Обраћање предсједавајућег Звиздића на конференцији у организацији Економског факултета Универзитета у Сарајеву

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обратио се учесницима „Прве економске конференције с представницима власти у БиХ: Да ли ће реформе у 2017. години обезбиједити повољнији економски амбијент?“ коју је организовао Економски факултет Универзитета у Сарајеву. Обраћање предсједавајућег СМБиХ објављено је у цијелости: 

Поштоване екселенције,

цијењени премијери и министри,

уважени чланови академске заједнице и студенти,

драги пријатељи!

Заиста ми је част и задовољство говорити на једној оваквој конференцији јер нису баш честе и уобичајене прилике, а требало би их бити што је више могуће, да на једном мјесту имамо представнике власти, пословне и академске заједнице, истраживаче и студенте који ће данас расправљати о засигурно најактуелнијој и најважнијој теми – економском развоју и процесу реформи у Босни и Херцеговини, при чему, према мом мишљењу, у фокусу требају бити два појма који морају постати кључни оријентири укупних напора свих нивоа власти у БиХ, а то су реформе и модернизација.

У том смислу, желим јасно истакнути да је моје лично опредјељење, као и опредјељење Вијећа министара Босне и Херцеговине, усмјерено ка динамизираном економском развоју и просперитету наше земље, односно ка ефикасном и одрживом управљању природним и људским ресурсима у циљу убрзања економског развоја Босне и Херцеговине, унапређењу пословног амбијента да би се додатно охрабрили домаћи и привукли страни инвеститори, како бисмо у кондензираном временском периоду - кроз отварање нових радних мјеста - ријешили кључни макроекономски проблем с којим се тренутно суочавамо и отворили перспективу младим људима да своја знања и вјештине, односно своје амбиције вежу за БиХ.

Да бисмо то постигли – а говорим о базним претпоставкама за испуњење средњорочног динамичног економског раста БиХ - неопходно је убрзано провођење структуралних реформи које ће водити побољшању продуктивности, односно конкурентности и флексибилности економије БиХ, као и повећању инвестиција, што ће, сасвим сигурно, резултирати вишим нивоом извоза и запослености те, у коначници, већим квалитетом живота грађана.

Претпостављам да је већина присутних већ упозната с једним од изузетно важних стратешких докумената који садржи читав низ јасно дефинираних мјера и активности у кључним областима битним за економски опоравак и развој БиХ. Ријеч је, наравно, о економској Реформској агенди која обухвата политике у шест области: јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост; пословна клима и конкурентност; тржиште рада; реформа социјалне заштите и пензија; владавина права и добро управљање; те реформу јавне управе, а чијом је досадашњом проведбом покренут процес модернизације привреде, унапређења пословне климе, рехабилитације инвестиција и коначно новог запошљавања фокусираног на младе људе и реални сектор.

Са задовољством могу подијелити с вама информацију да је степен реализације мјера дефинираних на нивоу Вијећа министара БиХ 55 посто, док је степен реализираних мјера на свим нивоима власти, дакле консолидирано, већи од 40 посто. Подсјећам вас да је Реформска агенда дефинирана у марту 2015., те да процес имплементације четверогодишњег плана активности траје непуна 22 мјесеца. 

Фокус власти у првој фази провођења Реформске агенде био је на јачању управљања јавним финансијама, те дуго очекиваној реформи тржишта рада, као и неопходној реформи пензионог система за коју се надамо да ће бити успјешно финализирана у кратком периоду.

У склопу реформе управљања јавним финансијама, заустављен је раст запошљавања у јавном сектору. Смањен је трошак плаћа у јавном сектору, а очекује се да ће се кроз наредне мјере у склопу реформе јавне управе додатно повећати ефикасност у потрошњи јавних средстава. Истовремено, изузетним стручним и радним ангажманом, посебно федералне пореске управе, као и побољшањем сарадње и размјене података између свих порезних управа у БиХ, имамо раст јавних прихода на свим нивоима, од преко 4,8% или  280 мил. КМ на нивоу БиХ па до нпр. 8,6% или 350 мил. КМ на нивоу Федерације БиХ.

