Говори
Oбраћање предсједавајућег Савјета министара БиХ др Николе Шпирића на сједници Савјета безбједности УН-а
23.11.2009
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Прилика је ово да са вама подјелим моје виђење стања у БиХ као и изазове и дилеме које стоје пред нама.
Од посљедњег засједања Савјета безбједности одржаног у мају мјесецу, Савјет министара Босне и Херцеговине је одржао 20 сједница од којих 18 редовних и двије тематске. На одржаним сједницама је утврђено 38 закона, низ важних стратегија и акционих планова.
Апсолутни приоритет, како мој лични тако и мог кабинета, је било испуњавање услова за либерализацију визног режима за грађане БиХ. Зато вас са задовољством могу информисати да смо закључно са прошлом сједницом испунили све услове из Мапе пута за либерализацију визног режима који су били у надлежности Савјета министара. Није то био једноставан задатак јер је било потребно испунити 174 захтјева али смо на том примјеру демонстрирали могућност договора домаћих актера. Тако смо у релативно кратком временском периоду успјели утврдити приједлоге Закона о међународној правној помоћи, закона о граничној контроли, закона о спречавању правца новца, закона о измјенама и допунама Закона о кривичном закону, закона о измјенама и допунама Кривичног закона, закона о Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, припремити и усвојити низ стратегија као што су: Стратегија за борбу против организованог криминала, стратегија за борбу против корупције и Акциони план за провођење стратегије, стратегију реинтеграције повратника; стратегију за спречавање прања новца и финансирање терористичких активности и припадајући Акциони план за период 2009-2013, договорили модел размјене података између полицијских тијела,итд.
Такође смо усвојили и низ системских мјера чиме смо омогућили да све институције свих нивоа власти буду спремне за почетак издавања биометријских пасоша. До данас је издато преко 10 000 биометријских пасоша а пар хиљада захтјева је тренутно у обради.
Испуњавањем услова из Мапе пута је направљен велики напредак који, нажалост, нисмо успјели довољно промовисати ни унутар ни изван Босне и Херцеговине. По ко зна који пут успјех у Босни и Херцеговини је остао у сјени неких других мање успјешних процеса или покушаја реформи који се случајно или не, десили у исто вријеме. Управо зато сматрам потпуно контрапродуктивним повезивање питање либерализације визног режима са било којим другим процесом унутар БиХ. Небројено пута смо од стране Европске комисије увјеравани да су услови из Мапе пута техничке а не политичке природе, стога желим да вјерујем да ће се то показати и у пракси и да ћемо на бази позитивног извјештаја бити третирани као и сусједне земље чијем напретку се искрено радујем. Извјештаји међународних невладиних организација показују да је БиХ у овом моменту испунила више услова него сусједне земље у моменту када су добиле позитивну препоруку Европске комисије, те зато изражавам увјерење да ће наш напредак ускоро бити и формално потврђен од стране Европке комисије у виду позитивне препоруке.
Осим наведеног, у претходном периоду смо утврдили и у парламентарну процедуру упутили 38 приједлога закона, од којих бих издвојио приједлоге Закона о противминском дјеловању; закона о слободним зонама, закона о општој безбједности производа; закона о дувану; закона о попису, који упркос концензусу који је постигнут у оквиру Радне групе за израду закона и Савјета министара није добио подршку у Парламентарној скупштини БиХ; закона о измјенама и допунама Закона о задуживању,дугу и гаранцијама као и нацрт буџета за 2010 годину који је прослијеђен у Предсједништво Босне и Херцеговине на разматрање. Усвојили смо и низ стратегија и акционих планова попут Комуникационе стратегије БиХ у НАТО интеграцијском процесу, стратегију развоја малих и средњих предузећа, стратегију и акциони план контроле малог и лаког оружја, итд.
Фискални савјет је у периоду од маја до новембра одржао четири састанака. Производ тих састанака је, између осталог, био и усаглашени нацрт буџета за 2010. годину који је на вријеме упућен у Предсједништво БиХ у даљу процедуру. Савјет министара као и ентитетске владе су у претходном периоду биле посвећене испуњавању услова из Писма намјере са ММФ-ом са циљем обезбједјења макроекономске стабилности. Мисија ММФ-а је боравила у Сарајеву прошле седмице и дала позитивно мишљење о до сада испуњеним условима.
