заснован на европским вриједностима и принципима, на суверенитету и територијалном интегритету свих држава, поштовању различитости и људских права, изузетно важан елемент за функционирање уједињене Европе. 

 

Због тога чланство у ЕУ јесте и остаје најважнији вањскополитички приоритет БиХ, а добивање кандидатског статуса до краја 2017.г., односно отварање поглавља до краја 2018. или почетком 2019. остају и даље на топ листи приоритета у раду свих законодавних и извршних органа власти у БиХ.

 

Процес приступања ЕУ је више од деценије главни подстицај за политичке и економске реформе у Босни и Херцеговини и на западном Балкану. Ми у БиХ смо потпуно увјерени да Европска унија, географски, економски, културно није, и не може бити комплетна без приступања земаља западног Балкана. 

 

У том смислу, изузетно је важно наставити и додатно побољшати сарадњу међу државама чланицама Централноевропске иницијативе и Европске уније, а посебно с државама које су још увијек у поступку  придруживања ЕУ. Ову сарадњу треба остваривати на два начина: први је помоћ држава чланица ЦЕИ и ЕУ нашим државама, које још увијек нису чланице ЕУ, како би досегле стандарде Европске уније у свим подручјима, а други начин је осигурање политичке подршке унутар ЕУ за даљње проширење ЕУ. Ми и даље очекујемо да ће државе које су истовремено чланице ЦЕИ и ЕУ бити најбољи промотори наших интереса који се могу дефинирати унутар пар ријечи – чланство у ЕУ. 

 

Поштоване колеге, даме и господо,

 

Свједоци смо највеће избјегличке кризе од Другог свјетског рата. Не смијемо заборавити да су избјеглице изабрале Европу не само зато што нуди економске могућности, него и зато што наше вриједности виде као темељ своје будућности. 

 

Као држава чије су стотине хиљада грађана имале ту несрећу да буду протјеране из својих домова, Босна и Херцеговина придаје велику важност том питању. Вјерујем да при рјешавању ових питања требамо слиједити три начела: солидарност, поштивање људских права и заједнички одговор.  

 

Исто тако су недавни врло драматични догађаји показали да тероризам не познаје границе. Због тога сматрамо да се он може побиједити и искоријенити само у координираној акцији. За постизање задовољавајућег исхода потребна је стална анализа, јачање обавјештајних активности међу нашим државама, иновативан и свеобухватан приступ који укључује активно судјеловање и сарадњу не само релевантних државних институција, него и комплетног друштва. 

 

Желим посебно нагласити да Босна и Херцеговина активно судјелује у борби против свих облика насилног екстремизма и да смо били прва држава западног Балкана која је усвојила законске мјере за кажњавање “страних бораца” кроз измјене и допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине. Поред тога, усвојили смо вишегодишње стратегије за борбу против организираног криминала и за спречавање и борбу против тероризма. Наше законодавство је додатно побољшано, и у највећој мјери усклађено с највећим међународним стандардима који се односе на забрану финансирања терористичких активности. 

 

Током нашег прошлогодишњег предсједавања Одбором министара Вијећа Европе, управо је Босна и Херцеговина одиграла пресудну улогу у постизању договора у вези с потписивањем Додатног протокола уз Конвенцију Вијећа Европе о спречавању и борби против тероризма, а у вези с питањем страних бораца. Протокол је отворен за потписивање у октобру прошле године у Риги као један од најважнијих међународних правних инструмената за борбу против појаве страних бораца, а први дан су га, између осталих, потписале БиХ и ЕУ. То је такођер јасан показатељ спремности Босне и Херцеговине да настави с активностима које су отпочеле 2001. године, када је Босна и Херцеговина постала чланица Коалиције за борбу против тероризма.   

 

Прије двадесет година, државе чланице ЕУ и други наши пријатељи слали су војнике у моју земљу да нам помогну успоставити трајни мир и сигурност. Данас, двадесет година касније, ми шаљемо своје војнике у мировне мисије. Поносни смо што смо у позицији да дамо свој допринос сигурности и стабилности у свијету али и да вратимо дуг за подршку коју смо добили од својих пријатеља у најтежим временима. 

 

Због тога је моја данашња порука врло јасна и говори о истинској спремности и опредијељености свих нас у Босни и Херцеговини да у потпуности преузмемо свој дио одговорности у суочавању с изазовима који пријете нашем континенту.  

 

Поштоване колеге, даме и господо,

 

Свјетска привреда се још увијек опоравља од глобалне кризе. Свака криза је изазов за власти и пословну заједницу, али криза истовремено представља и шансу, не само за изградњу бољег економског окружења, него и за спречавање њеног поновног настанка. 

 

Развој жељезничке, цестовне и енергетске инфраструктуре је нужан увјет за економски раст и развој свих привредних грана, од пољопривреде, преко индустријске производње, до услуга. 

 

То ће се огледати у повећању запослености и другим макроекономским индикаторима. Искуства, идеје и приједлоге ћемо користити за проналажење ефикаснијих модела повезивања и финансирања и ефикасније кориштење предности: инфраструктурну повезаност и комплементарност економија у региону.

 

Посебно желим нагласти важност коју Босна и Херцеговина придаје Берлинском процесу и сарадњи унутар западнобалканске шесторке. Берлински процес ужива снажну подршку Босне и Херцеговине као иницијатива која доноси нову перспективу и подстицај процесу проширења. 

 

Процес је дао позитиван замах регионалној сарадњи, првенствено путем пројеката повезивања од којих се очекује економски и друштвени утјецај који ће употпунити амбиције Босне и Херцеговине и земаља региона за чланством у ЕУ. За наше становнике ово је битан и конкретан доказ бенефита које ЕУ интеграције могу донијети нашим земљама.

 

У том контексту, чврсто вјерујем да би дух и филозофију Берлинског процеса требало проширити на цијелу регију Централноевропске иницијативе.

На крају, желим још једном послати нашу заједничку поруку – да ће Централноевропска иницијатива наставити давати снажну подршку и подстицај стабилности, сигурности и просперитету нашег региона, континента и процеса интеграције у ЕУ.

 

Хвала вам на пажњи.