Обраћање предсједавајућег Звиздића на Rose-Roth семинару Парламентарне скупштине НАТО-а

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић обратио се учесницима Rose-Roth семинара Парламентарне скупштине НАТО-а, који је одржан у Сарајеву. Обраћање предсједавајућег СМБиХ објављено је у цијелости: 

Уважене екселенције,

даме и господо,

драги пријатељи,

посебна ми је част и задовољство говорити на данашњем 94. Rose-Roth семинару који Парламентарна скупштина НАТО-а са својом Специјалном групом за медитеран и Средњи Исток организује у сарадњи са Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине. Захваљујем се и на подршци Влади Швицарске при реализацији овог за нас веома битног форума чији је циљ, не само размјена мишљења и ставова, него и одређивање нових праваца дјеловања.

Данашњи семинар, у оквиру којег ми је припала дужност да говорим о реформама и перспективама Босне и Херцеговине, за нас као Вијеће министара БиХ, као и за мене лично, представља важан и посебан сигнал. Сигнал да је регија Западног Балкана, а самим тим и Босна и Херцеговина, поновно у фокусу свих процеса који су у вези са европским и еуроатлантским интеграцијама. Управо овај, као и многи други догађаји и сусрети који се дешавају у Босни и Херцеговини као и на простору других земаља Западног Балкана, представљају додатни стимуланс и дају јасну европску перспективу нашем региону. У овоме контексту, желим посебно споменути и посљедњи Самит премијера земаља Западног Балкана 6 који је прошле седмице такођер одржан у овој згради. Том приликом поновно је наглашена европска перспектива овог региона, послане су јасне поруке мира, сарадње и стабилности као кључних приоритета дјеловања свих влада региона и направљен је још један важан искорак у правцу јачања економске сарадње, те међусобног разумијевања и поштовања. Оно што представља најважнији закључак Самита јесте чињеница да земље Западног Балкана, суочене с новим изазовима глобалне политике, али и са властитим унутрашњим политичким изазовима који захтијевају политике и процесе којим ће се створити системи за успјешно интегрисање, све више креирају моделе међусобне сарадње и при већ томе остварују добре резултате. Оно што је посебно битно за нас у Босни и Херцеговини је, осим чињенице да су све земље региона јасно и недвосмислено опредијељене ка очувању мира и стабилности регије, јесте дефинирање заједничких приоритета и креирање регионалних пројеката који значе квалитетно повезивање у правцу јачања економске сарадње и стварања заједничког тржишта.

Ипак, мир и стабилност су основни и најважнији приоритети а за нас у Босни и Херцеговини Сјеверноатлантски савез – НАТО јесте синоним за стабилност и просперитет. Јасно је да динамика напредовања у правцу успјешних интеграција у ЕУ и НАТО у највећој мјери зависи од нас самих. Она зависи од успјешне проведбе започетих реформи и од укупне модернизације саме државе.

И ми смо заиста у потпуности посвећени актуелним реформским процесима који ће у коначници значити прихватање правне стечевине и савремених ЕУ стандарда, али и планску и одрживу валоризацију наших укупних природних и економских ресурса. С друге стране очекујемо исправно разумијевање ситуације у Босни и Херцеговини и на Балкану.

Вијеће министара Босне и Херцеговине од самог почетка овог мандата потпуно је свјесно изазова који су пред нама и истински је преузело све кораке како би дошло до знатног побољшања укупне ситуације у земљи. Одмах на почетку нашег мандата одредили смо неколико приоритета односно праваца дјеловања, од којих су најзначајнији:

·         ЕУ и НАТО интеграције Босне и Херцеговине,

·         Динамизирање економског развоја,

·         Јачање владавине права и борба против организованог криминала, екстремизма и корупције,

·         Јачање и унапређење регионалне сарадње, посебно са нашим сусједима.

Напорним радом смо успјели постићи значајан напредак у свим областима.

У јулу 2015. године смо усвојили Економску Реформску Агенду БиХ за период 2015-2018. те се у складу са својим уставним и законским надлежностима фокусирали на неколико области који ће се значајно реформисати, а то су: јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост, пословна клима и конкурентност, владавина права и добро управљање и реформа јавне управе.