И поред отпора с којима смо се суочавали, проведена је значајна реформа тржишта рада. Нова законска рјешења елиминирала су ригидности на тржишту рада, те створила увјете за нова запошљавања. У протекла 22 мјесеца отворено је око 30.000 нових радних мјеста, што је директан резултат значајног унапређења пословног окружења и стварања позитивног пословног амбијента.

Замах у економским реформама потврђен је и позитивним економским трендовима. Извоз из БиХ, као један од основних стубова привредног развоја, константно се повећава (у 2016. је порастао за 4,8 %, а ЕУ и даље остаје главни вањскотрговински партнер Босне и Херцеговине, тако да у укупном обиму робне размјене учествује са скоро 70% - док више од 73% укупног извоза иде у земље ЕУ, при чему имамо врло квалитетну покривеност увоза извозом – нпр. са Аустријом већу од 130%, Словенијом 98 %, Њемачком преко 80%, Италијом преко 65% итд.), трговински дефицит је значајно смањен, укупна покривеност увоза извозом је скоро 60%, што значи да бх. привреда постаје све конкурентнија, шта за посљедицу има изузетно важан тренд - да БиХ све више извози а све мање увози.

Неке индустријске гране, као што је прехрамбена индустрија или намјенска индустрија, биљеже раст извоза и до 100 посто, док имамо суфицит у извозу ел. енергије, извозу производа и прерађевина од дрвета (у 2016. је извезено више од 620 мил. еура) као и у појединим гранама металне индустрије или у сектору намјенске производње која је у прошлој години остварила промет од 250 мил. КМ, уз сталан раст броја земаља у које се извози.

Истовремено, БиХ биљежи рекордне посјете и раст прихода у туризму. Још увијек смо међу 20 земаља свијета с највећим процентуалним порастом туризма, док је Сарајево међу 10-так градова Европе који на годишњем нивоу имају више туриста него становника.

План је да се у наредној фази напори влада на свим нивоима усмјере у побољшање економског амбијента, како бисмо створили окружење које ће привући стране инвеститоре, али и дати повјерење домаћим инвеститорима да шире властито пословање и развијају се. Ако желимо остварити дугорочан просперитет, акценат ће се морати ставити на  образовање, вањску трговину, конкурентност и мобилност радне снаге.

Ова позитивна кретања, о којима се, нажалост, мало чује у јавном простору, препознале су институције ЕУ. БиХ је предала кредибилну апликацију за чланство у Европској унији, а направљени су и значајни кораци за приступање БиХ у НАТО. БиХ је у завршним фазама припреме одговора на упитник Европске уније, а надамо се да ће нас до краја 2017. године све обрадовати вијести о активацији МАП-а,  кандидатском статусу БиХ за чланство у Европској унији, што ће отворити ново поглавље у односима БиХ и ЕУ, омогућити приступ новим фондовима и донијети нове бенефите БиХ као и о чланству у Свјетској трговинској организацији будући да се налазимо у завршној фази тога процеса. 

Поштоване даме и господо,

кључно питање, које је и тема ове конференције је: Да ли ће реформе у 2017. години осигурати повољнији економски амбијент?

Одговор је ДА, али реформе морају бити проведене стручно и интегрално, морају бити базиране на најбољим праксама и правној стечевини ЕУ, морају имати своју планску динамику која ће омогућити етапно прилагођавање и адаптирање пословне заједнице и државне администрације на нове, ефикасније и професионалније стандарде и процедуре које буду успостављене.

То, између осталог, значи очување макроекономске стабилности, јачање конкурентности, боље функционирање тржишта рада, унапређење пословног окружења и стварање оптималних – административних и финансијских – претпоставки за развој малих и средњих предузећа и отварање нових радних мјеста, те структурне реформе образовног, здравственог и пензионог сектора.

Како бисмо остварили ове циљеве, неопходно је јачати продуктивност и конкурентност домаће економије кроз рјешења која ће довести до смањења пореских и непореских оптерећења привреде, посебно у сфери доприноса, кроз унапређење пословне климе, посебно у сегменту веће заштите инвестиција, кроз повећање мобилности тржишта радне снаге, смањење неформалне економије као и других облика нелојалне конкуренције.