Када су у питању услови за трансформацију Канцеларије Високог представника у Канцеларију Специјалног представника Европске уније, дозволите ми да прије свега изразим увјерење да се услови 5 плус 2 неће претворити у 5 плус 2 плус један што би, најблаже речено, ствари додатно закомпликовало.
С обзиром да сам од стране међународних званичника информисан да ће попис имовине коју врши ОХР бити ускоро финализиран, а с циљем убрзања рјешавања овог питања, ја сам на прошлој сједници Савјета министара предложио допуну одлуке по којој би Комисија за државну имовину била задужена да у року од 30 дана достави прелиминарни списак имовине која је потребна институцијама на нивоу БиХ за извршавање њихових уставних надлежности. Нажалост министри из реда бошњачког народа нису били спремни гласати за такву одлуку, чијом реализацијом би коначно испунили услове за трансформацију Канцеларије Високог представника.
Даме и господо,
Мој циљ данас је да вас реално информишем о ономе што је остварено у Босни и Херцеговини. Немам намјеру да вам овдје дајем било какве фризиране податке и да стварам перцепцију да је Босна и Херцеговина земља без проблема и изазова. Уосталом нисам сигуран да је иједна земља која је пролазила евро-атлантским путем то успјевала урадити без извјесних потешкоћа и изазова. Истовремено сам желио да конкретним и провјерљивим подацима разувјерим оне који упорно лансирају тезу да у Босни и Херцеговини нема никаквог напретка и да су све ствари искључиво лоше. Превелика доза песимизма није савезник у постизању коначног циља.
Без икакве жеље да улазим у полемику са Високим представником у вези са његовим извјештајем који вам је достављен, мишљења сам да тај докуменат не оставља пуно простора за оптимизам. Плашим се да су и међународни представници у БиХ упали у исту замку у којој се један дио лидера налазе већ годинама, а то је тражење кривца а не рјешења. А ја ћу опет поновити оно што сам већ више пута рекао, у Босни и Херцеговини нема ни апсолутно кривих ни искључиво невиних и молим вас да то имате у виду приликом разматрања било каквих извјештаја о Босни и Херцеговини. Овај извјештај би за вјештог аналитичара могао много више рећи о ОХР-у и односима унутар ОХР-а него о стању у Босни и Херцеговини.
Уколико извјештај Високог представника представља реално стање ствари на терену, ја морам отворено поставити питање како је онда БиХ успјела добити мјесто несталне чланице Савјета безбједности. Ја сам мислио да се таква част указује само оним земљама у којима се деси реалан и видљив напредак. Даље се поставља питање како је могуће да су скоро све земље чланице Европске уније подржале кандидатуру БиХ за мјесто несталне чланице Савјета безбједности а нема спремности да се подржи чак ни апликација БиХ за чланство у Европској унији. Исувише је много нелогичности и експериментисања када је БиХ у питању, као и дилема и изазова на које сви заједно морамо дати адекватан одговор. Јер уколико су ствари толико лоше као што је објашњено у Извјештају високог представника, оправдано је запитати се шта смо сви заједно радили у протеклом периоду. Више пута сам нагласио да међународна заједница није пуки посматрач неко активни учесник у свим процесима у БиХ.
Рекао сам да немам намјеру да полемишем о извјештају Високог представника, али осјећам и моралну и професионалну обавезу да укажем на неке појединости из извјештаја које не одсликавају реално стање ствари.
Наиме, Високи представник у свом извјештају на страни 5 каже да Савјет министара није био у могућности да се састаје или доноси одлуке током већег дијела љета. Као предсједавајући Савјета министара БиХ дужан сам да вас информишем да је у периоду од 01. јуна до 30. септембра 2009. године Савјет министара БиХ одржао 10 сједница на којима је размотрена 321 тачка дневног реда и утврђено 20 приједлога закона. Тачно је да Савјет министара није засједао у августу дијелом због редовних годишњих одмора, а дијелог због оног што није споменуто у извјештају Високог представника, а то је недолазак министара из реда бошњачког народа на једну од заказаних сједница.