За реализацију конкретних активности из наведених области Вијеће министара је усвојило и властити Акциони план који је дефинисао 34 мјере од којих смо до сада имплементирали преко 55%. У неколико паралелних процеса реализације који су се огледали у кредибилној проведби мјера предвиђених Реформском агендом, али и у реализацији мјера из аранжмана са међународним финансијским институцијама те другим реформским процесима на свим нивоима власти, постигнут је мјерљив напредак и остварени су резултати који су довели до раста основних економских параметара. Тако Босна и Херцеговина наставља тренд економског раста, па је реални раст бруто друштвеног производа (БДП) у 2015. години износио 3%, а у 2016 2,8% . Као резултат мјера из Реформске агенде сачували смо свој кредитни рејтинг у 2017 години, те је очувана и стабилност нашег финансијског система. Наше Пореске управе су постале ефикасније те су прикупљени приходи од индиректних пореза у 2016 године већи за 4,48% у односу на 2015 годину. Реформе су допринијеле и повећању конкурентности БиХ компанија и нивоа квалитете извозних производа, те је тако настављен тренд раста извоза. У 2016. години извоз је износио 9,4 милијарди КМ, што је за 5,8 % више него у 2015. години. Овдје посебно наглашавам да је 70% извоза усмјерено према земљама ЕУ. Као резултат реформи тржишта рада дошло је до повећања запослености и отварања цца 30.000 радних мјеста, доминантно у реалном сектору. Ова позитивна слика, коју је често посматрачи извана јасније сагледавају него што то чинимо ми из непосредне близине, допринијела је расту сектора туризма у 2015. и 2016. години те се тако Босна и Херцеговина налази међу 20 земаља свијета са највећим порастом туристичких посјета.

Када говоримо о ЕУ интеграцијама Босне и Херцеговине, могу са поносом казати да је 2016. година била најуспјешнија „европска“ година БиХ, што је потврђено и у Извјештају Европске комисије за 2015. те 2016. годину. Након седам година чекања ступио је на снагу ССП, а након пет година застоја, у аугусту 2016. године је усаглашен текст одлуке о Механизму координације који је усвојен на свим нивоима власти. Успостављен је и Колегиј за европске интеграције и Комисија за европске интеграције, те је у току формирање радних група чији је базни задатак да припреме одговоре на Упитник ЕУ за Босну и Херцеговину. Током 2016. и 2017. године одржано је осам састанака заједничких тијела предвиђених ССП-ом који је на снагу ступио у јуну 2015. године, те пододбора и посебне групе између БиХ и ЕУ. До краја прве половине 2017. године планирано је одржавање састанака Одбора за стабилизацију и придруживање и Вијећа за стабилизацију и придруживање којим предсједава Висока представница Могхерини, чиме се завршава први круг састанака у складу са обавезама из ССП-а.

Међутим, прије него што постанемо дио ширег друштва унутар ЕУ и унутар НАТО-а, битно је осим подузимања конкретних корака у самој земљи, активно радити на унапређењу регионалне сарадње. На самом почетку овог мог излагања навео сам значај сарадње земаља Западног Балкана те посебно наглашавам да је један од приоритета вањске политике Босне и Херцеговине управо регионална сарадња која доприноси стварању стабилног и сигурног амбијента у региону. У том смислу с нашим најближим сусједима и осталим земљама регије континуирано радимо на интензивирању сталног политичког дијалога о билатералним и мултилатералним питањима с посебним нагласком на сарадњу на путу европских и еуортлантских интеграција. Вијеће министара посебну пажњу посветило је јачању добросусједских односа те је након одржавања прве заједничке сједнице са Владом Републике Србије у току договор о одржавању наредне сједнице. Интензивирана је и билатерална сарадња са Републиком Хрватском и начелно је договорено одржавање заједничке сједнице влада половином 2017. године, а током службене посјете Влади Црне Горе је такођер договорено одржавање заједничке сједнице у овој години.

Додатни допринос стабилизацији прилика у Босни и Херцеговини, али и у регији, огледа се и у нашем посвећеном приступу у доношењу законских и стратешких докумената с циљем јачања функционирања правосуђа, те адекватне борбе против корупције, свих облика организованог криминала те борбе против тероризма. Вијеће министара БиХ је и у 2015. и 2016. години повећало буџет агенција за спровођење закона с циљем јачања борбе против свих облика организованог криминала, корупције и тероризма. У јуну 2016. године усвојен је Закон о измјенама и допунама закона о спрјечавању прања новца и финансирања тероризма у циљу проведбе MONEYVAL препорука, те проведбе захтјева из ФАТФ Акционог плана, слиједом чега је у септембру 2016.године, Босна и Херцеговина скинута са сиве листе MONEYVAL-а због доброг извјештаја из области спрјечавања прања новца и финансирања тероризма. Посебну вриједност представља доношење Одлуке проведби рестриктивних мјера утврђених Резолуцијом Вијећа Сигурности Уједињених Народа 1373 (2001) у септембру 2016. са којом се удовољава критеријима из посебне препоруке III ФАТФ-а. У октобру 2016. усвојен је Акциони план за проведбу Стретегије за борбу против тероризма (2015-2020), чиме је БиХ у потпуности испунила законодавне обавезе у борби против тероризма. Дозволите ми да напоменем да је Босна и Херцеговина прва у региону унијела одредбу у свој Кривични закон на основу које је учешће бх. држављања на страним ратиштима криминални чин који ће бити кривично санкционисан.