Због тога се морамо стално и изнова враћати на појмове које сам споменуо на почетку, а који заправо представљају врло сложене процесе – а то су реформе и модернизација БиХ. То су, заправо, синоними за сложене и врло често болне, али неопходне  промјене актуелног легислативног оквира и успостављених пракси понашања у  Босни и Херцеговини и које ће, и то је оно што је најважније, успоставити много ефикаснији, транспарентнији, праведнији и продуктивнији институционални овир.

Ако бисмо то превели у форму практичног дјеловања, то би, уз све претходно казано, значило неизбјежно, обавезно и хитно провођење реформе јавне управе на свим нивоима власти, те рад (јер се једино напорним радом могу постићи жељени резултати) – дакле,  активан и перманентан на:

-        стварању јединственог економског простора;

-        подстицању неопходног реструктуирања те на модернизацији и стандардизацији пословања и развоја производа према захтјевима кључних иноземних тржишта;

-        повећању флексибилности и побољшању функционирања тржишта рада;

-        осигурању финансијске подршке оснивању и развоју МСП;

-        јачању подршке извозницима и привлачењу страних инвестиција;

-        јачању кластерских иницијатива и стварању увјета за јавно-приватно партнерство (истичем важност, изузетан потенцијал али и потпуну неефикасност ове теме – чини ми се да имамо врло мало, или да кажем недопустиво мало реализираних пројеката на бази партнерства приватног и јавног);

-        неопходном успостављању институционалног оквира за развој научно-технолошке и пословне инфраструктуре уз истовремено унапређивање инфраструктуре квалитета;

-        побољшању конкурентности у производњи, преради и трговини уз подизање нивоа квалитета и сигурности домаћих производа;

-        развоју и успостављању неопходне праксе употребе напредних технологија;

-        или на сегменту којем се, нажалост, не посвећује довољна пажња, а то су планови вишег и нижег реда, дакле проведбени планови као што су регулациони план или урбанистички пројект па до урбанистичких и просторних планова. Ако извршимо озбиљну анализу, видјет ћемо да неправовремена израда потребне – и неопходне – просторно-планске и пројектне фазе представља основни узрок кашњења у реализацији капиталних пројеката – посебно у области транспортног и енергетског сектора.

Уважене даме и господо,

драги пријатељи!

Желим вам успјешну конференцију и надам се да ће данашње дискусије допринијети препознавању прилика и дефинирању изазова с којима се БиХ суочава у реформским процесима, те да ће бити јасно артикулиран начин на који ће се, много активније него до сада, и академска заједница укључити и дати свој допринос у реформским процесима.

Овдје посебно желим споменути једну од најважнијих реформи која чека БиХ, а то је реформа образовања с којом, по мом мишљењу, већ каснимо.

Свима нам је јасно, и то је практично и потврђено и доказано, да наш образовни систем те знања и вјештине које стичу наши средњошколци и студенти, а говорим о струковном образовању и побољшању вјештина прилагођених тржишту рада, нису усклађени са стварним потребама привреде, односно тржишта рада у БиХ.

Наш задатак, и мислим да је то најважнији и најзахтјевнији задатак, јесте да започнемо и у што краћем року проведемо реформу образовног сектора, како бисмо створили увјете за креирање друштва знања у којем ће истраживачки потенцијал и иновативност постати окоснице убрзаног развоја, а  стечене компетенције одговарати потребама конкурентне економије. Не смијемо дозволити да будемо само пуки апликанти актуелног и врло динамичног техничко-технолошког, односно развоја информационих технологија, него морамо постати активни учесници и бити на самом извору креација добрих, проведивих и профитабилних идеја.

Зато је неопходно, и управо се то очекује од надлежних влада у БиХ, подстицати запошљавање високообразованог кадра у привреди и повећање конекцију стручњака између привреде и истраживачко-образовних институција.

Зато нас све позивам, посебно академску заједницу која мора бити лидер ове реформе, да што прије започнемо тај тешки, мукотрпни али исцјелитељски реформски процес који ће у коначници препородити БиХ.

Уз искрене жеље да данашња конференција буде успјешна и да допринесе овом нашем заједничком циљу, срдачно вас поздрављам.

Хвала на пажњи и свако добро.(крај)