Надаље, користим прилику да вас информишем да сам у међувремену у даљу процедуру упутио Одлуку о именовању новог министра безбједности. Учинио сам то, иако и даље заступам став да су именовања директора кључних државних агенције подједнако важна као и именовање министра безбједности. Опредјелио сам се за овај корак надајући се да ће страна, коју високи представник није именовао у свом извјештају, и која врши опструкцију именовања директора агенција, показати појачану дозу одговорности и одблокирати процес. Не може се занемарити чињеница да кључним државним агенцијама, које диспонирају милијардима евра, управљају директори којима је мандат већ одавно истекао. Мишљења сам да не смијемо допустити обезвређивање конкурсних процедура и даље блокирање овог процеса.
У више наврата сам, обраћајући се Савјету безбједности, наглашавао да Република Српска може бити мотор развоја, а не опасност по Босну и Херцеговину. Бојим се да се из извјештаја Високог представника управо назиру контуре овог другог. Нисам у овом извјештају могао да пронађем нити једну позитивну ствар у вези Републике Српске и њених институција иако је опште познато и признато да је Република Српска функционалнији и ефикаснији дио БиХ. Навијачки тон у извјештају у којем се оцјене о Републици Српској називају опструкцијама, а оцјене о Федерацији БиХ потешкоћама, објективног посматрача не могу оставити равнодушним.
Плашим се да су сарадници Високог представника (локално особље), који су учествововали у изради овог извјештаја, пали у замку површности и непрофесионализма. Наводи и оцјене које се односе на премијера Републике Српске Милорада Додика упућују на закључак да би он требало да сачека док остали у БиХ „политички“ одрасту, као и да сачека док њихове задатке одради ОХР и Високи представник, што је већ произвело невиђену дозу полититичког паразитизма и пријети да уништи кредибилитет, не само домаћих институција, него и институција међународне заједнице у Босни и Херцеговини.
Даме и господо,
Питање које је изузетно актуелно ових дана у Босни и Херцеговини јесте питање реформе Устава. Прије свега желим да нагласим да се питање уставне реформе ни на који начин не би требало повезивати са питањем трансформације ОХР у ЕУСР. Наиме, није познато да је реформа Устава услов за затварање ОХР, али затварање ОХР-а јесте услов за нову фазу односа БиХ и Европске уније. Тако нам се за сада поручује из Брисела, са чиме се ја апсолутно слажем.
Не негирам потребу уставне реформе, али сматрам да начин на који се приступа том питању мора бити пажљивије дизајниран. Мишљења сам да се једино методом корак по корак може остварити жељени циљ. Више пута је истакнуто да су у БиХ могућа само еволутивна, а никако револуционарна рјешења када је у питању уставна реформа. А ја бих још додао да када год је био кориштен принцип све или ништа, Босна и Херцеговина је завршавала са ништа. Захваљујем представницима Европске уније и Сједињених Америчких Држава на уложеном труду и исказаном интересу за уставну реформу кроз бутмирски процес, али исто тако желим нагласити да уставна реформа мора бити плод унутрашњег разговора и компромиса заснованог на Дејтонском мировном споразума, а никако рјешење наметнуто са стране. Сасвим је јасно да су наметнута рјешења дугорочно неодржива и да стварају потенцијалну нестабилност. Сматрам да статут града Мостара најбоље илуструје ту тврдњу. Када је прије извјесног времена један од бивших Високих представника наметнуо статут града Мостара, сматрало се да је проблем ријешен. И гдје смо сада? Више од годину дана након локалних избора, град Мостар нема градоначелника, а неизвјесно је када ће га са таквим статутом и добити.
Екселенције,
Босна и Херцеговина је на прекретници. За даље позитивне кораке и напредак потребно је много мање површности и много више искрености како домаћих актера тако и међународне заједнице. Такође је потребан нови оптимизам до којег можемо доћи само кроз унутрашњи дијалог који ће обезбиједити даље кретање на евро-атлантском путу. Вас молим да охрабрите власти БиХ да кроз дијалог траже најбоље могуће рјешење, а Високог представника да буде снажан подстицај том дијалогу.(крај)