У контексту ове теме, желим напоменути да смо у протеклих неколико мјесеци, па ево и недавно, свједочили навођењима произвољних и неутемељених бројки од појединих званичника региона у вези с екстремистичким групацијама у БиХ и ратницима на страним ратиштима, па ми дозволите да с циљем правилног и тачног информисања наведем званичне и провјерене податке. Наиме, према подацима размјењеним са свим обавјештајно-сигурносним и полицијским агенцијама у свијету и унутар Босне и Херцеговине, тренутно на сиријско-ирачком ратишту борави 120 пунољетних лица бх држављана, и то 69 мушкараца и 51 женска особа, а никако неколико хиљада како је то било речено. Од овог укупног броја од 120 држављања БиХ, 29 лица су, прије одласка у Сирију живјели у дијаспори. До сада се вратило 46 лица, а од тога је процесуирано и пресуђено 20 лица.

Истина и искреност као и посвећен и озбиљан рад политичких лидера на стабилизирању политичке ситуације представљају основу за мир и стабилност како у земљи тако и у свим билатералним или мултилатералним односима и структурама. Наставак рада на провођењу реформи задржавањем фокуса на оне области које ће допринијети стабилности те укупном социо-економском опоравку и развоју друштва је био и остаје наш императив.

Наш стратешко-политички циљ јесте свакако да до краја овог мандата, дакле до краја 2018., Босна и Херцеговина стекне дуго очекивани статус кандидата за чланство у ЕУ са перспективом отварања првих поглавља.

Али наш додатни веома битан циљ ради осигурања стабилности, економског и политичког напретка Босне и Херцеговине, те каузално и даљњег укупног развоја земље је активација Акционог плана за чланство - МАП-а за чланство у НАТО-у.

Посљедња истраживања и испитивања јавног мнијења у БиХ говоре да преко 78% грађана подржава улазак у ЕУ, али је посебно интересантно што и укупна бројка грађана БиХ који подржавају улазак у НАТО полако прелази 50%.

Босна и Херцеговина је у процесу реформи учинила низ корака у правом правцу, посебно у сектору одбране, те је уз значајну подршку НАТО-а већ преузела и одређене НАТО стандарде. Предсједништво БиХ је у новембру 2015. потврдило спремност потпуног испуњења услова за активирање МАП-а, а велики искорак направљен је доношењем Прегледа одбране и планом модернизације Оружаних снага.

Сарадња између БиХ и НАТО-а одвија се на високом нивоу. БиХ се залаже за максимално кориштење свих инструмената и механизама који су на располагању земљама партнерима - кроз имплементацију Индивидуалног партнерског акционог плана (ИПАП) те организацију и судјеловање у операцијама НАТО вјежби. Босна и Херцеговина доприноси мисији Ресолуте Суппорт у Афганистану, те чини напоре за унапређење регионалне сигурносне сарадње и активан је члан Америчко-јадранске повеље (the U.S.-Adriatic Charter).

Овдје желим истакнути да Комисија Вијећа министара за НАТО интеграциони процес улаже значајне напоре за достизање стандарда и увјета, као и за промоцију постигнутог напретка у овом процесу. Наравно, свјесни смо чињенице да нисмо у потпуности испунили увјете из Таллина, али мишљења смо да је постигнут и велики напредак како би Савез могао што прије донијети одлуку о активирању МАП-а. Наиме од укупно 57 перспективних војних локација, регистрован је значајан број локација, 24.

У том смислу, посебно поздрављамо НАТО-ово опредјељење за „Политику отворених врата“ на основу индивидуалног напретка аспираната. То опредјељење је од кључног значаја за даље стимулисање реформи и ширење области сигурности и стабилности.

Даме и господо,

Као што сам већ истакао, дозволите ми да још једном нагласим да мир и стабилност немају алтернативу и да ништа није важније од тога, а НАТО, из перспективе Босне и Херцегвине, представља синоним мира и стабилности, дакле кључних и најважнијих приоритета за земље читавог региона.

Лично сматрам да БиХ треба постати чланица НАТО-а, не само због гаранције унутрашње сигурности, него и због чињенице да ће БиХ испуњавањем стандарда које заговара НАТО, постати сигурна и просперитетна држава у којој ће демократија, владавина права и поштивање људских права постати трајне категорије.

Због тога би активација МАП-а била одлука која би значајно убрзала процесе јачања мира и стабилности те подигла инвестициони рејтинг БиХ на већи ниво.

У име Вијећа министара и у моје име Вам гарантујем нашу истинску посвећеност реализацији реформи које ће животни стандард и осјећај сигурности свих наших грађана подићи на већи ниво. Босна и Херцеговина је истински партнер за све процесе који ће њеним грађанима на цијелом територију донијети благостање и просперитет.

У том смислу срдачно Вас поздрављам и желим нам свима успјешне разговоре и дискусије.

Хвала на пажњи и свако добро!