Звиздић: Признање истине је предувјет свих процеса помирења и напретка у регији

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић присуствовао је у Лондону обиљежавању Дана сјећања на Сребреницу у организацији британске фондације Remembering Srebrenica. Обраћање предсједавајућег Савјета министара БиХ објављено је у цијелости: 

Уважене екселенције, поштовани лордови,

цијењени гости, драги пријатељи,

хвала вам на позиву и изузетној прилици да говорим о геноциду у Сребреници, о најстрашнијем злочину у хисторији БиХ, који и послије двадесет и три године изазива неизмјерну тугу и још увијек тражи одговор на питање: како је било могуће да се у срцу Европе, и пред очима читавог цивилизираног свијета, могао допустити и догодити највећи злочин, масакр и геноцид послије Другог свјетског рата.

Сребреница је била пораз људскости и цивилизацијских вриједности и очигледан израз лицемјерства моћних који су могли, а нису зауставили злочиначко убијање недужних цивила. Због тога за нас у Босни и Херцеговини Сребреница остаје највећи симбол страдања Бошњака, симбол који ће нас увијек подсјећати на злочин и геноцид.

Ко је крив за Сребреницу и може ли се масакр у Сребреници опростити?

Арне Јохан Ветлесен је рекао да: “Опрост није обавеза жртве нити је право злочинца”.

Ипак, ми вјерујемо да је толеранција највећи степен моћи и да је опрост могућ, али само онда када они који су убили више од 8.000 невиних жртава јавно признају истину, јер се једино истином, признањем злочина и прихватањем одговорности за почињени злочин може отворити пут истинске сарадње и међусобног разумијевања.

Јер, мајке морају знати ко је убио њихове синове. Послије тог ужасног злочина више од 5.000 дјеце је остало без својих очева. Дјеца морају знати ко је убио њихове очеве. Злочинци који су то урадили  имају имена. Злочинци, а не народ из којег долазе, морају одговарати. То је једина правда. 

Због тога, Сребреницу нећемо, не можемо и не смијемо заборавити, јер смо у дугој хисторији Босне и Херцеговине већ били свједоци да је заборав најбољи повод да се злочин понови.

Нажалост, злочин се поновио сваки пут када је цивилизирани свијет рекао: „Никада више!“, а онда такво обећање заборавио и изневјерио.

Знамо шта се прије 75 година догодило у Бухенвалду, Матхаусену, Аушвиц...

И сјећамо се да је речено: НИКАДА ВИШЕ.

И онда се у Сребреници, као заштићеној зони Уједињених народа, догодио највећи геноцид у Европи послије II свјетског рата – злочин који је замрачио цивилизацијске тековине и избрисао појам хуманости. Зашто? Због чега су за само 5 дана убијена 8.372 недужна цивила?

Гдје је тада, тога страшног јула 1995. године, погријешио цивилизирани и добро обавијештени свијет?

Зашто Уједињени народи нису спријечили геноцид и зашто је допуштено да Сребреница, умјесто заштићене зоне, постане мјесто највећег масакра на тлу Европе?

Мајке Сребренице и сви хумани људи још увијек траже одговоре на ова питања, траже истину, правду и кажњавање злочинаца, како би онда, када пронађу и укопају своје најмилије, могле наћи малу дозу смираја.

Европа је опет казала да НИКАДА ВИШЕ неће дозволити геноцид на њеном тлу.

И ми у Босни и Херцеговини кажемо да никада више нећемо дозволити да се геноцид понови на тлу наше домовине. Због тога позивамо све којима мир, суживот и просперитет представљају хабитус понашања и политичког и друштвеног дјеловања, да им Сребреница буде трајна опомена и свједочанство шта се догоди када зашуте они који су одговорни, допусте злу и барбаризму да побиједе добро и цивилизацију.

Јер, како је то рекао Мартин Лутхер Кинг: ”На крају се нећемо сјећати ријечи наших непријатеља него шутње наших пријатеља”.

Сребреница је наша трајна бол, бол која тражи да се о њој пише и говори, бол мајке која је остала сама, бол града који је остао без својих становника, бол државе чији су невини грађани мучно убијени.  

Због тога је потребно писати и говорити о Сребреници, јер у сваком негирању или прикривању истине лежи клица будуће мржње и злочина. Без суочавања с прошлошћу није могуће градити будућност.

Поштовани пријатељи,

Ви сте били први који сте одржали комеморацију поводом геноцида у Сребреници и први који сте прогласили Дан сјећања на Сребреницу.

Поносан сам што је у протеклих пет година у УК одржан највећи број комеморација и догађаја који обиљежавају годишњицу геноцида у Сребреници изван Босне и Херцеговине. Јасан став британске владе да геноцид никада не смије бити заборављен, и да свијет треба будно пазити и спријечити сличне трагедије у будућности, јесте нешто што изузетно цијенимо.

Ми цијенимо подршку УК, чија је влада дала значајан допринос изградњи Меморијалног центра у Поточарима, и раду Међународне комисије за нестале особе, пружила активну помоћ повратницима у Сребреницу учешћем у обнови и изградњи инфраструктуре, и основала домаћу добротворну организацију „Remembering Srebrenica“. Ја подржавам план те организације да успостави први Међународни меморијални образовни центар у УК, и позивам вас да подржите њихова настојања усмјерена на прикупљање средстава.

Истичем хвале вриједне напоре представника заједнице „Remembering Srebrenica“, чији је истрајан и посвећен рад широм земље у виду организирања дешавања која утјечу на јачање свијести и одавање почасти жртвама Сребренице, истински инспиративан. Чињеница да је од 2013. године одржано више од 5.500 меморијалних активности, гдје је 75.000 младих слушало о посљедицама предрасуда и зла, свједочи о огромним резултатима које су остварили.

Вјерујте да вам то Босна и Херцеговина никада неће заборавити и да ћете у нашој хисторији и, што је још важније у нашим срцима, остати трајно уписани као наши искрени пријатељи.

 Поштоване екселенције и драги пријатељи,

желим на крају казати да смо у Босни и Херцеговини потпуно опредијељени да градимо демократско и слободно друштво, у духу толеранције, међусобног разумијевања и поштивања људских права.

Огромна већина наших грађана жели мир, стабилност и просперитет, те сигурну будућност за себе и генерације које долазе.

Босна и Херцеговина је постигла велики напредак након завршетка рата.

Гледајући у будућност, Босна и Херцеговина жели постати чланица ЕУ, и ми смо захвални Влади УК за подршку коју пружа у својим настојањима да испуни ту амбицију.

Стога, вечерас када одајемо почаст жртвама Сребренице, још једном желимо поновити своју одлучност да никад не заборавимо оно што је судија Међународног кривичног трибунала Фоуад Риад описао као «истинске сцене из пакла, исписане на најмрачнијим странама људске повијести».

Моја је порука јасна: признање истине о трагичним дешавањима са краја 20. стољећа је предувјет свих процеса помирења и напретка у регији Западног Балкана.

Наши сусједи и цијели свијет морају чути ову поруку и схватити је без икаквог двојења. Лажи и незнање су могући извори новог насиља и конфликта. Сви морамо скупити храброст и суочити се са грешкама почињеним у прошлости како бисмо изградили бољу будућност.

Ми то у БиХ истински желимо, а Европа, и посебно НАТО могу нам то и осигурати.

Хвала. (крај)